ПОЈАВИЛИ СЕ НАДРИФАРМАЦЕУТИ

Од недавно, ваљда због ове епидемије, појавили се многи трговци свега и свечега. Од раније доносили су по кућама разну одећу, посуђе, постељину... а од скора и лекове. Ови трговци сада зову телефоном и, због “јубилеја” своје фирме, нуде својим муштеријама више, на око, за домаћинства, привлачне ствари, само једну стварчицу од те нагодбе наплаћују а то је, како каже доносиоц, само за путне трошкове. А то што наплаћује путне трошкове таман је толико колика је вредност поклоњене робе.

Ових дана врло је актуелно – продавци нуде лекове из иностранства којих код нас нема или су веома скупи. Они кажу телефоном да су чули преко разних медија, вероватно нека “радио Милева”, да је у Србији несташица лекова или су веома скупи, па на овај начин желе да помогну свом народу. Они још “објашњавају” да за лек није потребан лекарски рецепт већ је довољно да “купац” само зна који му је лек потребан.

За оне грађане који се евентуално одлуче за овакво снабдевање лековима врло је важно да се најпре распитају код свог лекара о каквим се лековима ради, и најважније – рок трајања тих лекова. Ови трговци, иначе, не издају никакав рачун, не зна се да ли је реч о некој трговачкој фирми, односно апотеци, и других података о трговцу.

Тако купљени лекови, ако дође до нежељених последица немате коме да се жалите, тужите...
Једна песма Алексе Шантића каже “Бољи су своји и кршеви голи...”, односно бољи су наши лекови које нам дају наши лекари и фармацеути, па макар били и скупљи, али су зато сигурни и корисни.

А ови душебрижници, наши гастарбајтери, нека и даље зову телефоном ако на други начин не умеју да зараде за живот у иностранству.