Мраз није нанео озбиљнију штету

Ратари који ових дана “прихрањују” пшеницу, забринути су због тога што уочавају доста пожутелих лиски на младим биљкама које излазе из зимског мировања. Ова година је била готово без снежних падавина, што је пшеницу оставило без зимског “покривача”, а ни влага није на завидном нивоу .
Јутарњи мразеви и ниске температуре, кажу стручњаци су оштетили усев у смислу да има доста жутих листова, али чим се време стабилизује, а то је већ на помолу, треба очекивати да поља под пшеницом више озелене.

- Нажалост, без обзира што је хлебно жито, рекао бих стратешка култура, од изузетног значаја за сваку државу, код нас није још увек третирано на прави начин. Нажалост, ратари су препуштени сами себи да се сналазе како знају и умеју, а ова изузетно важна берзанска роба постала је предмет мешетарања трговаца у борби да више зараде. С тога и невидим неку нарочито интересовање ратара који пшеницу углавном гаје ради поштовања плодореда, каже Драгорад Мисојчић из Шеварица у чијем домаћинству пшеницу гаје од памтивека.

- Разумљиво је да тежимо већем приносу, али то повлачи за собом и веће улагање те је велико питање да ли се исплати. Овогодишња пшеница је добро избокорала. Надам се да ће добро “пребродити” ове јаке јутарње мразеве. Треба је обавезно “прихранити” азотом, а брине нас недостатак влаге у земљишту, тако да у крајњем доста тога у даљем току вегетације зависи од временских прилика, додаје Мисојчић.
Мачвански ратари су у смислу површина под пшеницом испоштовали планове који су се од њих очекивали, а ове године је у Србији засејано нешо више пшенице него лане, што би процењују стручњаци било довоњно за домаће потребе и делом за извоз.