Успеси ЗА ИСТОРИЈУ

Завршницом Купа Србије за 2009. годиште окончан је циклус Куп надметања за млађе ватерполо категорије који Ватерполо клуб „Шабац“ може сматрати можда и најсупешнијим у историји. Када је пре две године 2008. годиште освојило титулу, како су и најављивали у овдашњем спортском колективу, само је започео низ, а та ниска је продужена ове зиме за два нова злата и једно сребро и још више великих постигнућа момака од 11 до 15 година.

-Не могу да кажем да смо задовољни, јер је то превише благ епитет, ми смо презадовољни циклусом Купа који је показатељ да смо на добром путу и да смо израсли у ватерполо гиганта на територији Србије који бележи континуитет успеха на више такмичарских поља – истиче један до тренера у млађим категоријама Шапчана Немања Личанин.

Генерације 2004. и 2005.
Услед недостатка затвореног базена у граду у периоду од десет година, неколико генерација је остало ускраћено за могућност ватерполо тренинга. У 2004. и 2005. годишту нема много ватерполиста.
-Ватерполо је специфичан као спорт. Прве две године је фокус на пливању и постепеном уласку у ватерполо свет. Када је отворен базен 2015. ти момци су имали већ 10, 11 година што је већ касно за почетке у ватерполу. Уз то, у тим годинама је већина већ одабрала свој спорт и мања је база за клуб. Седам година је идеално за почетак.

Две шампионске генерације наставиле су/започеле свој тријумфални пут. Већ чувена генерације 2008. (тренери: Немања Личанин и Мандић, Душан Михаиловић годишта две године не зна за пораз и у том маниру је наставила и у Купу. Пехар није само освојен убедљиво, већ су то били тријумфи са двоцифреном разликом. Годину дана млађи другари (2009 – тренери: Драган Человски и Миливој Бранковић) „прекопирали“ су клупске колеге и у великом стилу се попели на врх свог годишта. Доминантно су стигли до финала, а потом тамо нису дали ни најмању шансу ривалима ни да помисле на победу. Победе су праћене великом гол разликом. О овим подвизима смо већ писали.

У три такмичарске категорија Шабац је имао четири представника у финалима, то је већ резултат који није постигао ниједан клуб. Наиме, у 2009. годишту, чак две селекције Шапчана су биле међу шест најбољих, док је друга, Шабац 2 (тренери Мирослав Мандић и Игор Јовановић), сачињена од момака 2010. и 2011. годишта. Како ниједна од селекција истог годишта других клубова није била ни близу финалног турнира, то су момци који се могу назвати и незваничним шампионима за 2010. годиште. У 2009. годишту, у конкуренцији годину или две старијих, стигли су до позиције четири. Њих изазов очекује на отвореном првенству током лета.

-Претходне године га није било због епидемије, надамо се да ће ове године бити услова да се приреди. Међу фаворитима смо ми и Нови Београд, међутим систем такмичења уме да буде неправедан, учесници су подељени у две групе, а победници играју финале, другопласирани за треће место, нема полуфинала, те може да се деси да будемо у истој групи са Новобеограђанима и да тако једна од две најбоље екипе може највише до бронзе – истиче Личанин.

Резултат изнад свих очекивања постигло је 2006. годиште (тренер Мирослав Петровић и Јовановић). Момци који су претходне године били шести, сада су освојили сребро, одмах иза Партизана, недодирљивог у овој категорији, али и искуснијег.

- У 2006. годишту смо имали само три играча то годиште, махом је то 2007. и неколико 2008. годиште, те су играли практично против старијих, у периоду када је годину дана дужег рада велика разлика. Упркос свему су стигли до сребра што је подвиг.

Одлуком Савеза, већ две године нема државног такмичења за 2007. годиште, без неког логичног оправдања, те су момци рођени 2007. принуђени да се такмиче против старијих. Била би то још једна генерација кадра за највише.

-Последњи шампион је Земун, а ту генерацију је наше 2007. годиште савладало на Вивалди купу у Шапцу, то је практично турнир који је мењао национални шампиона и куп.
Тренутно је кратка станка у такмичењима, а већ од наредног месеца стартује циклус Првенстава Србије и траје до јула. Овај део чине четири нивоа. Квалификације региона, финале региона, полуфинале и финале на нивоу Србије. Пауза не значи паузу у раду, јер су очекивања једнако висока.

-Црту смо подвукли високо и не желимо да будемо испод ње. Највише амбиције имамо у 2008. и 2009. годишту, као и на првенству за 2010. Тешко је у спорту предвидети, сав рад се сведе на два такмичарска дана у једном циклусу, много фактора одлучује, али не бежимо од високих амбиција. У 2006. свака медаља ће бити као златна, јер ће они опет против старијих – закључује Личанин.