Технологије у служби приноса

Производња кромпира је веома захтевна са аспекта уложеног живог рада, ангажоване механизације, издора сорте и хемијских средстава заштите, минералне исхране усева, квалитетног наводњавања, стручног знања произвођача и ангажованих финансијских средстава за производњу. Гајење кромпира на комерцијалном нивоу мора се радити уз максимално поштовање препоручене технологије производње, уз прављење минималних пропуста који утичу на смањење приноса и квалитета кртола како би се у било којој години постигао добар комерцијални ефекат. Ова производња се последњих година веома диференцира тако да је све више произвођача који постижу високе приносе и који се могу поредити са колегама у земљама где постоји дуга традиција у успешној производњи. У исто време значајан број мањих, традиционалних произвођача се повлачи из производње, што се дешава у равничарском и брдско-планинском подручју. Производња у башти, односно за сопствене потребе је у нашим условима са веома проблематичним квалитетом садног материјала, и њу прате трошкови рада који су тешко мерљиви као и квантитативно-квалитативни показатељи приноса, али је она по свом обиму у нашим условима изузетно велика. Овде ћемо указати на потенцијалне пропусте (такозване слабе тачке) у производњи кромпира које угрозавају генетски потенцијал родности и тржишни квалитет кртола кромпира, са намером да их произвођачи направе у што мањем обиму.

Агроеколошки услови
Велики утицај на принос и квалитет кромпира имају земљишни и климатски фактори. На многе од њих произвођач не може директно утицати, али ипак може да их контролише у значајној мери. Кромпир захтева плодна, структурна, и добро осветљена земљишта. Избегавати плитка, шљунковита и скелетоидна земљишта, јер су она мање плодна и осетљива на сушу. Земљишта са пуно депресија и склона забаривању угрожавају развој корена и кртола, а погодују и сталном ризику од развоја многих патогена као што су Ernjinia, Rhizoctonia, пламењача и друге. На овим земљиштима је смањена приступачност кисеоника и отежано дисање корена и кртола.

Плодоред
Најбољи предусеви за кромпир су: детелина, луцерка, травно-детелинске смеше, природне ливаде, соја, стрна жита и др. Кромпир је погодан предусев за сетву озимих стрних жита, кукуруза, многих повртарских усева (купусњача, итд). Због високе осетљивости на многе патогене не препоручује се садња кромпира у дужој монокултури (највише две године), као ни иза биљака из исте фамилије Solanaceae (паприка, парадајз, дуван).

Обрада земљишта
Скроман развој кореновог система и чињеница да за добро заметање и наливање кртола неопходно да се кромпир гаји на структурним квалитетно обрађеним земљиштима. Потребно је квалитетно обрадити земљиште у профиле од минимум 20цм, што је на брдско планинским њивама најчешће и максимум обзиром на капацитет земљишта и расположиву механизацију. За садњу на вишегодишњим лединама, земљиште обавезно разорати у јесен. За стварање добре структуре земљишта и акомулирање зимске влаге, као и редуковање бројности разних земљишних инсеката и патогена потребно је орање у јесен. Заоравање квалитетно негованог стајског ђубрива или зеленишног ђубрива побољшава плодност, водно-ваздушни режим у земљишту и микробиолошку активност. Предсетвену припрему земљишта обавити 7-10 дана пре садње тешком тањирачом, ротофрезом, ротодрљачом, или квалитетним сетвоспремачем, у зависности од структуре и стања влажности земљишта. Битно је да се у обраду земљишта уђе у оптималном стању влажности, јер ће свако форсирање обраде у погрешном моменту негативно утицати на развој биљке и кртола, доступност хранива, односно на крајњи принос.

Избор здравог семена је од највећег значаја за рентабилну производњу кромпира. Квалитетно семе кромпира је веома скупо, али производња доноси зараду само ако је оно “оно право”

Избор садног материјала
Избор здравог семена је од највећег значаја за рентабилну производњу кромпира. Квалитетно семе кромпира је веома скупо, али производња доноси зараду само ако је оно “оно право”. Вишедеценијско погрешно повезивање семенског кромпира са ситним кртолама непознатог здравственог стања је једна од највећих кочница у производњи кромпира у Србији. Неопходно је раздвојити термин семенски кромпир од ситан кромпир, јер само кромпир високог здравственог стања представља безбедно семе без обзира на његову крупноћу. Негативан ефекат суше могуће је избећи садњом наклијалог кромпира од раних и средње раних сорти (пуна дужина вегетационог периода до 100 дана), избором сорти са добрим кореновим системом и које замећу мањи број кртола (8-10). Сорте из ове групе формирају солидан принос и крупноћу у периоду 50-70 дана после ницања. Код испоручиоца семена треба прикупити што више информација о карактеристикама и специфичним захтевима сорте.

Наклијавање кромпира
За садњу треба користити правилно наклијале или ненаклијале кртоле. Наклијавање треба отпочети најмање месец дана пре планиране садње у тамној и веома влажној просторији. За квалитетну јаровизацију клице потребно је 7-10 недеља. Температура ваздуха у првој и другој седмици наклијавања треба да је 15-18оЦ, у другој и трећој седмици до 15оЦ, а у последњој седмици 10-12оЦ. Осветљеност просторије повећати од момента активирања клица. Може се користити природна или квалитетна вештачка светлост. Код кртола које нису контролисано наклијаване, дуге бледе клице треба добро заломити до краја, како би се правилно активирао што већи број клица. Ако се за садњу оставља кромпир из равничарских земљишта потребно је током наклијавања, а посебно пред садњу, добро прегледати кртоле како би се одстраниле оне са нитавим и неправилно развијеним клицама. Произвођачи који за садњу користе кртоле из сопствене производње треба да поваде кромпир у што краћем року после сазревања (оптиммум је 10-15 дана) како кртоле не би претрпеле температурни шок клице. У изразито топлим летима редовно се јавља велики проблем клијавости, лоше и нитаве клице.

Избор минералних ђубрива
Количина и врста ђубрива зависе од плодности земљишта, планираног приноса, предусева и намене сорте (за конзумну употребу или прераду). Пре уношења ђубрива треба проверити плодност земљишта. За постизање стабилног, високог и квалитетног приноса комбиновати органска и минерална ђубрива. За добијање приноса од 30 т/ха кромпир укупно искористи 100-160 кг азота, 120-140 кг П2О5 и 220-300 кг/ха К2О. Ову количину хранива је немогуће обезбедити употребом легендарне »петнаестице« већ потпуно новим приступом у избору комбинације хранива, али пре свега кроз вишекрато уношење хранива сходно могућностима обраде земљишта, времену потребном за активирање хранива и потребама биљке.

Калијума никада неће бити довољно у уобичајеним формулацијама комплексних ђубрива и он се мора додати у време заоравања или затварања бразди, односно предсетвено. Неизбалансиран однос између хранива доводи до честих међусобних блокада, фитотоксичности као и загађења водотокова, а веома негативно утиче и на хемијски састав кртола. Стартно ђубрење са преко 130кг азота је веома ризично за развој усева, а и скупо јер ће се добар део азота испрати до момента када је неоходан биљци. За прихрањивање је најбоље користити амонијачно-нитратно ђубриво АН и КАН, као и калијум нитрат.

Једнократне примене са више од 40кг/ха чистог азота су често штетне за биљку и квалитет кртола, утичу на бујан раст, смањено заметање кртола и повећавају ризик за појаву пламењаче. Оптумум је једна или две прихране са 20-30кг/ха чистог азота. Фолијарна ђубрива садрже макро и микроелементе. Њихова примена је веома лака, а могу се мешати са многим инсектицидима и фунгицидима. Она значајно помажу у превазилажењу неких недостатака или потешкоћа у развоју биљке. Пун ефекат се постиже кроз 2 или 3 примене истог ђубрива у интервалу од 5-10 дана. Најбоље је избор прихране прилагодити периоду потребе биљке за специфичним макро и микроелементима.