Истраживања на Универзитету The Sage Colleges у Њујорку доказала су да излагање одређеним бактеријама из околине може имати антидепресивни ефекат. Сматра се да непатогена бактерија Mycobacterium vaccae, која се налази у земљишту, повећава ослобађање серотонина, хормона среће, у нашем мозгу. Када радимо у башти, копамо земљу, сејемо, садимо и уклањамо коров, долазимо у контакт са овом бактеријом. Они који имају своју башту куну се да њихове „залихе“ хормона увећавају
Пандемија корона вируса донела је и нешто добро. Неко је пронашао хоби и у себи таленте за које није ни знао да их има. Има оних који су почели да уживају у животу на селу, у времену проведеном у природи, а неки су одлучили да узгајају сопствену органску храну.
Органска производња Основна идеја органске производње је да се у целом процесу гајења биљака сарађује са природом, да се не ради против ње. Није битно да ли обрађујете један квадратни метар, или 5 хектара. Суштина бављења органском производњом је да урадите ствари на прави начин. Пре него што се одлучите да подигнете органску башту упознајте се са основним правилима.
Изаберите биљке које ћете садити На почетку је веома битно да одлучите које врсте биљака желите да садите у свом органском врту. Друга ствар коју желите да размотрите су климатски услови у подручју у коме живите и које биљке најбоље успевају на тим просторима. Такође, водите рачуна о биљкама које би требало, а које не би требало садити заједно. Неке биљке, уколико се саде заједно, помажу једна другој, док друге могу изазвати штету.
БИЉКЕ У КУЋНИМ УСЛОВИМА Они који нису те среће да имају своје „парче“ земље, могу да (а многи то и раде) гаје биљке у саксијама, на терасама. На шта би требало да обратимо пажњу када гајимо биљке у кућним условима?
Заливање, температура, осунчаност Неке воле више, друге мање воде, неке сунце, друге хлад и одговара им различита температура. За сваку биљку потребно је прочитати детаље са упутства на кесици, или питати стручњака.
Ђубрење Већина људи купи супстрат (земљу у кеси) и само стави биљку у њега, што није добро. Потребно је помешати супстрат и баштенску земљу са песком и водом у зависности од тога која је биљка.
Дохрана У цвећарама могу да се купе хранљиви штапићи из којих биљка може да црпи минерале. Једноставно се пободу у саксију и испуштају материју са сваким заливањем.
Квалитет воде Вода са чесме је доста хлорисана, а то није добро за биљке. Зато је корисно натичити је у флашу и оставити отворено да одстоји дан-два да хлор испари.
Одредите место за садњу Ако не гајите производ само због продаје, почните малим корацима. Башта пречника 4×4 метра довољно је велика да произведе довољно производа коју једна одрасла особа може да конзумира. Мање баште се лакше одржавају и коштају мање. Чак и неколико саксија могу да чине башту. При садњи водите рачуна о размаку између биљака. При садњи би требало водити рачуна о квалитету, а не о квантитету, односно колико једна биљка може родити ако се посади и третира на одговарајући начин.
Према напоменама стручњака подизање органске баште боље је на благо закривљеним теренима него у равницама. Температурне промене су много мање на оним плацевима који се налазе у равници. На брдовитим плацевима мраз и хладноћа се не задржавају дуго, већ се спуштају ка нижим деловима. Осим тога, на оваквим теренима цеђење земљишта и природно одводњавање вишка кишнице много је лакше него у равницима.
Водите рачуна о сунцу Од тога какво сте место одабрали за своју башту зависи колико ће се ваше биљке брзо развијати. Башта мора бити засејана тако да биљке добијају што више сунчеве светлости. Ово је посебно важно за кукуруз, пасуљ, краставац и парадајз.
За мало отпорније и лиснато поврће као што су кељ, карфиол и спанаћ, можда би требало да имате мало (не превише) сенке како бисте били сигурни да се биљке неће осушити. Такође, да бисте заштитили повртњак од снажних ветрова, стручњаци препоручују да вашу башту окружите високим растињем, воћем или жбуњем.
Заливајте биљке Пре постављања баште морате бити спремни да ћете увек бити ту за ваше биљке, односно да ћете их неговати и заливати када и колико је потребно. Ово је посебно важно када су оне још у фази развоја. Биљке можете заливати рано ујутру када су температуре ниске како не бисте изгубили већину воде због топлоте сунца. Избегавајте заливање биљака када је сунце најјаче, јер их то може оштетити.
Направите компост Коришћење компоста за обогаћивање земљишта једно је од основних правила органске производње. Било који органски добијен производ одличан је за прављење компоста. Најчешће се користе трава, слама, лишће... Додавањем органске материје земљи стварају се идеални услови за органску производњу.
Малчирајте редовно Малчирање је врло лак и једноставан процес који спречава раст корова, а добар је за земљиште. Малчиране баште имају мање корова и боље задржавају воду током сушних периода. Осим у органској башти, малч можете користити и за заштиту цвећа. Два основна правила за успешно коришћење органских малчева је да се он наноси на коров који је већ никао, а нанесени слој треба да буде довољно дебео. На тај начин спречава се поновно ницање корова.
Заштитите биљке на природан начин Користите разне механичке начине и домишљатост да се решите корова. Плевљење, копање и малчирање неки су од метода које можете да користите да бисте се решили корова. Наравно, поред овог можете третирати биљке средствима који су органски произведени, као што је раствор од корпиве или спреј од црног и белог лука.
Башта као антидепресив Пандемија је код извесног броја људи била окидач за депресију. Код озбиљне депресије, терапија антидепресивима је неизбежна. Уколико су симптоми лакши, могуће је савладати је на друге начине, мада, не препоручујемо да избегавате стручњаке.
Истраживања на Универзитету The Sage Colleges у Њујорку доказала су да излагање одређеним бактеријама из околине може имати антидепресивни ефекат. Сматра се да непатогена бактерија Mycobacterium vaccae, која се налази у земљишту, повећава ослобађање серотонина, хормона среће, у нашем мозгу. Када радимо у башти, копамо у земљи, сејемо, садимо и уклањамо коров, долазимо у контакт са овом бактеријом. Они који имају своју башту куну се да њихове „залихе“ хормона увећавају и да им рад у врту помаже да се осећају срећним.
