ВЕЋИНСКИ ИЛИ ПРОПОРЦИОНАЛНИ?

Први вишестраначки избори у Србији одржани су по већинском изборном систему, при чему је територија Србије била подељена на 250 изборних јединица. Теоријски, овакав начин избора посланика био је идеалан, јер је обезбедио равномерну заступљеност свих делова државе у парламенту. Предност ових избора огледала се и у томе што су бирачи знали за ког кандитата гласају, били су сигурни да ће их он у случају освајања највећег броја гласова заступати у Народној скупштини Репубилке Србије. Највећи недостатак на овим изборима био је неједнак број бирача у свим изборним јединицама, па се дешавало да појединим кандидатима за победу буде довољно свега 4. 500 гласова, попут изборне јединице Лепосавић на Косову и Метохији, док у већим изборним јединицама ни скоро 20. 000 гласова нису представљали гаранцију за добијање мандата. Овај модел избора донео је несразмеран однос између броја мандата у парламенту и освојених гласова на изборима, што је у највећој мери ишло на руку владајућој странци.
Протести опозиционих странака довели су до промене изборног система 1992. године, када је устоличен пропорционални изборни систем. Оваквој промени је претходио „Округли сто“, где су представници власти и опозиције постигли договор да се територија Србије подели на 9 изборних јединица, у којима ће се расподела мандата вршити на основу пропорционалног система.