Инфо

15. април 2021.15. апр 2021.
Омладинска сцена и мене обликује
ИВАНА ТЕРЗИЋ ГЛУМИЦА ИЗ БОГАТИЋА

Омладинска сцена и мене обликује

Учествовали смо на многобројним значајним фестивалима, како домаћег тако и међународног карактера и никада се нисмо вратили без бар две награде, а знали смо да донесемо и пет од могућих седам, као што је то био случај са представом „Боинг, Боинг“ на ДОПС фестивалу у Јагодини 2015. године, каже наша саговорница
С обзиром на познате околности у којима се налазим заједно са свим својим колегама широм света, немам право да се претерано жалим јер су ми се у претходном периоду, када је моја каријера у питању, десиле лепе и позитивне ствари. Осим што сам уписала уметничке докторске студије (из области драмских и аудиовизуелних уметности) на Факултету драмских уметности у Београду, почела сам да радим и као сарадник у настави на предмету – глума, при Факултету уметности Приштина, са седиштем у Косовској Митровици, где сам завршила основне студије. Такође сам део глумачке екипе нове представе у настајању „О Гилгамешу“ у драматизацији Тијане Грумић, а режији Југа Ђорђевића у Градском позоришту Чачак. Морам да нагласим, да се много добро осећам у процесу стварања ове представе.

Младима треба дати више шансе
Да ли је данас талентованим, младим људима дата довољна шанса да искажу свој глумачки потенцијал ?
Није! Али мислим да би што пре ти млади талентовани људи требало да освесте ту чињеницу и почну да делују. Да покажу иницијативу, да не чекају да им се шанса да, већ да је сами храбро проналазе. Навешћу себе као пример; док сам чекала да ми неко други пружи шансу врло сам стагнирала, када сам узела ствар у своје руке родило се и удружење „Шабачка индустрија културе“ , као мини позоришна продукција коју водим, рађале су се представе у тој продукцији, од којих бих издвојила „Острво“ Меше Селимовића, коју је шабачка публика имала прилику да види неколико пута. Та представа је сада на репертоару Градског позиришта Чачак, где тренутно радим као глумица и али сам активно учествовала у његовом формалном стварању са својим најбољим пријатељем и колегом са класе, а садашњим директором, Братиславом Јанковићем. Постоје разни начини да се потенцијал испољи, нарочито глумачки, то зависи само од одлуке и истинске воље. Када нисмо имали посла, ми смо направили позориште, само кажем!


Вероватно је том осећању допринела не тако мала пауза у раду позоришта за време пандемије али и чињеница да је ово највећа представа у продукцијском смислу најмлађег институционалног театра у Србији, у чијем сам оснивању активно учествовала. Врло је узбудљиво бавити се најстаријим познатим књижевним делом, преиспитивати се, да ли смо као цивилизација уопште напредовали или се то само односи на технолошки напредак, а да суштински стагнирамо, па чак и назадујемо? Ово је само укратко моја тренутна динамика у професионалном кретању, неке жеље и планови из животне агенде које, за сада, успешно реализујем. Свакако ми је у плану и режија у позоришту Јанко Веселиновић из Богатића, то је моја друга кућа, у којој сам стасавала и имам личну обавезу и одговорност да будем у току са радом нашег мачванског театра, каже на почетку разговора за завичајни „Глас Подриња“, млада глумица из Богатића, великог дара Ивана Терзић.



Важно у одрастању
Свакако као резултат и успех сматрам оно знање и, надам се, васпитање које су ти млади људи у раду са мном понели даље у живот. Било кога, од њих тридесетак, сада да питате, тај период живота наводе као веома важан у одрастању, без обзира који су факултет уписали или којим се послом сада баве. Не уче они ту само да постану глумци, пошто пото, већ заједнички развијамо креативност, апстрактну мисао, разговарамо о уметности као привилегији кроз коју каналишемо своја осећања али и потежемо озбиљније теме као нпр. одговорност према себи и другима. Зато неки од њих сада пишу, издају своје прве збирке песама, то су нпр. Младен Дукић и Вељко Ловчевић. Јако сам поносна на све те младе људе, дипломиране економисте, новинаре...Свакако, оно што сматрам за врхунац мог деловања у оквиру Омладинске сцене, јесу успеси Драгана Петровића и Младена Јуришића, који су се определили да им глума буде животни позив. Младен је глуму уписао пре две године у Бањалуци, док је Драган познат и широј публици. Осим што већ игра у неколико београдских позоришта, његова дипломска представа “Кавкаски круг кредом” Факултета драмских уметности, изводи се у оквиру репертоара Народног позоришта, истакао се и у недавно емитованој серији на РТС-у , „Тајне винове лозе“. Тако да, без лажне скромности могу рећи да је наша Омладинска сцена из Богатића врло плодна, наглашава Ивана.




Када је и зашто настала Омладинска позоришна сцена у Богатићу при Аматерском позоришту “Јанко Веселиновић”?
Омладинска позоришна сцена у Богатићу заправо постоји јако дуго, деценијама уназад, идеја о подмлатку ансамбла и раду са младима као будућим глумцима првог ансамбла започео је редитељ Зоран Ђонлић али због разних егзистенцијалних околности није имала континуирани рад. Након Зоранове смрти, 2012. године, била сам већ на мастер студијама глуме, позвана сам од стране Бранислава Ковића који је годинама руководилац позоришта и тадашњег директора Ивана Радовановића да покушам да оформим неку врсту подмлатка, како би позориште мало обновило енергију. Заиста је то био неки тежак преломни период за све нас, да наставимо радимо без чувеног Зокија. За дивно чудо, успели смо! Ево, већ девет година, поред сјајног првог ансамбла, раме уз раме по чувењу стоји и Омладинска сцена са великим бројем премијера и награда.

Не уче они ту само да постану глумци, пошто пото, већ заједнички развијамо креативност, апстрактну мисао, разговарамо о уметности као привилегији кроз коју каналишемо своја осећања али и потежемо озбиљније теме као нпр. одговорност према себи и другима


Постоји ли интересовање младих за бављење глумом и шта су њихова најчешћа очекивања?

Наравно да постоји, то нам говори статистика по броју кандидата који се пријављују на пријемне испите на глумачким академијама. Броје се на стотине а прима само десетак кандидата. Не знам да ли је срећа или несрећа ал, за мој укус, данас постоји много високих глумачких школа што државних, што приватних. Годишње у Србији глуму заврши до сто студената, а тржиште је мало. Можда ме мало теши што се у последње време приметно више снимају серије и филмови али ако причамо о позоришној уметности, ту се већ јавља озбиљан проблем. Не желим било ког младог човека да обесхрабрим, само наводим чињенице, а љубав, упорност и марљивост према раду дају резултате, потписујем!

У чему се огледају ваши досадашњи резултати у раду са члановима Омладинске позоришне сцене у Богатићу и колико је тај вид образовања младих људи, потенцијалних глумаца значајан за будућност позоришне сцене у Србији?
Одмах морам да кажем да награде Омладинске сцене нећу набрајати јер их је заисте много. Учествовали смо на многобројним значајним фестивалима, како домаћег тако и међународног карактера и никада се нисмо вратили без бар две награде, а знали смо да донесемо и пет од могућих седам, као што је то био случај са представом „Боинг Боинг“ на ДОПС фестивалу у Јагодини 2015, као један пример.

Како гледате на однос професионалног глумачког рада с једне стране и педагошког доприноса успешном школовању младих глумаца?
Ово је занимљиво питање, и одговор може звучати као загонетка. Ја сам у педагошки рад са омладинцима из Богатића упловила као глумица , а након девет година сам и званично педагог на Факултету уметности Приштина, на драмском одсеку и предмету глума. Моја љубав према раду са младима је добила материјални облик. А ништа од тога не би данас било да нисам прошла кроз рад у Омладинској сцени и они су мене обликовали, не само ја њих. Хвала им!

Колико у Аматерском позоришту “Јанко Веселиновић” у Богатићу подржавају вашу идеју о непосредном раду са младима који желе да се искажу као глумци?
Као што сам на почетку разговора рекла, ангажована сам од руководиоца позоришта, пре свега мислим на Бранислава Ковића, с којим имам фантастичну сарадњу и „одрешене руке“, да своје идеје спроводим како желим и мислим, уживам његово апсолутно поверење и на томе сам му захвална, јер је такав вид сарадње данас реткост, бар кад је моја бранша у питању.

Актуелна здравствена ситуација због деловања корона вируса није наклоњена позоришном стваралаштву, али без обзира на то може ли се говорити о будућности и плановима на унапређењу рада са младим позоришним ентузијастима?
Слажем се да нам ситуација са корона вирусом није наклоњена, а коме јесте? Не желим да верујем да је ово нечији пројекат. Чак мислим да су за уметност заправо „тешко времена“, кроз историју, увек била инспиративна. Ратови и страдања су увек били инспирација и књижевницима, сликарима, вајарима, филмским уметницима итд. На неки начин се тако вековима стварала и богатила културна баштина наше земље. Ми сада нисмо у рату али у некој врсти борбе свакако јесмо, тако да мислим да ће се након свега овога осетити последице али не треба одустајати, већ тражити начине уметничког изражавања у новим околностима, који сигурно постоје, чак подстичу машту.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa