СЕЛО СТАРИ И НЕСТАЈЕ
Школе ће пожелети првака
У Србији је у првих 11 месеци 2020.године рођено 56.587 беба, што је за 1.544 мање у односу на исти период 2019. године. Аналитичар и публициста Бранислав Гулан истиче с друге стране, огромну стопу морталитета и чињеницу да је од 1950. до 2000. године из села у градове прешло осам милиона становника, а у развијеним земљама би за такав процес требало 90 до 120 година
Према резултатима пописа становништва Србије од пре једну деценију (2011. године) забележен је податак од 7.163.034 становника, али влада уверење да их је било мање од седам милиона. Наш саговорник, угледни аналитичар и публициста Бранислав Гулан, прогнозира да ће се тренд смањења становништва наставити до 2050. године, када ће Србија имати 6,3 милиона становника, чиме би се врратила на ниво од 100 година уназад!
- Настављање тренда губитка становништва тражи радикалну преоријентацију јавних политика у погледу кључних питања као што су промена стратегије развоја и стављање акцента на равномернији регионални развој, на развој пољопривреде и села и масовно запошљавање, каже Гулан.
РАЂАЊЕ НА НИВОУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
У Србији сваке године умре око 102.000 житеља, а роди се до 65.000 беба. Дакле, више умре него што се роди око 35.000 до 40.000 становника. Од тога је, констатује наш саговорник 12.000 у Војводини и додаје: „Нестане по једна варош, као што је Неготин, Бечеј, Бачка Паланка... Рађање је на нивоу Првог светског рата, 1914. године!“
Ништа није боља ситуација ни у мачванским селима која важе за „богатија“ у Србији. У школама сваке године фали по једно одељење првака, а свештеници се жале да три пута више годишње држе опела, него крштења.
Према истом попису становништва из 2011. године у протеклој деценији је мање становника у 13 села општине Богатић за око 2.500. Педантни статистичари су то описали као нестанак целог једног села типа Баново Поље. Једноставно речено села старе и нестају.
Села су била главна база за рађање деце, а у 2017. години рођено је само 64.734 беба, што је најмање за последњих 100 година! То је кажу било за 1.000 беба мање него годину дана раније.
- То су поражавајући подаци и ако се тако настави, за пола века бићемо мањина у сопственој држави. Други велики проблем је што се људи све више селе у градове где једва преживљавају, нису стамбено обезбеђени и зато се све ређе одлучују за потомство. Ретки су супротни примери који добијају доста простора у медијима, каже Гулан и закључује :“Ако се тако наставе наталитет и морталитет, Србија већ 2.225. године неће имати својих житеља. На овим просторима живеће неки други људи. Дакле, већ за два века, што је за обичне смртнике пуно, али за историју није. Проблем стварају и они што оду са картом у једном правцу. Око 35.000 младих годишње оде, без жеље да се врати на родно огњиште. Опет статистика говори да је за две године (2017. и 2018.) према грубим проценама отишло по 60.000 младих у потрази за запослењем, већим платама и лагоднијим животом.
БЕЧ НОВИ ЦЕНТАР СРБА У СВЕТУ
Републички завод за статистику Србије објавио је податак да је број живорођених у Републици Србији 2016. године износио 64.734, док је број умрлих био 100.834 лица. Само у тој години негативан природни прираштај је 36.100. Опет неумољива статистика по овим питањима говори да је у периоду од 2006. до 2016. Године број становника у Србији по основу природног прираштаја смањен за око 385.000.
Према истраживању „ Global politiks“ Србија је прва и на врху лествице по паду популације, а испред ње су, као три једине европске земље које би могле да изгубе више становника у наредне три деценије једино Литванија, Летонија и Молдавија. Дакле, Србија се налази у стању демографске катастрофе, због ниске стопе наталитета, етичке асимилације, лоше обављеног пописа становништва, али и промене идентитета
Срба је у расејању све мање, али нажалост и у самој Србији. Зато се у поменутом истраживању и констатује да Срби полако нестају.
Примера ради осамдесетих година прошлог века у Чикагу је било око 300.000 Срба, а пре деценију и по око 50.000. Данас је Беч нови центар Срба у свету и престоница српске дијаспоре. У њему живи око 200.000 регистрованих Срба.
ШКОЛЕ И БУДУЋНОСТ
Наш саговорник је пропутовао доста по Србији. С тим у вези израчунао је да свака пета школа не задовољава основне хигијенске услове, а у 73 деца немају ни где да оперу руке. У најбољем случају имају само пољски тоалет. Таквих примера има, нажалост и у општини Богатић, а ђака је све мање. Директори школа и у једној од највећих равница у Србији с жаљењем наглашавају да сваке године уписују по једно одељење првака мање, те се с друге стране јавља проблем запослености просветних радника.
Ово посматрано на нивоу Србије, опет према статистици говори да је 2015. године у 173 школе био само по један ученик. За последицу је имало да се до 2019. године трећина школа у Србији угасила. Гулан констатује да у сиромашнијим крајевима Србије непостоје ни основни инфраструктурни услови, нема путева, добар део школа нема ни воду, електро мрежа је слаба, покривеност мобилним сигналом скоро никаква.
Поставља се питање шта нас очекује у будућности?
- На основу агроекономских и рурално социолошких истраживања и предвиђања међународних институција, европску пољопривреду у наредном периоду очекују: промене у величини и броју фарми, земљишне реформе базиране на укрупњавању поседа и побољшању квалитета земљишта, веће коришћење биолошке, информатичке и комуникационе технологије, повећање мултифунгционалности, равномернији регионални развој и редистрибуција новца, подизање контроле квалитета и стандарда прехрамбене безбедности... потенцира угледни аналитичар Бранислав Гулан.
У овом правцу требало би посматрати и будућност села, које би остало исходиште многих Срба, који се тиме диче и данас у поодмаклим годинама.
- Настављање тренда губитка становништва тражи радикалну преоријентацију јавних политика у погледу кључних питања као што су промена стратегије развоја и стављање акцента на равномернији регионални развој, на развој пољопривреде и села и масовно запошљавање, каже Гулан.
РАЂАЊЕ НА НИВОУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
У Србији сваке године умре око 102.000 житеља, а роди се до 65.000 беба. Дакле, више умре него што се роди око 35.000 до 40.000 становника. Од тога је, констатује наш саговорник 12.000 у Војводини и додаје: „Нестане по једна варош, као што је Неготин, Бечеј, Бачка Паланка... Рађање је на нивоу Првог светског рата, 1914. године!“
Ништа није боља ситуација ни у мачванским селима која важе за „богатија“ у Србији. У школама сваке године фали по једно одељење првака, а свештеници се жале да три пута више годишње држе опела, него крштења.
Према истом попису становништва из 2011. године у протеклој деценији је мање становника у 13 села општине Богатић за око 2.500. Педантни статистичари су то описали као нестанак целог једног села типа Баново Поље. Једноставно речено села старе и нестају.
Села су била главна база за рађање деце, а у 2017. години рођено је само 64.734 беба, што је најмање за последњих 100 година! То је кажу било за 1.000 беба мање него годину дана раније.
- То су поражавајући подаци и ако се тако настави, за пола века бићемо мањина у сопственој држави. Други велики проблем је што се људи све више селе у градове где једва преживљавају, нису стамбено обезбеђени и зато се све ређе одлучују за потомство. Ретки су супротни примери који добијају доста простора у медијима, каже Гулан и закључује :“Ако се тако наставе наталитет и морталитет, Србија већ 2.225. године неће имати својих житеља. На овим просторима живеће неки други људи. Дакле, већ за два века, што је за обичне смртнике пуно, али за историју није. Проблем стварају и они што оду са картом у једном правцу. Око 35.000 младих годишње оде, без жеље да се врати на родно огњиште. Опет статистика говори да је за две године (2017. и 2018.) према грубим проценама отишло по 60.000 младих у потрази за запослењем, већим платама и лагоднијим животом.
БЕЧ НОВИ ЦЕНТАР СРБА У СВЕТУ
Републички завод за статистику Србије објавио је податак да је број живорођених у Републици Србији 2016. године износио 64.734, док је број умрлих био 100.834 лица. Само у тој години негативан природни прираштај је 36.100. Опет неумољива статистика по овим питањима говори да је у периоду од 2006. до 2016. Године број становника у Србији по основу природног прираштаја смањен за око 385.000.
Према истраживању „ Global politiks“ Србија је прва и на врху лествице по паду популације, а испред ње су, као три једине европске земље које би могле да изгубе више становника у наредне три деценије једино Литванија, Летонија и Молдавија. Дакле, Србија се налази у стању демографске катастрофе, због ниске стопе наталитета, етичке асимилације, лоше обављеног пописа становништва, али и промене идентитета
Срба је у расејању све мање, али нажалост и у самој Србији. Зато се у поменутом истраживању и констатује да Срби полако нестају.
Примера ради осамдесетих година прошлог века у Чикагу је било око 300.000 Срба, а пре деценију и по око 50.000. Данас је Беч нови центар Срба у свету и престоница српске дијаспоре. У њему живи око 200.000 регистрованих Срба.
ШКОЛЕ И БУДУЋНОСТ
Наш саговорник је пропутовао доста по Србији. С тим у вези израчунао је да свака пета школа не задовољава основне хигијенске услове, а у 73 деца немају ни где да оперу руке. У најбољем случају имају само пољски тоалет. Таквих примера има, нажалост и у општини Богатић, а ђака је све мање. Директори школа и у једној од највећих равница у Србији с жаљењем наглашавају да сваке године уписују по једно одељење првака мање, те се с друге стране јавља проблем запослености просветних радника.
Ово посматрано на нивоу Србије, опет према статистици говори да је 2015. године у 173 школе био само по један ученик. За последицу је имало да се до 2019. године трећина школа у Србији угасила. Гулан констатује да у сиромашнијим крајевима Србије непостоје ни основни инфраструктурни услови, нема путева, добар део школа нема ни воду, електро мрежа је слаба, покривеност мобилним сигналом скоро никаква.
Поставља се питање шта нас очекује у будућности?
- На основу агроекономских и рурално социолошких истраживања и предвиђања међународних институција, европску пољопривреду у наредном периоду очекују: промене у величини и броју фарми, земљишне реформе базиране на укрупњавању поседа и побољшању квалитета земљишта, веће коришћење биолошке, информатичке и комуникационе технологије, повећање мултифунгционалности, равномернији регионални развој и редистрибуција новца, подизање контроле квалитета и стандарда прехрамбене безбедности... потенцира угледни аналитичар Бранислав Гулан.
У овом правцу требало би посматрати и будућност села, које би остало исходиште многих Срба, који се тиме диче и данас у поодмаклим годинама.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
