Колико вреди споменица 1941.

Град Шабац по много чему је веома специфичан град, различит од многих 10 у Србији. На ово вероватно утиче и његов географски положај - налази се на обали велике реке Саве, на северу је Централне Србије, на граници са некадашњом индустријски развијеном Аустроугарском и другим европским земљама. Ово последње нарочито је утицало да Шабац, користећи Западну Европу њихову културу, брзо напредује у сваком погледу и да, такође у 15 много чему, буде прва варш у Србији.
Није јасно како и шта се дгодило да Шабац после ослободилачког рата 1941 - 1945. изгуби тај епитет прве вароши. По некима четинштво које је тињало преко педесет година данас брже буја него 1941. године када је против фашизма у Мачви основан Мачвански партизански одред, као трећи у 20 Југославији, када је и почела општа борба против фашизма, и који је имао прву оружану акцију 7. августа - напад и ослобођење Богатића.
Нормално је да сваки човек временом многе ствари заборави али зато му је писана документацја, живи људи, архиви, споменици... да се подсети. Шабац има богату ратну и поратну архивску грађу која увек у много чему може да се 25 користи.
Но, изгледа да неки за то не знају. Као на пример чланови градске комисије за именовање улица, тргова, установа... Да је то тачно говори довољно само овај пример - Дан ослобођења Шапца 23. октобар, који је био и у грбу Шапца, чије име је носио градски трг у центру града, преименован је у Трг 30 ђачког (четничког) батаљона, који је у рату постојао само један дан по основању, кога су партизани у једној акцији уништилки, добио је Трг за сећање за сва времена!
Да овде још подсетим, не само чланове градске комисије: на крају Другог светског рата Шабац је имао осам народних хероја партизанских за које, за 35 њихова имена и ратна дела нема места у Шапцу. На Доњошорском гробљу постоји осамнаест спомен обележја првобораца овог краја и спомен плоча (оскрнављена) четворици браће Срнић. Нико од њих данас није познат ни по чему грађанима Шапца. Нико не помиње Веру Благојевић, Милеву Косовац, Нату Јеличић... и многа друга веома заслужна имена за историју Шапца, да их 40 сада не помињем све. Хе постоје многи споменици нити друга било каква обележја која сећају на ове патриоте, нигде се не полаже цвеће и друго сећање, не пише о њима. Ако бисмо чекали да прође неколико стотина година, питање је да ли ће тадашња поколења размишљати као ми данас. Зато, уз све то, може се поставити питање - колико данас вреди Споменица 1941. оних осамнаест 45 носиоца, првобораца у Другом светском рату за ослобођење земље.
Многа имена знаменитих и заслужних Шапчана, не само из рата, заслужују да их ми чешће помињемо, да се цехавро њихових дела. Ако не поштујемо претке ко ће нас некада поштовати.
Моје размишљање но свему овоме има циљ, док је још неко време, да 50 обновимо наша сећања и неке обавезе, тим пре што су неки од заслужних до скора били наши суграђани. Овде првенствено мислим на одговарајуће општинске органе који би требали што пре да проуче историју града заслужним грађана и да за свакога, за будућа поколења, нађу одговарајуће место у историји, некакав писани траг као наш дуг према њима за све што су нам 55 оставили. Овако како је сада може да се тумачи да је исто вредна историја и победника и поражених, а за сада има доста видљивих трагова да некада прва варош у Србији, и једна без свог дана особођења, нечињењем помаже оне друге да и преко педесет година после Другог светског рата не оду у “историју” заборављени. Чланови комисије, шта мислите о овоме. Време пролази, вашим 60 “радом” бледи сјај првобораца и њихових споменика.