Инфо

29. април 2021.29. апр 2021.
Љубав изгони сваки страх
ПРОТА ИЛИЈА МИТРИЋ: АТМОСФЕРА СМРТИ У КОЈУ СМО УШЛИ ЗА ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ НАГЛАШАВА СВЕТЛОСТ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Љубав изгони сваки страх

Атмосфера смрти у коју смо ушли за време пандемије може да нагласи светлост Васкрсења, јер када је ноћ тамна, једна искра види се као сијање звезда. Најтамније је пред зору, а то је шанса да атмосфера пандемије нагласи потребу за светлошћу Васкрсења. Гроб Христов постао је материца за рађање новог живота. Семе Васрксења већ сада је овде, могућност да се то семе засеје у нама и да га гајимо као атмосферу Велике Суботе, када знамо да је Христос још у гробу, али смрт полако јењава, губи жалац
Овај Васкрс дочекујемо у „новој нормалности“, термину који се користи од како је почела пандемија корона вируса. Са протом Илијом Митрићем разговарали смо шта је старо ново, а шта увек ново у вези са Васкрсом, посебно у „времену смрти“.

Шта је то што је другачије у вези са перспективом Васкрса у ситуацији која је присутна од претходне године?
- Свет се суочава са нечим што је упорно потискивао, а то је проблем смрти. Управо тај проблем разрешава Васкрс. Свет нема одговор на смрт без Бога, а покушава да живи као да нема Бога. Константно је потискивао смрт, гурао је под тепих, међутим, сада је актуелна, лупила је ногом на врата овог света. Тако се и дешава, проблем који се дуго потискује, враћа нам се са зеленашком каматом. Сада смо јасно видели да је смрт нешто што нас стално вреба и не можемо више да је потискујемо. Једини могући одговор на смрт, победу над задњим тиранином овог света, даје Васкрсење. Шта је ново? Христос је увек нов. Он једини не само да даје одговор, него разрешава проблем. Он не даје одговор на нивоу теорије, или идеологије, него на нивоу живота, а то је Он сам. Христос је од Васкрсења давао људима могућност да превазиђу смрт у заједници са њим. Питање је колико то људи разумеју. Мислим да атмосфера смрти у коју смо ушли за време пандемије може да нагласи светлост Васкрсења, јер када је ноћ тамна, једна искра види се као сијање звезда.

УСПОСТАВЉАЊЕ ЦЕЛОГ СЕБЕ
„Владета Јеротић је говорио да смо ми великим делом фрагментисана бића. Наш термин исцељења, успостављања целог човека супротност је разломљеном човеку са свим његовим улогама и маскама. Треба тежити да успоставимо себе као целовиту личност. То можемо да урадимо огледајући се у другој личности, пре свега у Христу. То је једина шанса да човек себе исцели, да успостави себе целог.“

„Имамо слику разбијеног огледала, у његовом зрнцу сконцентрисан је цео наш живот, а заборављамо да живот посматрамо интегрално, од настанка до вечности.“

„Крај би увек требало препустити вољи Божјој. То не лишава човека одговорности слободе и свих чињења која су у његовој моћи Патријарх Павле је говорио: „Наше је да учинимо што је до нас. Ако учинимо мање, лењи смо, ако покушавамо да учинимо више, горди смо“.


Најтамније је пред зору?
- Да, заиста је тако. Васкрсење Христово је космички догађај већи од стварања света. Ако смо се помирили са тим да сви завршавамо у гробу и да на свим гробовима пише исто, а само на једном: „Устаде, није овде“, разумели смо парадокс хришћанства. Колевка нам је већ ковчег, а из једног гроба извире нови живот. Зато и наше богослужбене песме кажу: „Гроб твој Христе, извор Васкрсења“. Гроб Христов постао је материца за рађање новог живота. То је једно старо ново, увек ново.
Неки говоре о томе да је ово најтамнија ноћ планете Земље, да се овако нешто никада није дешавало, да су последња времена. Присутно је апокалиптично расположење.

- Свет се увек суочава са апокалипсом, али у оном смислу како је свет без Бога доживљава. У нашој православној терминологији, апокалипса је откривење, разоткривање свих тајни. Међутим, у садашњој констелацији, апокалипса се обично повезује са смаком света, са крајем, пропашћу. То, можда, јесте пропаст старог света у коме је смрт владар и откривење једног новог света који је већ сада, на неки начин, у семену, у цркви Христовој. Црква има семе новог живота који проноси кроз овај свет и нуди људима. То је гроб који је извор новог живота. Када нам се догоде граничне ситуације, цео наш живот се концентрише у тај моменат. Имамо слику разбијеног огледала, у његовом зрнцу сконцентрисан је цео наш живот, а заборављамо да живот посматрамо интегрално, од настанка до вечности. Исто је у животима цивилизација, од којих је свака имала своје изазове.

Познато је да су нестајале читаве цивилизације?
- Тако је У својој књизи „Homo Deus“ Juval Noa Harari пре само пар година писао је да је цивилизација искоренила заразне болести и онда се, одједном, догодила ова пандемија. Писао је да више људи изврши самоубиство, него што погине у ратовима. Да више људи умире од прекомерне употребе хране, него од глади. Питање је колико људи умре од дијабетеса, од хипертензије и срчаног удара као последице гојазности. Људи умиру и од загађености ваздуха. Међутим, сада смо се нашли на потпуно новом терену и мислимо да је крај света. Немамо контролу коју волимо да имамо.

Мислите ли да је ово крај света онаквог каквог познајемо?
Није. Крај света каквог познајемо је за сваког од нас моменат смрти.
Да конкретизујем: Мислите ли да ће се све вратити као некада што је било, или не?
- Не знам. Искористићу реплику из једног домаћег филма где тренер каже боксеру: „Сударио си се са брзим возом, а ти се и даље тркаш са путничким“. Чини ми се да је тако у свету данас. Бојим се да смо мало шта научили из ове ситуације. Неки јесу. Сусрећем људе који су доживели одређену дозу преображаја. Постали су свесни своје немоћи, не беспомоћи, него чињенице да нисмо свемогући, да, с времена на време, дође до снажног уплива нечега што не можемо да контролишемо.
Потреба за контролом производ је страха. „У немоћи се сила Божја показује“. Само када смо немоћни, подижемо руке одустајући од ега и препуштамо се вољи Божјој.



- Крај би увек требало препустити вољи Божјој. То не лишава човека одговорности слободе и свих чињења која су у његовој моћи, али крај увек треба препустити вољи Божјој. Патријарх Павле је говорио: „Наше је да учинимо што је до нас. Ако учинимо мање, лењи смо, ако покушавамо да учинимо више, горди смо“.

Мислите ли да свет доживљава пад гордости?
- Пад идола, најпре безрезервне вере у самог себе. Човек је најпре веровао у Бога, потом у више богова, па у природу и природне појаве, па је веровао у идеологије, па у могућност да он сам уреди свет и на послетку је поверовао у ЈА. И одједном се то велико ја суочило са нечим на шта нема одговор. То не значи да га неће наћи, али га тренутно нема. Нема одговор на изазов ове пандемије. Вртимо се у кругу годину и по дана. Покушавамо да се вратимо на старо, а заправо би требало да из ове ситуације изађемо нови. Семе Васрксења већ сада је овде, могућност да се то семе засеје у нама и да га гајимо као атмосферу Велике Суботе, када знамо да је Христос још у гробу, али смрт полако јењава, губи жалац. То семе би требало да у људима изазове новину. Нажалост, бојим се да покушај да се вратимо на старо јесте покушај да из фазе апстиненције уђемо у фазу нове декаденције. Изгледа да одређени број људи само чека да се ово заврши па да будемо као пре што смо били. Јасно је да свет има проблем.

И да пролази кроз катарзу?
- Свако искушење је шанса за катарзу. Да ли ће се опет вратити у декаденцију, или направити искорак ка нечем другачијем, зависи од човека. Велики број људи каже, ма како то парадоксално звучало, да се никада није осећао ближе Богу него у периоду најжешћег закључавања и највећег страха. Нажалост, невоља је та која нас приближава Богу. Требало би да љубав буде покретач, а не страх, али док не изградимо себе у љубави, добро је да нас нешто покрене. „Љубав изгони сваки страх“, каже свети апостол Павле.

Кажу да је страх супротност љубави, али, по природи ствари, љубав не може имати супротност. Или је љубав или није.

- Онај који воли, слободан је да чини шта хоће. Љубав ограничава егоизам. Ко воли, слободан је да чини шта хоће зато што увек чини оно што је добро.

Ваша порука?
- Немам да поручим ништа што црква као благовесник Васкрслог Христа већ није поручила, да је поздрав Христос Васкрсе најпре вест. Благовест света, која се већ 2000 година преноси и која се јавља као победа живота над смрћу. Овакви моменти наглашавају значај и празника и победе живота над смрћу.
Христос Васкрсе!
Ваистину Васкрсе!
М.Филиповић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa