ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ КОЦЕЉЕВА
ЧУВАР ИСТОРИЈСКОГ БЛАГА
Основан 1962. године као „Раднички универзитет Коцељево“ у бившој општинској и школској згради из 1871. године Завичајни музеј у Коцељеви добио је савремени изглед у коме се чувају праисторијске археолошке збирке сталне музејске поставке. Од 2003. године под управом је археолога-кустоса Зорана А. Живановића
Све је почело 1. јануара 1962. године када је на иницијативу грађана општине Коцељева основан „Раднички универзитет Коцељево“ који је обухватао библиотеку и музеј. Било је потребно дванаест година до свечаног отварања 1974. године. Данашњи Завичајни музеј смештен је тада у бившу општинску и школску зграду из 1871. године чија је историја нераскидиво везана са животом и радом чувеног писца Јанка Веселиновића, тадашњег учитеља и председника.
За покретање музеја као посебне установе заслужан је директор Радничког универзитета, а касније и дугогодишњи председник коцељевачке општине Паја Јовановић, а Шабачки народни музеј за ту прилику урадио је и приредио поставку са тематиком из Народноослободилачког рата која је касније проширена и експонатима из свих културних епоха тамнавског краја.
У годинама које су следиле варошица постаје препознатљива по музејској згради испред чијег су улаза стајала два расходована топа изливена 1938. године у Краљевини Југославији, а добијена на поклон од гарнизона Југословенске народне армије из Шапца. И не само то. Наредних година, како то бива са променом друштвених прилика, Раднички универзитет Коцељево преименован је у Народни универзитет „Јанко Веселиновић“, 1990. у Центар за културу “Јанко Веселиновић“, да би седам година касније добио назив Библиотека „Јанко Веселиновић“ у чијем саставу постоји и ради и данас.
За покретање музеја као посебне установе заслужан је директор Радничког универзитета, а касније и дугогодишњи председник коцељевачке општине Паја Јовановић, а Шабачки народни музеј за ту прилику урадио је и приредио поставку са тематиком из Народноослободилачког рата која је касније проширена и експонатима из свих културних епоха тамнавског краја.
У годинама које су следиле варошица постаје препознатљива по музејској згради испред чијег су улаза стајала два расходована топа изливена 1938. године у Краљевини Југославији, а добијена на поклон од гарнизона Југословенске народне армије из Шапца. И не само то. Наредних година, како то бива са променом друштвених прилика, Раднички универзитет Коцељево преименован је у Народни универзитет „Јанко Веселиновић“, 1990. у Центар за културу “Јанко Веселиновић“, да би седам година касније добио назив Библиотека „Јанко Веселиновић“ у чијем саставу постоји и ради и данас.
Најновији број
25. април 2024.
