СТИХОВИМА ОСВАЈА СВЕТ

Као десетогодишњак, уз бакину подршку, написао је своју прву песму на тему улоге мајке у животу детета како би учествовао на литерарном конкурсу. Како сам истиче, поигравајући се са речима и римама открива свој дар и љубав према поезији и већ наредне године потпуно самостално пише своје стихове.

Како је време пролазило његова сфера интересовања шири се и на прозу. Ипак, остаје веран поезији у којој се проналази.

Теме његових досадашњих дела углавном су уско повезане са људским осећањима и начином живљења данашњег друштва. Кроз стихове овај млади аутор често прожима и свој став

Из пера седамнаестогодишњег Ђорђа Ђукића из Коцељева до сада је изашло тридесетак песама а најчешћа инспирација су му људи. Често их анализира, посматра из прикрајка и пише. Сам процес настајања једне песме је за њега краткотрајан.

-То је реално веома дуго, сигурно, али мени време тако брзо пролази да не осетим уопште проток тог времена. Једноставно, волим то да радим и колико год времена да уложим за мене је свакако то квалитетно уложено време. Осим у људима инспирацију проналазим и у добрим филмовима домаће кинематографије, попут остварења Мише Радивојевића, Пурише Ђорђевића. Омиљена глумица ми је Соња Савић а омиљени писац Момо Капор- открива ученик трећег разреда Средње школе у Коцељеви у којој за њега имају само речи хвале.

Ђорђе је након основне, упркос жељи да упише гимназију, одлучио да остане у свом родном месту и у њему заврши средњу школу. Како каже, у том тренутку одлучио се за смер економски техничар јер му је ова област била најближа. Међутим, у перспективи себе види као графичког дизајнера, јер сматра да има дара и за ту област која га такође веома занима.

Када говоре о Ђорђу професори у први план истичу његову зрелост, одговорност, упорност и педантност.

ПУЛСАЦИЈА
-лекција срцу-
Анархолибералу, пут путује ли ти брза железница?
Цивилу љубопитљивога стаса, Космос жедан ти је информација.
Полтрону кукавичјег гнезда, разара ли те гвозденога пулсација?
Рођен-осуђен, реч која тело постаје, куда наводи твоја воденица?
Акробато виртуозни, ход ходиш ли по жицама гнева?
Ерос ватре направи дрво познања, младост, загризла ју јабука.
Постидоше се, обукоше се, комадић застао у грлу мушкога. Табору авангардни, мрсиш ли конце ономе ко снева?
У тајни расељења, пустињом корачаш ли владару лукави?
Незадовољство тиња, цинизам га открива, разгледнице боје радости.
Са стране насловне, тежиш ли тег идеала проћерданих, своје гордости?
Улице ватрене су, промени плочу издајства, преке нарави!
Пишче романа сентименталних, сводиш ли свод искрених емоција?
Излизана фраза, угравирани монограми, све је куждраво, а она остаје чиста.
У памћењу бледи, зачуђеног погледа, Љубав у слово, док реч у тело израста.
Светиљко улична, трепериш ли на нежност у тамној ноћи амбиција?
Контролу над окретом вртешке живота поседује вир енергије тела.
Бачен у колосек, извиђачу дезорјентисани, изражаваш ли изражај свести?
Свет је хармонија живота, пружена рука спаса, он одводи са руба пропасти.
Губиш ли “Ја” у екстази заноса, док додир блаженства брише недела?
Бунтовниче оскудни, скупљаш ли распарчане тренутке промашеног сна?
Сива сенка лажних вредности гард спустила је, а пала у загрљај примитиваца.
Зар грех погрешан није, уз хвалисав узвик и опијум бескрупулозних удараца?
Док пепељаре до врха пуне су, у теби шкрипаће празнина дотакнутог дна.
Ђорђе Ђукић

–Ђорђе је, пре свега, ђак који је педантан, уредан и увек све обавезе завршава на време. Што се тиче његове жеље да постане графички дизајнер, таленат је показао и прошле године када је почела настава на даљину и била сам пријатно изненађена тиме што је свака његова анализа било ког дела које смо радили била пропраћена презентацијом. Неке од њих имали су прилике да виде и његови другови који су прокоментарисали да анализирано и обрађено дело на начин на који то чини Ђорђе не морају ни да читају. Довољно је да се погледа презентација која је стварно фантастична. И свака од њих може да постане један јавни час- прича професорка српског језика Мирјана Блажић и додаје да се често дешава да његови вршњаци, приликом читања писмених задатака, не разумеју шта је овај ученик написао.
Његови стихови су неретко награђивани и хваљени. Учесник је бројних литерарних конкурса у нашој земљи. Освојио је прву награду у категорији средњошколаца на конкурсу који је расписало Културно склониште КРИК на тему “Размишљам”. На овогодишњем конкурсу у част Раду Драинцу који је расписала Народна библиотека“Рака Драинац” Блаце за стихове под називом “Питање без одговора” припала му је друга награда. Осим тога, освојио је и трећу на литерарном конкурсу “Гордана Брајовић “поводом ког се сваке године одржавају Књижевни сусрети у Алексинцу.

Теме његових досадашњих дела углавном су уско повезане са људским осећањима и начином живљења данашњег друштва. Кроз стихове овај млади аутор често прожима и свој став.
Блажић додаје да су и његове песме апстрактне, те да их не може свако разумети, посебно не на прво читање.

Теме његових досадашњих дела углавном су уско повезане са људским осећањима и начином живљења данашњег друштва

–Песме су писане слободним стихом. Ту нема риме. Има много филозофских мисли које су, такође, невероватне за узраст од 17 година. По стилу писања он је негде између Настасијевића и Бранка Миљковића. Можда има и неке елементе Рада Драинца, али све у свему то је поезија која је прилично апстрактна. Није фаза реализма нити романтизма како обично пишу деца у средњој школи. Он је рекао да има само тридесетак написаних песама и да је то мало. Међутим, подсетићу да постоје врхунски песници који су издали за свог целог живота само једну збирку поезије, а она је остала за сва времена. Број песама није од пресудне важности и није мерило успешности нити квалитета- закључила је професорка и напоменула да верује ће њен ученик због свог односа према обавезама бити успешан, ма коју област да изабере као свој животни позив.

Поезија ће, вероватно, остати нераскидиви део његовог живота. До сада није имао прилику да постане аутор збирке песама. Ипак верује да ће се његови стихови у будућности наћи између корица књиге, а до тада наставља да пише поезију, учествује на конкурсима и стрпљиво чека тренутак да свој таленат овековечи у једној збирци песама.