Инфо

13. мај 2021.13. мај 2021.
"Глас Подриња"

"Глас Подриња"

Породично домаћинство Јадрановић из Добрића

Посвећеност кроз генерације

Три генерације Јадрановића. Породичну традицију и вредности негује домаћинство надомак Шапца. Сваки члан породице даје свој допринос како би једна од најсавременијих млечних фарма функционисала беспрекорно
На имању Јадрановића из поцерског села Добрић три генерације сложно одржавају и увећавају породичну млечну фарму. Дневно испоруче шабачкој млекари око 2.600 литара млека, а тренутно имају око 130 крава у мужи. Како истичу, званично су у свет млекарства запловили првог јануaра 1995. године, када су први пут забележили сарадњу са локалном млекаром, али почеци датирају знатно раније, када је свака сеоска кућа имала крупну стоку, каже најстарији члан домаћинства, Антоније.
-Мој отац је имао краве и природно је било да то и наставим, а с временом број крава се увећавао. Те 1995. године је био почетак, али само на папиру, искуства смо већ имали. Сећам се када смо продавали у Шапцу сир и кајмак - додаје домаћин Антоније.

"Глас Подриња"


Три генерације Јадрановића. Породичну традицију и вредности негује домаћинство надомак Шапца. Сваки члан породице даје свој допринос како би једна од најсавременијих млечних фарма функционисала беспрекорно


На пространом имању живе Антонијеви синови Зоран и Слободан, подједнако ангажовани у пољопривредним и сточарским пословима. Признају, подела постоји, али она позитивна. Сваки члан има своја задужења и обим посла за који је одговоран. Сложно, уз договор, све је лакше, чак и „рударски посао“ фармера.
-Сточарство тражи посвећеност, ангажовање 24 сата дневно, седам дана у недељи. Немате слобoдан дан, јер то је нешто што не може да чека. Одемо на свадбу и баш у том тренутку јаве да се крава тели, и хајде, брзо кући - кроз осмех каже Зоран покушавајући да нам дочара свакодневне ситуације на фарми.

"Глас Подриња"


Иновације на фарми гарант успеха
Ипак, да би неко био озбиљан сточар потребно је да „иде у корак са светом“, те је Зоран да би на својој фарми подигао стандард и био конкурентан пољопривредник, боравио у иностранству на већим фармама. Холандија, Аустрија, Француска, Немачка, Хрватска само су неке дестинације где је упијао знање и искуство. Признаје да је код нас нешто другачија ситуација, али и да постоје озбиљни произвођачи млека спремни да се посвете, као и они који већ раде на врхунском нивоу и могу парирати онима из иностранства.
-Неко ко очекује да ће за две, три године да постигне нешто није реално. Све тражи своје време, залагање и много рада, труда и времена. Оно што сам видео ван Србије ми значи, разменимо идеје искуства и стекнемо пријатеље, колеге, сараднике.

Деценије посвећеног рада
Број крава постепено су повећавали, ширећи и помоћне објекте, уводећи различите иновације, захваљујући посвећености и знању. За мужу користе роботе, а како су нам наговестили у плану је нов објекат. Високо млечне холштајн и симентал показале су се као најбољи избор, те у шталама имају око 350 говеда. Иако је млечност један од важнијих фактора код одабира расе важно је сачувати здравље краве.

"Глас Подриња"


-Трактори, прикључне машине као што су плугови, комбајн, сејачи. Имамо све што нам је потребно. Поседујемо и четири штале. За музна грла, јунице, телад, тако да је све покривено. Оно што нам недостаје је радна снага. Не мислим само нама, већ свима у Србији. А оно што је такође важно је да не ради се само о пукој радној снази, већ и познавању области. Због тога смо се одлучили да оно што можемо механизујемо. Отуда и роботи за мужу - каже Зоран и напомиње да су махом старији сточари, али да охрабрује то што се млади одлучују да буду део породичне традиције.

Сваки члан породице важан
Како би фарма функционисала потребно је произвести и храну за стоку, те су ови домаћини 110 хектара земље подредили млечном говедарству. Поседују сву неопходну механизацију, а о усевима брине Слободан.
-Посао некад буде тежак, али после толико година нема назад. Не жалимо се, већ се трудимо да напредујемо и будемо још бољи - наглашава Слободан који је недавно у име породице присуствoвао додели Априлских награда града Шапца и поносно донео признање у домаћинство.

На пространом имању живе Антонијеви синови Зоран и Слободан, подједнако ангажовани у пољопривредним и сточарским пословима


Јадрановићи су за свој дугогодишњи рад у домену пољопривреде добили кључеве града, а са поносом истичу да је најмлађа генерација подједнако важна на имању. Зоранов син Бора стидљиво се одазвао позиву да буде део породичне фотографије за ваш и наш лист. Како ово не би била прича о само мушком делу Јадрановића забележили смо и имена дама. Рада, Татјана, Јована, Ивана и Ана. Уверени смо да ће унуке као и најмлађи Вук кроз свакодневицу Јадрановића, учити уз рад како би традиција успеха и поштовања трајала и у наредним деценијама.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa