Радничкки вратио предност домаћег терена. Синоћ одигран одлучујући меч. Нови Београд већ у финалу. У Шапцу солидан меч, у негативном смислу засенио Урош Стевановић, непримереним понашањем. Финале од наредне среде, на две добијене утакмице
Док читате овај текст, ви већ знате ко ће бити ривал Новом Београду у финалу плеј офа домаће Супер лиге. У одлучујућем мечу, синоћ су у Крагујевцу одмерили снаге Раднички и Шабац, шампион Регионалне и шампион наше лиге, победник је у борби за пехар. Крагујевчани су у Шапцу, победом 8:5 вратили предност домаћег терена, коју су изгубили поразом пре осам дана од Шапчана 8:7. О утакмици се нема много шта рећи. Били су сконцентрисанији у нападу, искористили су боље тренутке непажње домаћих, играли сигурније са играчем више, уз дозу среће где је пет удараца Шапчана завршило на оквиру гола када је голман већ савладан. Свакако, заслужен тријумф првог фаворита за титулу, то се не може оспорити. Не знамо шта се догодило синоћ, али се надамо, једнако као и пре осам дана, да је Шабац начинио велико изненађење опет и изборио пласман у финале. Домаћин је фаворит и све осим титуле за њега је неуспех, Шабац има квалитет и растерећеност притиска.
жути картон за увреде, претње, није само рушење достојанства ватерпола и спорта, већ и личног интегритета појединца, односно онога ко има механизме да одговори по прописима, а то не чини
Утисци покрај базена Ипак, нажалост, није само пораз лош одраз другог полуфиналног меча, већ много више понашање тренера Радничког, младог стручњака Уроша Стевановића. На малим екранима се може наслутути емотивни набој под којим предводи своју екипу, међутим када сте у непосредној близини, можете много више чути и то сагледати на другачији и не баш леп начин.
Реч је о тренеру који је 2014. преузео клуб, увео га у финале Лиге шампиона, за похвалу је што је остао уз екипу и када је постало јасно да мора све из почетка, када је Раднички пао до Прве Б лиге, градио је тим заједно са Југославом Васовићем и подигао на висок ниво, освојио три трофеја, два Купа и Регионалну лигу и резултати нису упитни, похвала за знање, али за понашање....
Уколико се притисак на арбитре од првог напада можда и може означити као, не баш примерена, али тактика, не постоји оправдање за увреде и претње које је Стевановић упућивао, не само судијама, већ и ка записничком столу. Не морате бити много маштовити да замислите претњу кроз псовку, поновљену два пута на тај начин, а потом и отворену, нешто прихватљивијим речима изговорену, директну претњу после меча. Све, баш све поменуто догађа се директно пред очима и ушима делегата и контролора, у њиховој непосредној близини, но они остају неми.
Зашто је важно? Стевановић је добар ватерполо зналац, успешан тренер, тек следе трофеји, међутим та позиција не подразумева само стручност, већ тренер, а посебно помоћник селектора сениорске репрезентације и селектор у млађим категоријама националног тима, што Урош јесте, мора да буде за пример и понашањем и опхођењем према свима, улога тренера подразумева педагошки рад, не само спортски. Један тајм аут, последњи који је позвао, подсетио је на стару изреку „У победи се не понеси, у поразу се не понизи“. Можда је Урош Стевановић другачији ван базена, али га јавност упознаје током меча, а тамо (не говоримо само о утакмици у суботу) пречесто превазлази ниво, не само спортског, већ и генерално примереног понашања. Постоје механизми за кажњавање, црвени картон је најједноставнији, али.... жути картон за увреде, претње, није само рушење достојанства ватерпола и спорта, већ и личног интегритета појединца, односно онога ко има механизме да одговори по прописима, а то не чини.
Иако је ограничен простор у коме тренер може да се креће Стевановић га прекорачи неколико десетина пута током меча. Упозорења не значе много, а за све то, константно од првог до последњег минута, чак и по завршетку меча добио је жути картон! Остаје упитник над црвеним картоном Анти Васовићу, тренеру Шапца, на мечу у Крагујевцу, ако је све горе побројано и још много тога жути картон. Излазак тренера Радничког из рестриктивног простора је занемарен, али су као по команди реаговали на Стевановићеву сугестију да је Анто Васовић преблизу базена, иако је он у том тренутку дијагонално удаљен од тренера Радничког. Када је меч окончан, Стевановић је пре директне претње мериоцу времена, пред службеним лицима ВСС, био спреман да се и физички обрачуна са арбитром, незадовољан његовим суђењем. Могао је и онда да добије црвени картон, али из непознатог разлога није. Није заслужио да буде на клупи синоћ, а био је...
