Велимир Кузмановић председник ГО ЗЗС Шабац
Предизбори, да имамо шансу!
Пишем оно што мислим, без претензија да се оно што пишем свима допадне. Зато што ми је истина све јаснија пред очима. И зато што нема више времена. И зато што су предизбори најбоље решење не зато што немам дилема, већ зато што нема других понуђених решења.
Најпре зато што бојкот, чији сам део на парламентарним изборима и сам био, није успео. Није успео зато што опозиција није јача него слабија, није сложнија него је разбијенија. Зато што смо због бојкота других изгубили Шабац, Онакве преваре не би биле могуће да нисмо били сами. А нисмо добили ништа. Ближе се избори који ће, по изборним условима, очито личити на предходне. Сећате се оне дечије песмице: “Ако вам се не свиђа ова песма лепа, ми ћемо је певати опет из почетка. Опет, опет, опет, опет, опет из почетка!” Ништа се не добија на тањиру. Таква, ослабљена и осиромашена опозиција види своју шансу у истини да је СНС, разједан похлепом, сукобима и нерешеним аферама, ослабио више од саме опозиције. Нема оних 50%, посебно у Београду. Дакле расте број оних који неће да гласају за странку, него за решења. Расте број оних који хоће одговоре на озбиљна питања: како решити питање Косова, како живети са дугом који је за ових девет година удвостручен, како се решити мафије сваке врсте која влада више него власт сама, како зауставити развој прљавих технологија које нам не дају да дишемо, како поправити живот обичног човека, како ослободити заробљено судство и као резултат свега тога, како се вратити остварењу 100% европских вредности која би нас увеле у свет демократије и владавине права који поштује велики део нашег континента.
Нема бољег одговора од предизбора. Изађи, пријатељу, понуди своја решења, натерај ме да ти дам свој глас! Убеди нас да си баш ти онај иза кога ћемо сви да станемо зато што си гарант да знаш, умеш и да нас коначно нећеш преварити. И пази шта причаш, јер више нисмо наивни. И пази шта радиш, јер више нећемо праштати! Желим ти да на предизборима добијеш легитимитет који, нажалост, данас нико појединачно нема.
Још нешто је важно. Већ сам писао да је за издају идеја мекан израз прелетач. То су “погана колена”, како их је Његош назвао. Срамота за своју децу и будућа покољења. Зар треба да их набрајам? Гомила Весића, Шапића, Крстића, Поповића, Динкића, Чомићки… Нисам сигуран да их неће бити у будућности и међу гомилом садашњих опозиционих лидерчића. Ја подуго живим, а памтим код многих да су се смешкали на СНС чим се пружила прилика. Зато нека сви погледају једни друге у очи. Убедите нас да вам пружимо последњу прилику. Или немојте ни учествовати у предизборима и пружите шансу новим. И то је поштено. Ја ћу лично поверовати оном који уложи искрен напор да придобије моје поверење.
Зашто верујем у господина Зеленовића који се отворено залаже за реализацију предизбора? Зато што је понудио пут, а не себе као решење. Зато што не нуди своје име у београдским предизборима, него искрено хоће да види сукоб мишљења много компетентних људи који желе такву прилику. Зато што су у његовој странци први пут организовани избори за председника Извршног одбора тако што није био предложен ни један кандидат. Кандидати су били сви чланови Извршног одбора. И изабран је на тајном гласању најбољи, и сви се осећају добро јер смо себи показали да може. Дакле, све се може кад се хоће!
Волео бих да доживим предизборе. Да буде неки сунчан дан, насмејани чувари кутија, нигде црних џипова. Бели шатор, добра музика. Сви навијамо једни за друге. Гласа се, а ником се не иде кући. Празник демократије и опет осмеси! Они, који буде наду!
Најпре зато што бојкот, чији сам део на парламентарним изборима и сам био, није успео. Није успео зато што опозиција није јача него слабија, није сложнија него је разбијенија. Зато што смо због бојкота других изгубили Шабац, Онакве преваре не би биле могуће да нисмо били сами. А нисмо добили ништа. Ближе се избори који ће, по изборним условима, очито личити на предходне. Сећате се оне дечије песмице: “Ако вам се не свиђа ова песма лепа, ми ћемо је певати опет из почетка. Опет, опет, опет, опет, опет из почетка!” Ништа се не добија на тањиру. Таква, ослабљена и осиромашена опозиција види своју шансу у истини да је СНС, разједан похлепом, сукобима и нерешеним аферама, ослабио више од саме опозиције. Нема оних 50%, посебно у Београду. Дакле расте број оних који неће да гласају за странку, него за решења. Расте број оних који хоће одговоре на озбиљна питања: како решити питање Косова, како живети са дугом који је за ових девет година удвостручен, како се решити мафије сваке врсте која влада више него власт сама, како зауставити развој прљавих технологија које нам не дају да дишемо, како поправити живот обичног човека, како ослободити заробљено судство и као резултат свега тога, како се вратити остварењу 100% европских вредности која би нас увеле у свет демократије и владавине права који поштује велики део нашег континента.
Изађи, пријатељу, понуди своја решења, натерај ме да ти дам свој глас! Убеди нас да си баш ти онај иза кога ћемо сви да станемо зато што си гарант да знаш, умеш и да нас коначно нећеш преварити. И пази шта причаш, јер више нисмо наивни
Нема бољег одговора од предизбора. Изађи, пријатељу, понуди своја решења, натерај ме да ти дам свој глас! Убеди нас да си баш ти онај иза кога ћемо сви да станемо зато што си гарант да знаш, умеш и да нас коначно нећеш преварити. И пази шта причаш, јер више нисмо наивни. И пази шта радиш, јер више нећемо праштати! Желим ти да на предизборима добијеш легитимитет који, нажалост, данас нико појединачно нема.
Још нешто је важно. Већ сам писао да је за издају идеја мекан израз прелетач. То су “погана колена”, како их је Његош назвао. Срамота за своју децу и будућа покољења. Зар треба да их набрајам? Гомила Весића, Шапића, Крстића, Поповића, Динкића, Чомићки… Нисам сигуран да их неће бити у будућности и међу гомилом садашњих опозиционих лидерчића. Ја подуго живим, а памтим код многих да су се смешкали на СНС чим се пружила прилика. Зато нека сви погледају једни друге у очи. Убедите нас да вам пружимо последњу прилику. Или немојте ни учествовати у предизборима и пружите шансу новим. И то је поштено. Ја ћу лично поверовати оном који уложи искрен напор да придобије моје поверење.
Зашто верујем у господина Зеленовића који се отворено залаже за реализацију предизбора? Зато што је понудио пут, а не себе као решење. Зато што не нуди своје име у београдским предизборима, него искрено хоће да види сукоб мишљења много компетентних људи који желе такву прилику. Зато што су у његовој странци први пут организовани избори за председника Извршног одбора тако што није био предложен ни један кандидат. Кандидати су били сви чланови Извршног одбора. И изабран је на тајном гласању најбољи, и сви се осећају добро јер смо себи показали да може. Дакле, све се може кад се хоће!
Волео бих да доживим предизборе. Да буде неки сунчан дан, насмејани чувари кутија, нигде црних џипова. Бели шатор, добра музика. Сви навијамо једни за друге. Гласа се, а ником се не иде кући. Празник демократије и опет осмеси! Они, који буде наду!
Велимир Кузмановић
Најновији број
18. април 2024.
