Инфо

20. мај 2021.20. мај 2021.
МАЧВА У СРЦУ
Аутори књиге „Слика једног краја“историчари Радомир Ј. Поповић
и Бранислав Станковић

МАЧВА У СРЦУ

За све љубитеље велике српске равнице, који памте и још осећају мирис
„топлог мачванског хлеба“
Зашто сте се определили за фотографско приказивање Мачве и то баш у периоду крај 19 века до 1945. године?
Сваки студент историје на првој години студија прво научи шта су историјски извори, које врсте извора постоје, и, наравно, науче технике критике извора. Прошлост се сазнаје само на основу историјских извора (писаних, усмених, материјалних, аудио-визулених…) и њиховом критиком. Фотографија је, без сумње, важна врста историјских извора. Увидом у постојећу литературу о прошлости Мачве, схватили смо да не постоји књига у којој је на илустративан и уједно речит начин, као што смо ми намеравали и на крају урадили, представљена прошлост овог краја. Крај 19. века као хронолошки оквир узет је из простог разлога што од тог времена постоје прве сачуване фотографија. На пример, најранија сачувана фотографија коју смо пронашли је стража на обали Дрине за време устанака у Босни и Херцеговини 1875/76. године. Година 1945. као други хронолошки оквир наше књиге узета је због тога што је почев од те године и за кратко време разграђена друштвено-економска структура која је у Мачви и уопште у Србији била успостављана и грађена од средине 19. века до те године. Године 1945. уместо капиталистичких односа успостављени су социјалистички односи, извршена је аграрна реформа, уместо Оченаша и Символа вере, уведена је марксистичка догма, а традиционалне вредности су омаловажаване и потискиване у име „светле будућности“. Једном речи, са 1945. годином симболички се завршава традиционална прошлост Мачве, а народна култура потискује, каже на почетку разговора Радомир Ј. Поповић.

Која је примарна сврха ове књиге?
Наша амбиција је била да кроз овај вид публиковања прикупљене грађе, дамо својеврстан социолошки, антрополошки и културолошки пресек Мачве и њеног становништва, у једном времену које се по свему разликује од нашег савременог поимања живота у мачванској равници. Слике тог времена, ако их и има у траговима, као што је рецимо архитектура, убрзано нестају пред нашим очима и у скорој будућности неће их више бити. Из искуства стеченог приликом рада на овој монографији верујемо да за десетак година не бисмо успели да дођемо до више од половине материјала који смо публиковали у њој. Дакле, у најосновнијој идеји, сврха наше монографије је да сачувамо од заборава Мачву која се данас може наслутити у мирису топлог мачванског хлеба и на пожутелим фотографијама насталим у разним животним приликама и неприликама Мачве и Мачвана, додаје Бранислав Станковић.

Књига, без обзира на њену конзервативност као медија, не губи трку. Напротив, она омогућава свима нама, да побегнемо од свакодневне површности и баналности


Како сте прикупљали фотографије објављене у књизи, одакле оне потичу и који је био основни критеријум за објављивање?
Фотографије су прикупљане озбиљним истраживачким радом у архивима, музејима, библиотекама у Београду, Шапцу, те радом на терену. Прегледали смо доступне збирке фотографија у Народном музеју и Међуопштинском архиву у Шапцу, Шабачкој библиотеци. У Београду, истраживали смо у Архиву Србију, Народној библиотеци, Архиву Југославије… . Љубазношћу директора Архива Југословенске кинотеке, г. Ердељановића, рецимо, омогућено нам је да објавимо две фотографије из филма „Свечано освећење костурнице у Прњавору 5. новембра 1922.“ На једној од њих је заслужни Арчибалд Рајс. Ипак, највећи број фотографија потиче из породичних албума наших суграђана до којих смо долазили распитивањем и личним контактима. Фотографије су одабиране тако да се њима на најбољи начин представи друштвена прошлост Мачве у горепоменутом раздобљу и то кроз поглавља: Крајолик, Мачвани и Мачванке, Здања и Породичне јавне манифестације. Свако од четири поглавља подељено је на више мањих одељака, наглашава Поповић.

Колико је актуелна пандемија утицала на обухват и одабир фотографског представљања Мачве у овој књизи?
Сигурно да је пандемија утицала и отежала рад на прикупљању материјала, пре свега када је у питању део теренско-истраживачког рада и директног сусрета са валасницима фотографија, јер је предмет истраживања била цела географска Мачва која је данас административно подељена између три локалне самоуправе. Али упркос отежавајућим околностима успели смо да обиђемо све релевантне установе: архиве, музеје, библиотеке и бројне Мачване који у својим шкрињама и породичним албумима чувају фотографије својих предака. Без добре воље свих њих не би било могуће приредити једну овакву монографију и прикупити више хиљада фотографија, па је она дело свих нас, и припада свима којима је Мачва у срцу, истиче Станковић.

Без добре воље свих њих не би било могуће приредити једну овакву монографију и прикупити више хиљада фотографија, па је она дело свих нас, и припада свима којима је Мачва у срцу


Колико сте задовољни оствареним циљем и првим реакцијама јавности?
Прве реакције јавности, без лажне скромности, јако су позитивне, што нас држи у уверењу да смо урадили, добар посао. Мислим да смо овом књигом заголицали знатижељу Мачвана за сопствену прошлост, која је богата и нажалост недовољно истражена. У сваком случају, први позитивни одзиви на књигу обавезују да истрајемо у даљем раду и новим, евентуалним пројектима, изражава своје задовољство Радомир Ј. Поповић.

Одлучили сте се за књишко представљање фотографске грађе, без обзира што књига, бар у ово време није изузетно атрактиван облик комуникације са јавношћу. Коначно, да ли је циљ оправдао средство?
Не можемо се сложити да књига данас није атрактивана као медији, без обзира што смо са свих страна бомбардовани јефтиним, површним, а често и баналним садржајима са других медија. Књига, без обзира на њену конзервативност као медија, не губи трку. Напротив, она омогућава свима нама, да побегнемо од свакодневне површности и баналности, да застанемо, да се од свега тога одморимо и сретнемо са собом. Верујемо да је циљ постигнут и да је оправдао средство, јер је монографија као производ нашег вишегодишњег рада високо оцењена, у сваком смислу, како од стручне тако и од шире културне јавности, закључује Бранислав Станковић.
Љ.Ђ.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa