ВОЛОНТЕРИ НУДЕ НАГРАДУ ЗА ПРОНАЛАЗАК УБИЦЕ ПАСА ИЗ ШЕВАРИЦА
Данас пас, сутра...
Уколико некоме није довољан мотив живот паса треба истаћи да се ради о људима који су спремни да исто учине и човеку, ако знају да неће бити кажњени. “Такви људи се могу препознати. Воле да контролишу и понижавају друге” каже психијатар др Борис Јовановић
Пре две седмице волонтерима у шабачком Прихватилишту пријављено је да су у шуми у Шеварицама пронађена два обешена пса. Волонтери су наишли на монструозну сцену, а и полицајци који су изашли на лице места су рекли да ништа слично нису видели. Тачно седам дана касније обешен пас је пронађен и у Коцељеви. Волонтери су чак нападнути од појединих мештана због тога што су обавестили полицију.
Шеварице треба да буду познате у Србији по томе што је починилац овог дела пронађен, а не по томе што се овакво монструозно дело десило у овом селу, а нико од мештана није реаговао, поручују волонтери Прихватилишта
Оба случаја остала су још увек нерасветљена. Волонтери су штампали летке у којима се наводи да се нуди награда ономе ко пријави починиоце. Волонтери ће савесног грађанина наградити са 100 евра, а исто толико даће и Александар Станојловић, власник Азила “Меда”. Претпоставка је да неко сигурно зна ко је то урадио. Највероватније да су власници то учинили сопственим псима. Пријаве ће остати потпуно анонимна. Уколико некоме није довољан мотив живот паса треба истаћи да се ради о људима који су спремни да исто учине и човеку, ако знају да неће бити кажњени. Мештани Штитара и Коцељеве у свом комшилуку имају доказане садисте. Само изречена казна може спречити да ови људи понове оваква дела или следећи пут потраже сатисфакцију у мучењу људског бића. Психијатар др Борис Јовановић сматра да се ради о садисти, или више њих. Садизам представља уживање у наношњу бола другом живом бићу. То не мора бити само физичка бол, него и понижавање, контролисање других.
Могуће да је била и група Др Борис Јовановић не искључује могућност да је у убиству паса у Шеварицама учествовало више особа. Уколико група уради овако нешт, не морају сви учесници бити садисти, нити наставити касније такво понашање. Известно је да вођа групе то јесте. -Неко ко се ту налазио и био под утицајем другог може да преиспита своје понашање. Неко ко је иницијатор оваквих ствари, уколико законске норме ослабе, постаће и убица људи. Они на други живот гледају као на мање вредан, па био он животињски или људски. То је био модел понашања нациста. Добили смо Закон који санкционише и убијање бубамара или скакаваца. Друштво се труди да не дозболи бесмислено уништавање живота који има неку вредност у природи. Треба само омогућити да се закони и спроводе, каже др Јовановић.
-Садисти врло добро схватају шта смеју, а шта не, односно за шта ће бити санкционисани. Конкрено, у овом случају, мучени су и убијени пси, јер то најчешће прође без казне. Када би у неком друштву дошло до попуштања границе, као нпр. када избије рат, што смо имали у скорој прошлости, такви и према људима почну да се понашају на исти начин, наводи др Јовановић. Иако се садисти могу поделити у неколико група, заједничко им је то да уживају у мучењу слабијих. Многи стручњаци сматрају их горим од социопата и психопата. Већ поменути ратови их откривају, а др Јовановић каже да неретко садисти у таквим условима долазе на високе позиције. -Такви људи се могу препознати. Воле да контролишу и понижавају друге. Често то раде својим укућанима и нарочито у присуству других, односно треба им публика. Образовање не игра никакву улогу и то могу бити и високообразовани људи, наводи др Јовановић. Стручњаци кажу да треба раздвојити сексуални садизам од садистичког понашања, јер људи склони садизму у сексу ретко садизам испољавају у другом окружењу. За разлику од насиља, које се испољава да би се постигао неки циљ, код садизма је циљ само наношење бола и мучење другог живог бића. Није им важно да стекну материјалну корист мучећи другог, него искључиво да му нанесу бол. Др Јовановић наводи да се садистичко понашање испољава још у детињству, а да од различитих фактора зависи да ли ће оно бити сузбијено или ће се развијати. Важно је како реагују родитељи, али и средина и генерално друштво. -Када се ради о факторима настанка могу бити генетски, али су важни и утицај друштва и породице. Билошки фактор се оснажује кроз васпитање и слабе друштвене норме. Када постоји предиспозиција, уз комбинацију још ова два фактора настаје садиста. Уколико родитељи и друштво успоставе исправне границе, неће доћи до кулминације. Деца када су мала не схватају да некоме наносе бол и умеју да се понашају безосећајно, али даљи исход зависи од тога како ће се поставити родитељи и друштво, каже др Јовановић. Наш саговорник наводи да је тренутно експанзија насилних садржаја који су деци лако доступни на интернету и телевизији. Поред тога што родитељи треба да контролишу шта им раде деца, истиче да би и држава морала да утиче на програм који долази до деце. -Филмови, цртани филмови, ријалити програми, све је сада препуно насиља и то делује јако лоше на децу. Требало би да буде забрињавајуће ако родитељи примете да дете показује веће интересовање за сцене насиља, убистава, са пуно крви. Тешко је у пракси децу заштитит од свега тога. Родитељ мора да има свест о штетним утицајима и да их контролише, а то је јако тешко, посебно када се ради о интернету. Детету треба да се осмисле активности које су му пријатне и које му неће бити наметнуте. Требало би и држава да се укључи у све то и спречи да се насилни садржаји емитују у терминима када су деци лако доступни, наводи др Јовановић. Садисту убицу животиња од убице људи дели само то што зна да ће за човека добити већу казну. Због тога, заједно са волонтерима прихватилишта апелујемо и молимо сваког ко има сазнања о овим или сличним монструмима да их пријаве. Можда је за неког то само псећи живот, али и такви треба да знају да садиста лако може нанети бол било коме слабијем од себе. -Шеварице треба да буду познате у Србији по томе што је починилац овог дела пронађен, а не по томе што се овакво монструозно дело десило у овом селу, а нико од мештана није реаговао, поручују волонтери Прихватилишта.
