У СУСРЕТ УПИСУ
Приоритет су знање и стицање вештина
Свршеним основцима и ове године Средња школа у Коцељеви омогућиће упис на досадашње смерове, трогодишње и четворогодишње. У њој ће бити могуће школовати се за економског, пољопривредног или машинског техничара за компјутерско конструисање. Такође, они који се одлуче за средњошколско образовање у трајању од три године могу бирати између мушких и женских фризера, аутомеханичара и инсталатера
Скоро сваке године око 80 одсто коцељевачких осмака одлучи да средње образовање настави у родном крају. Средња школа већ годинама уназад активно ради на презентацији образовних профила, побољшању услова и бољем имиџу, што даје резултате. Тренутно ову образовну установу похађа око 420 ђака у 18 одељења.
–Већ неколико година имамо приближан број ученика што није тако лако оствариво. Према нашим подацима око 80-ак одсто осмака одлучи да упише нашу школу и то је податак који охрабрује. Ми се трудимо да будемо што је могуће бољи а основни циљ нам је да деца понесу одавде што виши ниво знања- поручио је директор Верољуб Матић који је на челу ове установе већ две деценије.
Свршеним основцима и ове године Средња школа у Коцељеви омогућиће упис на досадашње смерове, трогодишње и четворогодишње. У њој ће бити могуће школовати се за економског, пољопривредног или машинског техничара за компјутерско конструисање. Такође, они који се одлуче за средњошколско образовање у трајању од три године могу бирати између мушких и женских фризера, аутомеханичара и инсталатера.
Број ученика који ускоро завршавају основну је нешто мањи у односу на претходну годину али у Средњој школи верују да се то неће драстичније одразити на упис, те да ће највећи број њих наставити образовање у Коцељеви.
–Смерови остају исти и годинама се усталило број одељења. У образовне профиле четвртог степена уписује се по 30 ђака, мушки и женски фризер по 15, аутомеханичари и инсталатери такође. Ове године смо имали жељу да кренемо са дуалним образовањем и направили смо услове. Нашли смо довољно послодаваца за инсталатере, солидан број за аутомеханичаре, али у министарству не постоји још увек план и стандарди квалификација који су потребни да би се кренуло по дуалном моделу који је добар за све, тако да ће то сачекати наредну годину- објаснио је Матић и додао да су у овом делу Србије само две школе усвојиле овај модел образовања, једна у Ваљеву а друга у Лозници.
У коцељевачкој средњој школи се труде да обезбеде што боље услове за образовање и извођење практичне наставе у циљу што обухватнијег стицања знања и вештина. Недавно је изграђена и опремљена радионица за аутомеханичаре. То је, испоставило се, омогућило да се у овој образовној установи испоштују одредбе правилника по којем је прописано да се 75 одсто часова практичне наставе изводи искључиво у школи, док се остатак може обављати ван ње.
–Радионица је сада само дорађена и опремљена па смо спремно дочекали ове измене у области извођења праксе. У супротном бисмо имали проблем. По дуалном моделу то није правило, али како ми још нисмо у том систему, за нас важи нови пропис- рекао је директор ове образовне установе.
Говорећи о перспективи занимања која будућим средњошколцима нуди ова школа поручио је да ђаци трећег и четвртог степена машинске струке могу да се запосле одмах по завршетку школе.
– Осим тога, машински техничари који наставе школовање и заврше факултет имају велике могућности за посао и напредовање у каријери. Скоро смо чули информацију да је један од најтраженијих факултета управо машински. Велики избор факултета и високих школа је и пред пољопривредним техничарима а имамо и доста деце која хоће да остану на селу, јер се посао пољопривредника више не своди само на копање земље, већ он мора да буде образован, прати савремене токове, иде у корак са временом и савременим токовима, кадар да прати конкурсе и аплицира на њих, да планира. Економски техничари имају неку своју путању и у великом броју случајева одлазе на даље школовање- изјавио је Верољуб Матић.
Он се осврнуо и на наставу на даљину за коју је истакао да је у току прошле школске године била нужна, те да је било боље имати и такве часове и одржати контакт са ђацима, него немати никакву комуникацију. Међутим, у овој школској години до изражаја долазе и друге ствари. Просветни радници напомињу да је неке ученике тешко анимирати и нагнати их на учење и када су околности уобичајене а настава редовна у школским учионицама. Када су учионице измештене у виртуелни свет чини се да је то немогуће.
–Они који су били бољи ђаци, са њима није проблем и може се радити на разне начине. Али, они слабији избегавају све те обавезе па је сада нешто лошији утисак о он лајн настави него прошле године. Стиче се утисак да нам друга пауза, бар у нашој средини, није била потребна јер нисмо имали заражених ђака, сем 1-2, професора једног или ниједног. Зато смо могли радити и на уобичајен начин- оценио је директор Средње школе у Коцељеви, установе која је недавно прославила свој 41. рођендан.
–Већ неколико година имамо приближан број ученика што није тако лако оствариво. Према нашим подацима око 80-ак одсто осмака одлучи да упише нашу школу и то је податак који охрабрује. Ми се трудимо да будемо што је могуће бољи а основни циљ нам је да деца понесу одавде што виши ниво знања- поручио је директор Верољуб Матић који је на челу ове установе већ две деценије.
Свршеним основцима и ове године Средња школа у Коцељеви омогућиће упис на досадашње смерове, трогодишње и четворогодишње. У њој ће бити могуће школовати се за економског, пољопривредног или машинског техничара за компјутерско конструисање. Такође, они који се одлуче за средњошколско образовање у трајању од три године могу бирати између мушких и женских фризера, аутомеханичара и инсталатера.
Број ученика који ускоро завршавају основну је нешто мањи у односу на претходну годину али у Средњој школи верују да се то неће драстичније одразити на упис, те да ће највећи број њих наставити образовање у Коцељеви.
–Смерови остају исти и годинама се усталило број одељења. У образовне профиле четвртог степена уписује се по 30 ђака, мушки и женски фризер по 15, аутомеханичари и инсталатери такође. Ове године смо имали жељу да кренемо са дуалним образовањем и направили смо услове. Нашли смо довољно послодаваца за инсталатере, солидан број за аутомеханичаре, али у министарству не постоји још увек план и стандарди квалификација који су потребни да би се кренуло по дуалном моделу који је добар за све, тако да ће то сачекати наредну годину- објаснио је Матић и додао да су у овом делу Србије само две школе усвојиле овај модел образовања, једна у Ваљеву а друга у Лозници.
У коцељевачкој средњој школи се труде да обезбеде што боље услове за образовање и извођење практичне наставе у циљу што обухватнијег стицања знања и вештина. Недавно је изграђена и опремљена радионица за аутомеханичаре. То је, испоставило се, омогућило да се у овој образовној установи испоштују одредбе правилника по којем је прописано да се 75 одсто часова практичне наставе изводи искључиво у школи, док се остатак може обављати ван ње.
–Радионица је сада само дорађена и опремљена па смо спремно дочекали ове измене у области извођења праксе. У супротном бисмо имали проблем. По дуалном моделу то није правило, али како ми још нисмо у том систему, за нас важи нови пропис- рекао је директор ове образовне установе.
Говорећи о перспективи занимања која будућим средњошколцима нуди ова школа поручио је да ђаци трећег и четвртог степена машинске струке могу да се запосле одмах по завршетку школе.
– Осим тога, машински техничари који наставе школовање и заврше факултет имају велике могућности за посао и напредовање у каријери. Скоро смо чули информацију да је један од најтраженијих факултета управо машински. Велики избор факултета и високих школа је и пред пољопривредним техничарима а имамо и доста деце која хоће да остану на селу, јер се посао пољопривредника више не своди само на копање земље, већ он мора да буде образован, прати савремене токове, иде у корак са временом и савременим токовима, кадар да прати конкурсе и аплицира на њих, да планира. Економски техничари имају неку своју путању и у великом броју случајева одлазе на даље школовање- изјавио је Верољуб Матић.
Он се осврнуо и на наставу на даљину за коју је истакао да је у току прошле школске године била нужна, те да је било боље имати и такве часове и одржати контакт са ђацима, него немати никакву комуникацију. Међутим, у овој школској години до изражаја долазе и друге ствари. Просветни радници напомињу да је неке ученике тешко анимирати и нагнати их на учење и када су околности уобичајене а настава редовна у школским учионицама. Када су учионице измештене у виртуелни свет чини се да је то немогуће.
–Они који су били бољи ђаци, са њима није проблем и може се радити на разне начине. Али, они слабији избегавају све те обавезе па је сада нешто лошији утисак о он лајн настави него прошле године. Стиче се утисак да нам друга пауза, бар у нашој средини, није била потребна јер нисмо имали заражених ђака, сем 1-2, професора једног или ниједног. Зато смо могли радити и на уобичајен начин- оценио је директор Средње школе у Коцељеви, установе која је недавно прославила свој 41. рођендан.
Весна Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
