Успешна сезона. Успешна битка са недаћама, психолошким притиском. Прилагођавана тактика карактеристикама екипе. Три дуела посебно се истичу. Циљ сачувати екипу и омогућити образовање чланицама
Током лета није могло да се тренира у затвореном због епидемиолошких мера, три важне играчице су напустиле екипу, није било простора за више тренинг мечева, повреде су неуморно пратиле клуб, читаву сезону играле су без најбоље и најускусније играчице. Систем наставе у новонасталим околностима утицао је на бројност током тренинга. Ипак, Медицнар је успео да опстане у лиги рутински, а уз мало среће и искуства могао је до полуфинала Купа и горњег дела табеле. Ипак, у глобалу, добра сезона, кажу у клубу.
- Ово била специфична сезона у деликатним условима. Повреде су нас пратиле, неискуство се побеђује постепено у утакмицама, а уз све то, услед пандемијских услова нисмо могли да рачунамо на пуне трибине у Гимназији. Наша публика је најбоља у Србији, посета је увек изнад стандарда домаћег рукомета и велики ветар у леђа за млад тим био би подстрек са трибина. Верујем да уз такве услове, можемо још више наредне сезоне – наводи тренер Медицинара Сандра Колаковић.
Просек Медицинара једва је изнад границе пунолетства, много је средњошколки било међу носиоцима и у складу са карактеристикама тима, стварана је тактика.
- Знали смо да снагом не можемо парирати старијим ривалкама. Трудили смо се да тактиком, кретањем у одбрани, избегнемо тзв „месо у месо“ игру, већ смо тежили одбрани где ћемо пресецати лопте. На психолошком плану ослобађали смо сваког притиска младе рукометашице, захтевали смо само максималан приступ, борбеност. Ипак, Лига је и девојке су биле свесне да опстанак подразумева победе и притисак је неизбежан. Морале су изнети тај терет и поносна сам како су то учиниле. Постоје играчи који воле тај стрес притиска, има оних који то стичу временом, а има и неко ко има апсолутно све друге предиспозиције, али је та сфера слаба тачка на којој смо много радили.
После свих проблема пред старт сезоне, већ у другом колу првенство је окончано за капитена Ану Радовић после тешке повреде.
-Ана је капитен, истински лидер, мајстор рукомета и неко ко својим приступом даје пример другима. Њена повреда је био шок за екипу из којег је требало наћи пут, изабрали смо једино могуће, још јачи тенинг, међусобну потпору, борбеност и тимски дух какав мало ко има. Свака од осам победа има своју снагу и значај, међутим стратег Шапчанки апострофира три дуела.
- Против Железничара, квалитетније екипе, у првом делу сезоне, када су моје девојке играле борбено до нивоа фанатизма, тимски, уз одбрану 3:2:1 коју смо тек почињали да вежбамо. Поносна сам на наступ против Младог радника у гостима где смо неискусне одиграле против искусне екипе одличан меч и победиле контролишући читав ток дуела. Против Наисе у Шапцу смо демонстрирали колико можемо и против много јачих екипа.
Сваки спортски колектив, посебно овај базиран на младима, треба да тежи не само резултаским и организационим успехом, већ и да не занемари педагошки аспект појединачног развоја који превазилази оквире спорта.
-Апсолутни циљ је да ове девојке статасале у нашој школи остану што дуже заједно и да нађемо модел по коме ће моћи и да играју рукомет, али и и студирају. Образовање је изузетно важно и само оно омогућава да имају перпсективу и ван рукомета. Чинимо све да се не бира измађу две пута, већ да на оба поља наше девојке буду успешне.
Јагодина се поново издваја од других.
- Имају искусне играчице, немају у саставу могућности да реализују тренинге у копмплетном саставу, два пута дневно. Наиса је била јак ривал, међутим суочили су се са великим финансијским потешкоћама и последица тога је да су елиминисане у полуфиналу од Радничког. На први поглед изненађење, међутим реч је о уиграној, искусној екипи, изузетним појединцима, Агатуновић, Колак, Стојановић. Очекивања, жеља и циљ су да и у наредној сезони позната лица носе плаво бели дрес Медицинара.
-Свакако ћемо и наредне сезоне имати млад тим, бар у 90% случајева ће непромењен састав остати, очекујемо да добијемо на искуству у бековској линији повратком Саре Гаровић и касније Ане Радовић. Морамо много радити на индивидуалним карактеристикама рукометашица, предстоји нам тежи рад у теретани како би тело припремили за изазове. Добре игре у овој сезони, наметнуле су нам у следећој статус екипе која упркос младости има снагу тешког ривала од кога стрепе.
