У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА ПРОМОВИСАН РОМАН ПРВЕНАЦ ПЕТРА САВИЋА
Потенцијални сценарио за филм
Исписује млади писац, Петар Савић, својеврсни психолошки трилер са неочекиваним радњама и обртима. Чини то, углавном, кроз дијалог. Речи рационално користи, али не и шкрто, на уштрб пожељног литерарног садржаја, тако да овај роман може да буде и сценарио за филм
Да“ ивер не пада далеко од кладе“ и да су „гени чудо“ доказ је млади писац Петар Савић, праунук чувеног професора књижевности, Живорада Жике Поповића, незаобилазног имена у култури Шапца. Савић је дипломирао на Универзитету за филм и режију ((Middlesex University, London). Специјализовао се за писање сценарија и драма. Аутор је неколиких сценарија за кратак филм, од којих је Признање награђен на Фестивалу кратког филма у Мотовуну, Хрватска. Недавно је, у кући Ђуре Јакшића, промовисао свој први роман Јесењи кит који је најпре објављен на енглеском језику у издању “Народне просвете”, а потом на српском, у издању Центра функционалне писмености „Апостроф“.
Роман првенац Петра Савића по много чему је јединствено остварење. Тешко је било и претпоставити да тако млад писац у 27. години може да оствари тако списатељски и ментално зрело, озбиљно и драматуршки комплексно остварење, истакнуто је на промоцији.
Професор др Јован Јањић, српски писац, правник и доктор културолошких наука похвално се изразио о драматуршким способностима Петра Савића, осврнувши се на борбу добра и зла и принципе добре књижевности који се препознају у Јесењем киту. Јањић је похвалио маштовитост аутора, вешто написане заплете и неочекиване обрте.
-Свет овај који „сав у злу лежи“ (1. Јн. 5, 19) често се показује и у малој групи људи. На тај начин представља га и Петар Савић у свом роману Јесењи кит. Радњу смешта у мали хотел, пансион „Виноград“ – свесно или несвесно названог симболичним именом, јер овај свет створен је да буде виноград Божји. С обзиром да се радња дешава на тлу Енглеске, на искрају 19. века, очитује се декаденција енглеског друштва тога доба, а тешко се може уочити да се отад било шта променило набоље. Много лакше се увиђа да се наставило у истом правцу, и то не само код Енглеза – рекао је Јањић и додао - Исписује млади писац, Петар Савић, својеврсни психолошки трилер, с неочекиваним радњама и обртима. Чини то углавном кроз дијалог. Речи рационално користи, али не и шкрто, на уштрб пожељног литерарног садржаја, тако да овај роман може да буде и сценарио за филм.
Писац Славиша Павловић истакао је да је, као уредник, до сада учествовао у објављивању 50 дела младих аутора и да је професионално деформисан да истражује грешке.
- Јесењи кит је без пропуста. У питању је модерно остварење, које прати светске трендове са врхунском сценаристичком подлогом, тако никада не бих могао да претпоставим да је у питању прва књига овог изузетно перспективног аутора.
КАРАКТЕР СВЕТА
„Кроз држање и понашање неколицине људи, различитих статуса, позива и нарави, увелико се показује карактер света, народа који мисли да је све само оно што се оком види и да се лукавством може сакрити оно што на земљи може да шкоди. Показује се људска отуђеност, лицемерје, завист, подлост, лажљивост, окрутност, бруталност, надасве – људска изобличеност“.
(Проф. др Јован Јањић)
Стана Шехалић нагласила је да овај роман представља лепше лице Србије и показује списатељску зрелост младог аутора, који чврстом руком води ликове уз изражавање у убедљивој дијалошкој форми.
Аутор је појаснио да је роман писао у јеку короне.
- Драматуршко писање као форму учио сам на Факултету и то на енглеском језику. С обзиром да се радња романа збива у Енглеској, било је природно да пишем на том језику. Да се радњи одвијала у Србији, писао бих на српском.
Делове из књиге читао је драмски уметник Гојко Балетић.
Психолошки трилер
„Јесењи кит“ узбудљив је и напет психолошки трилер, у коме се до краја не може претпоставити извршилац дела. Радња се дешава у малом градићу Хартбурију, на западу енглеске обале крајем деветнаестог века, а заплет почиње убиством пса у малом хотелу, у ком је смештена неколицина необичних гостију. Локални инспектор, који је недавно премештен из Лондона у мали град, позван је да реши случај. Убрзо након тога, дешава се убиство у истом хотелу које уноси немир у успавани градић. Свако сваком постаје сумњив, свако потенцијални кривац, случај све сложенији како истрага одмиче. Коцкице мозаика тек у последњем поглављу долазе на своје место, укључујући и легенду о јесењем киту. Аутор одржава напетост до самог краја романа, вешто водећи читаоца кроз лавиринте чудних ситуација и ликова који се откривају кроз међусобне дијалоге.
Роман првенац Петра Савића по много чему је јединствено остварење. Тешко је било и претпоставити да тако млад писац у 27. години може да оствари тако списатељски и ментално зрело, озбиљно и драматуршки комплексно остварење, истакнуто је на промоцији.
у питању је модерно остварење, које прати светске трендове са врхунском сценаристичком подлогом
Професор др Јован Јањић, српски писац, правник и доктор културолошких наука похвално се изразио о драматуршким способностима Петра Савића, осврнувши се на борбу добра и зла и принципе добре књижевности који се препознају у Јесењем киту. Јањић је похвалио маштовитост аутора, вешто написане заплете и неочекиване обрте.
-Свет овај који „сав у злу лежи“ (1. Јн. 5, 19) често се показује и у малој групи људи. На тај начин представља га и Петар Савић у свом роману Јесењи кит. Радњу смешта у мали хотел, пансион „Виноград“ – свесно или несвесно названог симболичним именом, јер овај свет створен је да буде виноград Божји. С обзиром да се радња дешава на тлу Енглеске, на искрају 19. века, очитује се декаденција енглеског друштва тога доба, а тешко се може уочити да се отад било шта променило набоље. Много лакше се увиђа да се наставило у истом правцу, и то не само код Енглеза – рекао је Јањић и додао - Исписује млади писац, Петар Савић, својеврсни психолошки трилер, с неочекиваним радњама и обртима. Чини то углавном кроз дијалог. Речи рационално користи, али не и шкрто, на уштрб пожељног литерарног садржаја, тако да овај роман може да буде и сценарио за филм.
Писац Славиша Павловић истакао је да је, као уредник, до сада учествовао у објављивању 50 дела младих аутора и да је професионално деформисан да истражује грешке.
- Јесењи кит је без пропуста. У питању је модерно остварење, које прати светске трендове са врхунском сценаристичком подлогом, тако никада не бих могао да претпоставим да је у питању прва књига овог изузетно перспективног аутора.
„Кроз држање и понашање неколицине људи, различитих статуса, позива и нарави, увелико се показује карактер света, народа који мисли да је све само оно што се оком види и да се лукавством може сакрити оно што на земљи може да шкоди. Показује се људска отуђеност, лицемерје, завист, подлост, лажљивост, окрутност, бруталност, надасве – људска изобличеност“.
(Проф. др Јован Јањић)
Стана Шехалић нагласила је да овај роман представља лепше лице Србије и показује списатељску зрелост младог аутора, који чврстом руком води ликове уз изражавање у убедљивој дијалошкој форми.
Аутор је појаснио да је роман писао у јеку короне.
- Драматуршко писање као форму учио сам на Факултету и то на енглеском језику. С обзиром да се радња романа збива у Енглеској, било је природно да пишем на том језику. Да се радњи одвијала у Србији, писао бих на српском.
Делове из књиге читао је драмски уметник Гојко Балетић.
„Јесењи кит“ узбудљив је и напет психолошки трилер, у коме се до краја не може претпоставити извршилац дела. Радња се дешава у малом градићу Хартбурију, на западу енглеске обале крајем деветнаестог века, а заплет почиње убиством пса у малом хотелу, у ком је смештена неколицина необичних гостију. Локални инспектор, који је недавно премештен из Лондона у мали град, позван је да реши случај. Убрзо након тога, дешава се убиство у истом хотелу које уноси немир у успавани градић. Свако сваком постаје сумњив, свако потенцијални кривац, случај све сложенији како истрага одмиче. Коцкице мозаика тек у последњем поглављу долазе на своје место, укључујући и легенду о јесењем киту. Аутор одржава напетост до самог краја романа, вешто водећи читаоца кроз лавиринте чудних ситуација и ликова који се откривају кроз међусобне дијалоге.
М.Ф.
Најновији број
11. април 2024.
