Систем издржао, али битка још траје

Чини се да корона, после више од годину дана губи битку. Бројеви новооболелих на нивоу Србије су испод 200 дневно, док су у Шапцу практично спорадични случајеви.

Ипак, поучени искуством из јуна прошле године лекари знају да нема опуштања. Вакцинација очигледно даје резултате, али проценат вакцинисаних је испод 50 одсто.

-Битка није добијена. Предстоји нам тек период када треба потпуно да победимо вирус. То зависи од нас, наше дисциплине и вакцина. Пандемија мора да буде побеђена свуда да бисмо могли да говоримо о њеном крају. Све док у неким деловима света она букти сасвим је могуће њено даље ширење. Предстоји нам време одмора, путовања у друге државе, па и континенте. Лето морамо схватити изузетно озбиљно. Прошле године смо очекивали да је вирус у то доба мање активан, а десило се супротно, каже директор Опште болнице „Др Лаза К. Лазаревић“ др Слободан Поповић.

Пуних 15 месеци сви запослени у овој установи, од менаџмента, лекара специјалиста, преко свог медицинског до немедицинског особља, улажу максимум напора да што више живота отргну од невидљивог и потпуно непредвидивог непријатеља. Током тих 15 месеци „црена зона“ Опште болнице хоспитализовала је око 2.580 пацијената, док је у пријемно–тријажној амбуланти обављено близу 13.000 прегледа. Како Ковид није марио за друге болести, истовремено су морали да буду збринути и сви хитни и неодложни не-ковид пацијенти. Тако је за ово време прегледано око 100.000 не-ковид пацијената, а њих око 8.500 је задржано на болничком лечењу. Током овог периода у Служби гинекологије са акушерством хоспитализовано је укупно 1.849 пацијенткиња, а рођено је 1.176 беба, уз само два случаја ковид позитивне породиље и једне чији је антигенски тест дао позитиван IgM резултат који потом није потврђен ПЦР тестом. За ових 15 месеци хопситализовано је и 60 ковид позитивне деце. На срећу, ниједно од њих није изгубило битку са вирусом.

Вакцинацијом до епидемиолошког бедема
-Активност по питању вакцинације, од врха државе према локалу, је задовољавајућа. У Шапцу имамо вакцинални пункт у економској школи, отварају се привремени пунктови по селима, по градским и сеоским месним заједницама, иде се код непокретних, све је одрађено добро. Међутим, шта је то што наше људе наводи да имају дилему око вакцинације или да неће да се вакцинишу? Хоћемо ли да се вратимо нормалном животу и да привреда ради? Вакцина има, све је добро организовано, шта је онда проблем? Имам утисак да попушта и дисциплина, да губимо ону свест коју смо у почетку имали и да се, жељни нормалног живота, препуштамо и заборављамо да битку нисмо завршили. Морамо што пре да направимо епидемиолошки бедем, а вакцина је једино право оружје. Млади треба да схвате да од њих много тога зависи. Вакцинисано је само 13 одсто младих од 18 до 30 година. Тек са њима добијамо више од 50 одсто имунизованих грађана, каже др Поповић.
Поручује и да то што неко нема антитела не значи да нема одбрану. Ради се о целуларном имунитету и за њега се тек праве тестови.

Са озбиљним припремама за епидемију Општа болница је почела у марту прошле године. Предност установе био је павиљонски тип градње. Болница је подељена на „црвену“ заразну зону, „зелену“ незаразну и „сиву“ за пацијенте са сумњом на ковид. Ниједног тренутка није смело доћи до укрштања путева, што је једино могло дати ефикасне резултате.

-За овај посао велику захвалност дугујемо и епидемиологу прим. др Драгутину Марковићу, који је иако у пензији, од првих дана био са нама и несебично се ангажовао и помогао нам у поставци нове конфигурације болнице. Само је епидемиолог могао да постави зоне, санитарне пропусте и да нас подучи како да се боримо против ове пошасти. Пацијенти су прво смештани на инфективно, потом грудно одељење, неурологију и на крају интерно. Током јуна смо имали неколико пацијената на инфективном и одлучили да се припремимо за други талас, каже др Поповић.

Визионарски став „за не дај Боже“ показао се пресудан за други талас. Иако нико није очекивао оно што је уследило у јулу, шабачка Болница је други талас дочекала спремна. Време „затишја“ искоришћено је да се разведе кисеоник по читавој установи и од почетних 50-60 кисеоничних места, дошло се до броја од 260, што је спасило многе животе. Крајем јуна и почетком јула, дневно је на болничком лечењу задржавано и до 40 људи. За неколико дана примљено је, чак, 320 оболелих Шапчана. Истовремено, неодложна помоћ била је потребна и пацијентима који нису заражени. На високим температурама, у скафандерима, 180 лекара и 500 медицинских сестра и техничара, даноноћно је бринуло о њима.
За дан се трошило кисеоника, колико пре епидемије за три месеца. „Искакање“ система би довело до последица о којима се није смело ни размишљати.

Болница значајно опремљена током епидемије
Захваљујући Министарству здравља, али и привредницима и другим организацијама, шабачка болница је добила изузетну количину опреме. Респиратори, протокомери, лична заштитна опрема, концентратори кисеоника, пацијент монитори, ЕКГ апарати, рендген мобилни апарати, пулсни оксиметри, лекови и други медицински материјал, обезбедила је држава, а посредством Републичког фонда за здравствено осигурање све поменуто у Шабац је стизало редовно. Сва ова опрема остаће у установи и по завршетку епидемије.
Урађена је и реконструкција зграде Инфективног одељења, прва још од његове изградње. Поред реновирања крова и прилаза степеништу, веома је значајна тзв. “лифт столица” намењена за транспорт непокретних, коју су донирали привредници.

– Подстаница која читав систем снабдева медицинским гасовима, између осталог и кисеоником, није имала капацитет да задовољи нови потребни ниво притиска. Зато је било неопходно да подигнемо подстанични капацитет, а да бисмо то урадили, морали смо привремено да обуставимо централни развод гасова. Тада је сваки пацијент чија терапија захтева кисеоничну потпору био опскрбљен кисеоником из боце уз надзор здравственог особља. Тих пола сата колико је трајала инсталација нове контролне табле током унапређења подстанице било је стресно. Та доза стрепње и неизвесности не може да се опише. Да ли ће мајстори успети да унапреде подстаницу? Успели су, али је било стресно, прича др Слободан Поповић.

Ово је само једна од драматичних ситуација које су успешно савладане. Због великог броја тешких пацијената током другог таласа једне ноћи јавио се страх да неће бити довољно респиратора. Одмах је позван Београд и у року од сат времена додатни респиратори су били у Шапцу.

-Не може да се нађе реч којом бих исказао захвалност свим запосленима у Општој болници, што медицинским радницима, што немедицинским. Од лекара, сестара, техничара, спремачица, радника у вешерају, возача… Сви они су дали свој максимални допринос да се што боље збрину пацијенти. Мића, Снежа, Миша, Славица, Снежа, Јелена, Љиља, Ивица, Данијела, Слађана, Драгица, наравно и сви други чија имена нису поменута, а били су доступни 24 сата свим данима у недељи. Захвални смо и републичким институцијама које су нам обезбедиле сву неопходну медицинску опрему, локалној самоуправи и другим организацијама са којима свакодневно сарађујемо: РФЗО филијали Шабац, Ветеринарском специјалистичком институту Шабац, Заводу за јавно здравље Шабац. Захвалност дугујемо и пацијентима на разумевању и показаном стрпљењу за функционисању установе услед изнуђених услова и прилагођавању ситуацији, истиче др Поповић.

Закључак након 15 месеци борбе је да је систем увек био пренапрегнут, али је издржао и избегли смо италијански сценарио!