Промоција романа „Људи без гробова“ Енеса Халиловића
Отимање љубави из стиска заборава
Љубавна прича заснована на истинитој причи из полицијских архива. Сторија препуна симболике. Љубав се превише подразумева, а потебно је да се преточи у речи. Потреба за директним контактом, дијалогом
Књижевно дело „Људи без гробова“ овеначно је недавно „Виталовом наградом“, било је у најужем избору за Нинову награду, а настало је из пера и имагинације Енеса Халиловића, новинара, песника и писца из Новог Пазара, добитника бројних вредних књижевних награда за своје стваралаштво. Самир Ноћобдија је протагониста романа који жели да сазна нешто више о свом оцу са којим се живот поиграо сувише сурово и због тога је прешао границу између романтика и човека који је са погрешне стране борбе за правде, исту узео у своје руке. Дело је засновано на истинито, помало заборављеној причи из прошлости краја одакле потиче Енес Халиловић.
-Прве назнаке приче о одметнику чуо сам у детињству, записао сам неколике тезе, а онда сам, у каснијем периоду почео дубље да истражујем ову тему, пронашао сам детаље, разговарао са очевицима и полако се склапало дело, међутим није сва суштина само у причи, већ у симболици која обележава дело. Постоје и историографски подаци који наизглед нису у директној спони са причом, али ипак јесу. Део живота, део себе сам дао роману, нема тог мотива који би ме понукао да још једном напишем ово дело, а желим да га читаоци никада не забораве – истакао је аутор на недавној промоцији романа „Људи без гробова“у шабачком Културном центру.
База свега је прича, некада се читав један свет може сместити у неколико речи, а некада је потебно много више да се од сегмената створи целина у којој се између почетка и краја, осим сторије скрива порука.
-Као и кратке приче романи су такође приче само приповедане на другачији и детаљнији начин. Ово је још један роман који прича о мени, идентитету, љубави, потреби да пронађемо свог ближњег и сматрам да „Људи без гробова“ љубавни роман, а она је увек у корену добрих прича. Есенцијално је волети некога и борити се да ту љубав пружимо. Главни јунак мог романа је управо такав појединац.
У различитим вихорима брзих промена садашњости, потпуно су се пореметиле различите релације, супротности исходе једне из других, а некадашња логика неретко наличи на парадокс. Такав хаос је љубав изједначио са слабошћу. Они који је носе, потисну како би изгледали јачи.
-Ми о љубави скоро да и не говоримо, прелако се подразумева, а не схватамо да многи људи живе без ње. Довољно је да свако од нас изборији колико пута смо од најближих чули да нас воле. Не значи да љубави нема, али вреди много ако се она пренесе и у речи. То није само мушка-женска, партнерска љубав, већ и љубав међу ближњима. Живимо у времену где је свеприсутно удаљавање међу људима и потребно је да сачувамо блискост. Уверен сам да је љубав привилегија срећних људи.
Чини се да се време страха за своје и здравље најближих релаксира, што је прилика да се вратимо пређашњим разонодама, успостављајући изнова контакт какав пружају догађаји попут промоција вредних књижевних дела.
-Жива реч и уживо сусрети на оваквим догађајима су нешто што нам је свима недостајало у периоду излолације. Недостајао нам је дијалог који ће приближити људе једни другима у реалном свету и који ће нас одвојити од друштвених мрежа. Част нам је што смо угостили сјајног песника, писца драма, романописца, а о његовом квалитету довољно говоре награде и чињеница да говоримо о писцу превођеном на више од 25 језика – нагласила је Бранка Тодоровић из Културног центра.
-Прве назнаке приче о одметнику чуо сам у детињству, записао сам неколике тезе, а онда сам, у каснијем периоду почео дубље да истражујем ову тему, пронашао сам детаље, разговарао са очевицима и полако се склапало дело, међутим није сва суштина само у причи, већ у симболици која обележава дело. Постоје и историографски подаци који наизглед нису у директној спони са причом, али ипак јесу. Део живота, део себе сам дао роману, нема тог мотива који би ме понукао да још једном напишем ово дело, а желим да га читаоци никада не забораве – истакао је аутор на недавној промоцији романа „Људи без гробова“у шабачком Културном центру.
База свега је прича, некада се читав један свет може сместити у неколико речи, а некада је потебно много више да се од сегмената створи целина у којој се између почетка и краја, осим сторије скрива порука.
-Као и кратке приче романи су такође приче само приповедане на другачији и детаљнији начин. Ово је још један роман који прича о мени, идентитету, љубави, потреби да пронађемо свог ближњег и сматрам да „Људи без гробова“ љубавни роман, а она је увек у корену добрих прича. Есенцијално је волети некога и борити се да ту љубав пружимо. Главни јунак мог романа је управо такав појединац.
У различитим вихорима брзих промена садашњости, потпуно су се пореметиле различите релације, супротности исходе једне из других, а некадашња логика неретко наличи на парадокс. Такав хаос је љубав изједначио са слабошћу. Они који је носе, потисну како би изгледали јачи.
-Ми о љубави скоро да и не говоримо, прелако се подразумева, а не схватамо да многи људи живе без ње. Довољно је да свако од нас изборији колико пута смо од најближих чули да нас воле. Не значи да љубави нема, али вреди много ако се она пренесе и у речи. То није само мушка-женска, партнерска љубав, већ и љубав међу ближњима. Живимо у времену где је свеприсутно удаљавање међу људима и потребно је да сачувамо блискост. Уверен сам да је љубав привилегија срећних људи.
Чини се да се време страха за своје и здравље најближих релаксира, што је прилика да се вратимо пређашњим разонодама, успостављајући изнова контакт какав пружају догађаји попут промоција вредних књижевних дела.
-Жива реч и уживо сусрети на оваквим догађајима су нешто што нам је свима недостајало у периоду излолације. Недостајао нам је дијалог који ће приближити људе једни другима у реалном свету и који ће нас одвојити од друштвених мрежа. Част нам је што смо угостили сјајног песника, писца драма, романописца, а о његовом квалитету довољно говоре награде и чињеница да говоримо о писцу превођеном на више од 25 језика – нагласила је Бранка Тодоровић из Културног центра.
Д. Б.
Најновији број
18. април 2024.
