Ново дело новинара и писца Драгана Филиповића
„Песник апатинских шума“
“Новинар са најдужим, четрдесетдвогодишњим новинарским радним стажом у локалном „Гласу Подриња“, Драган Филиповић, књигом „Песник апатинских шума“ студиозно, као за нову магистарску одбрану (након „Човека покошеног поља“ о Бранимиру Ћосићу), оживљава Миодрага Мила Борисављевића, мајстора ратних прича и прича о страстима лова и риболова, првог главног и одговорног уредника овог шабачког недељника, од децембра 1944. до половине 1945. Године” (Д. Мићић)
Недавно је из штампе изашло дело некадашњег новинара и уредника „Гласа Подриња“ Драгана Филиповића „Песник апатинских шума“ посвећено лику и делу првог уредника вашег и нашег листа Миодрагу Милу Борисављевићу.
Међу корицама је прича о човеку који је сведочио страхотама Другог светског рата и у тек ослобођеном Шапцу прихватио улогу уредника листа у оснивању у времену када је недалеко од града још увек трајао сукоб.
Ослобођењем града који је имао дугу предратну традицију различитих новина, требало је брзо установити нови лист који ће добити поверење грађана навиклих да се из штампе информишу и писаној речи верују. Тежак задатак поверен је човеку коме је писана реч била блиска срцу.
Прича о Милу Борисављевићу је прича о личности која није дуго боравила у Шапцу, али је у кратком времену, кроз прегалаштво, оставио траг и поставио темеље на којима је, између осталог грађена и традиција листа која траје већ 77 година.
О најновијем делу некадашњег новинара и уредника Драгана Филиповића кроз речи рецензије, говорио је Драганов колега, такође некадашњи новинар, између осталих и „Гласа Подриња“, аутор више књига, Драгослав Мићић.
Писац континуитета
„Новинар са најдужим, четрдесетдвогодишњим новинарским радним стажом у локалном „Гласу Подриња“, Драган Филиповић, књигом „Песник апатинских шума“ студиозно, као за нову магистарску одбрану (након „Човека покошеног поља“ о Бранимиру Ћосићу), оживљава Миодрага Мила Борисављевића, мајстора ратних прича и прича о страстима лова и риболова, првог главног и одговорног уредника овог шабачког недељника, од децембра 1944. до половине 1945. године. Ту је и трећи „Гласовац“, Обрад Ковић, први главни и одговорни уредник а да није био „ратни кадар“, рецензент ове књиге. И, како се очекивало, ту су и остале колеге „Гласа Подриња“, којима је посвећен „Песник апатинских шума“. Овом књигом Филиповић наставља да осветљава значајне личности Дриносавља, неоправдано скрајнуте са погледа савременика. Међу њима и Миодрага Борисављевића, Ужичанина по рођењу, Лозничанина по одрастању, Шапчанина по новинарству и писању као животном опредељењу, „Панонског Тургењева“, по уточишту и списатељству са Дунава код Апатина.
Прича о Милу Борисављевићу је прича о личности која није дуго боравила у Шапцу, али је у кратком времену, кроз прегалаштво, оставио траг и поставио темеље на којима је, између осталог грађена и традиција листа која траје већ 77 година
Аутор се бавио и родословом Борисављевића. Миодрагово порекло, по писаним траговима, датира шест векова, још из турског доба. Ова угледна породица потиче из околине Нове Вароши. Били су војсковође, трговци, градитељи, задужбинари, народни трибуни, родољуби и часни људи. Познати композитор и диригент Војислав Војкан Борисављевић, недавно преминули од Корона вируса, пошасти двадесет и првог века, Миодрагов је унук, од сина Слободана.
И овом књигом Филиповић је потврдио да је писац континуитета, да трилогијски истрајава на одређеној теми. Првом о стадалницима, поготово женама, мајкама, у ратовина на нашим просторима („Војникова бресква“, „Комад таина“ и „Белег од бајонета“), а „Песником апатинских шума“ и „Човеком покошеног поља“ наговештава ту своју истрајност. Управо припрема грађу за биографију о шабачком књижевнику Констатину Ђорђевићу, истакнутом писцу између два светска рата, аутору приповедака, од којих је „Церовачки владика“ у самом врху српске прозе, као и роман „У бежанији“.
Драган је, према томе, писац са визијом, новим идејама, преплављен емоцијама о људима и временима која се не смеју заборавити. А, после, друге трилогије очекује се и трећа. Са срећом.“
Међу корицама је прича о човеку који је сведочио страхотама Другог светског рата и у тек ослобођеном Шапцу прихватио улогу уредника листа у оснивању у времену када је недалеко од града још увек трајао сукоб.
Ослобођењем града који је имао дугу предратну традицију различитих новина, требало је брзо установити нови лист који ће добити поверење грађана навиклих да се из штампе информишу и писаној речи верују. Тежак задатак поверен је човеку коме је писана реч била блиска срцу.
Прича о Милу Борисављевићу је прича о личности која није дуго боравила у Шапцу, али је у кратком времену, кроз прегалаштво, оставио траг и поставио темеље на којима је, између осталог грађена и традиција листа која траје већ 77 година.
О најновијем делу некадашњег новинара и уредника Драгана Филиповића кроз речи рецензије, говорио је Драганов колега, такође некадашњи новинар, између осталих и „Гласа Подриња“, аутор више књига, Драгослав Мићић.
Писац континуитета
„Новинар са најдужим, четрдесетдвогодишњим новинарским радним стажом у локалном „Гласу Подриња“, Драган Филиповић, књигом „Песник апатинских шума“ студиозно, као за нову магистарску одбрану (након „Човека покошеног поља“ о Бранимиру Ћосићу), оживљава Миодрага Мила Борисављевића, мајстора ратних прича и прича о страстима лова и риболова, првог главног и одговорног уредника овог шабачког недељника, од децембра 1944. до половине 1945. године. Ту је и трећи „Гласовац“, Обрад Ковић, први главни и одговорни уредник а да није био „ратни кадар“, рецензент ове књиге. И, како се очекивало, ту су и остале колеге „Гласа Подриња“, којима је посвећен „Песник апатинских шума“. Овом књигом Филиповић наставља да осветљава значајне личности Дриносавља, неоправдано скрајнуте са погледа савременика. Међу њима и Миодрага Борисављевића, Ужичанина по рођењу, Лозничанина по одрастању, Шапчанина по новинарству и писању као животном опредељењу, „Панонског Тургењева“, по уточишту и списатељству са Дунава код Апатина.
Аутор се бавио и родословом Борисављевића. Миодрагово порекло, по писаним траговима, датира шест векова, још из турског доба. Ова угледна породица потиче из околине Нове Вароши. Били су војсковође, трговци, градитељи, задужбинари, народни трибуни, родољуби и часни људи. Познати композитор и диригент Војислав Војкан Борисављевић, недавно преминули од Корона вируса, пошасти двадесет и првог века, Миодрагов је унук, од сина Слободана.
И овом књигом Филиповић је потврдио да је писац континуитета, да трилогијски истрајава на одређеној теми. Првом о стадалницима, поготово женама, мајкама, у ратовина на нашим просторима („Војникова бресква“, „Комад таина“ и „Белег од бајонета“), а „Песником апатинских шума“ и „Човеком покошеног поља“ наговештава ту своју истрајност. Управо припрема грађу за биографију о шабачком књижевнику Констатину Ђорђевићу, истакнутом писцу између два светска рата, аутору приповедака, од којих је „Церовачки владика“ у самом врху српске прозе, као и роман „У бежанији“.
Драган је, према томе, писац са визијом, новим идејама, преплављен емоцијама о људима и временима која се не смеју заборавити. А, после, друге трилогије очекује се и трећа. Са срећом.“
Најновији број
18. април 2024.
