Изостанак реакције гори од батина

Млади Горан Димитријевић из Слепчевића познат је многима у граду. Активно волонтира и учествује у бројним дешавањима у Шапцу. Ради у Прихватилишту за псе и веома је посвећен заштити и помагању животињама. Неки га у овоме подржавају, има и оних који не гледају благонаклоно на то, али просто је непојмљиво да Горан буде жргва вербалног и физичког насиља које, тврди, ничим није изазвао. Посебно је поражавајуће што је насиљу био изложен пред грађанима који на то уопште нису реаговали.
Горан каже да младића из Штитара зна већ годинама, али само из аутобуса и да већ неко време примећује да га чудно гледа. Наводи да је све почело недавно у Шеварицама.

-Био сам на бициклу, он ме је позвао да дођем. Када сам дошао он је почео да виче на мене и да псује. Уплашио сам се и покушао да одем, али је он ухватио моје бицикло позади, повукао га и ја сам пао. Никада нисам никога ударио и не желим да се тучем са неким. Тада ми је запретио убиством ако то пријавим полицији. Отишао сам до оближње пумпе и позвао полицију. Он ми је на Фејсбуку слао поруке да се вратим. Наравно, нисам се вратио. Питао сам га зашто ме је ударио, он ми је написао да мисли да сам му једном опсовао мајку, прича Горан.

Иако је покренуо поступак против насилника, каже да је одустао од њега јер није видео сврху. Желео је да се све заврши мирним путем.

-После неколико дана излазио сам из Ветеринарске станице са другарицом волонтерком. Видео сам њега да иде ка мени и прети ми. Поново сам био на бициклу и кренуо да бежим, а он ме је јурио. Много сам се уплашио. Много људи је било ту и нико није реаговао. Позвао сам полицију, дао изјаву и рекли су ми да их опет зовем ако ме поново нападне, наводи Горан.

Каже да се ситуација поновила већ следећег дана у Господар Јевремовој улици. Гурао је бицикло поред себе када га је неко потапшао по рамену.

Оно што је посебно поразно није појединац, него остали грађани који су немо посматрали малтретирање младића и нико ни глас није подигао

-Видео сам њега и питао ме је зашто сам га пријавио. Покушао сам да му објасним да можемо све да решимо на миран начин и да свако настави свој живот. Ударио ме је по леђима, псовао, вређао и на националној основи. Побегао сам у зграду Полиције и дежурни полицијац ми је рекао да позовем Полицију и пријавим. Назвао сам их и рекли су ми да остнем ту, јер сам ту заштићен и сачекам. Дошли су и дао сам изјаву. Отишли су да га потраже, али га нису нашли према мом опису, објашњава Горан.
Каже да је на путу ка кући отишао до његове куће где је причао са његовом бабом. Желео је да зна како су га васпитали када може некога да туче без разлога.

Након тога срели су се још једном и уследиле су нове претње. Горан каже да ће га после свега ипак тужити.

-Ако ми се нешто деси сви ће знати ко је крив. Када туче мене због тога што га нервирам, вероватно, како ће се понашати једног дана према жени и деци или према некоме ко му се нешто замери? Он није само по мене опасан, него и по друге, истиче Горан.

Оно што је посебно поражавајуће није појединац, него остали грађани који су немо посматрали малтретирање младића и нико ни глас није подигао. Нажалост, ни то није изолована појава него је постало уобичајено да свако “гледа своја посла” када су овакве ствари у питању. За неке друге и превише волимо да виримо у туђе двориште, туђи тањир и видимо трн у туђем оку.