Зла судбина уметника у сали за венчање

У прошлом броју „Гласа Подриња“ писали смо о слици Владислава Лалицког, која је чудном игром случаја „нестала“ са зида сале за венчање у згради Скупштине општине. Захваљујући нашим читаоцима, у међувремену смо сазнали да је након ње у исту салу постављена друга слика, која је дочекала исту судбину.
Када је, крајем осамдесетих, реновирана сала за венчање, челници града наручили су рад од, тада младог, академског сликара Владимира Војводића.
- Толико се тога од тада догодило да се једва сећам. Знам да је слика је била велика, димензија 3,80x1,80. У суштини, представљала је сам чин венчања. Било је непримерено правити конкретне ликове, па сам их замаглио. Биле су две централне фигуре у белом, а као контрапункт три или четири деверуше и публика.

АПЕЛУЈЕМО НА НАШЕ СУГРАЂАНЕ ДА, УКОЛИКО ИМАЈУ БИЛО КАКВУ ИНФОРМАЦИЈУ ИЛИ ФОТОГРАФИЈУ НЕСТАЛИХ СЛИКА, ДА СЕ ЈАВЕ РЕДАКЦИЈИ

Слика је, према очевицима, последњи пут виђена у јуну 1994. године. На питање зна ли шта се догодило са њом, Војводић одговара одрично и додаје да га то и не занима превише.
- Прво, нико није дошао да види слику пре него што сам је завршио. Друго, био је хладан пријем када је донета... Мислим да је слика замишљена као декорација у сали. У сваком случају, ја сам морао да идем даље. Нисам више размишљао о њој.
С обзиром на димензије и композицију, уметник нам је рекао да „нико није могао исећи и узети слику“.
- Мислим да је негде склоњена, можда у згради општине, а можда је и бачена, ко зна...
Шта рећи? Да сликари не би требало да излажу радове у сали за венчање због зле судбине претходне две? Или, како се односимо према неевидентираним културним добрима у установама Шапца?