Спорт који не познаје године

Шапчанин Александар Цветковић постао је недавно шампион Балкана, пре тога освојио национални Куп, док је у уводу у полусезону стигао до четвртог места у Европи. Иза успеха, као и у свакој дисциплини, стоји рад и изазов.
- У раном детињству сам био инспирисан развијеношћу акционих јунака филма и стрипа, а потом су допринели стрип чланци у „Темпу“ који је отац колекционарски прикупљао. Мене су вежбе одувек инспирисале, волео сам да их радим. Најпре сам се окушао у колкетивним спортовима, а потом сам крајем основне школе закорачио у теретану – истиче на почетку Цветковић.
Зими теретана, лети на отвореном и у импровизованој кућној вежбаоници, без паузе.
-Морате да имате ту љубав према бодибилдингу и жељу да сваког дана будете боља верзија себе, унапређујете своје тело а и карактер. Такође жеља ка резултату на међународним такмичењима ми улива додатни мотив, наступи за национални тим ми представљају највећи могући мотив.
После успешне полусезоне почетком 2008. године, умсто подстицаја уследило је разочарење, убрзо и дужа пауза.
-Догодио се неспоразум са управом дотадашњег клуба, велико лично разочарење недостатком разумевања и подршке. У почетку сам мислио да направим малу, летњу, паузу, али ме је живот однео на неке друге пословне/авантуристичке путеве. Живео сам на карипском острво Ст. Мартин, све време испуњавајући слободне тренутке вежбањем у теретани.
Вероватно би још животни пут Александар крчио у далеким државама да се није догодила пандемија која није заобишла нити један кутак планете.
-Вратио сам се у Србију. Како сам имао много слободног времена озбиљније сам се посветио тренингу и напредак у мишићној маси и форми је био сасвим добар. Недуго затим је уследио одлазак за Крагујевац. Тамо сам отишао на тренинг у клуб „Олимпиа“ код мог пријатеља Горана Илића. Када је видео изглед и форму у којој сам, предложио је да се спремим за пролећну полусезону, таргетирајући и наступ на Европском првенству. Помен тог првенства је у мени родило додатну жељу за тренингом и целокупним спремањем за такмичење, јер остао је жал из претходног дела каријере што нисам представљао нашу земљу на том нивоу (имао сам два Првенства Балкана).
Посматрано са стране, бодибилдинг тренинзи могу изгледати монотоно, међутим овај спорт, истиче Цветковић, има и бројне бенефите.
- Једна од главних је што нема неки временски лимит, наиме у већини случајева се најбољи резултати постижу у касним тридесетим и раним четрдесетим јер мишић тад достиже најбољу зрелост. Сам тренинг у теретани делује као антидепресив и поправља расположење јер се покрећу одређени процеси у организму који стимулишу лучење хормона задужених за добро расположење.
Путовања, успеси, дружења, такмичења су сјајна ствар, али основ свега је јака воља.
- Јак карактер и вољу да истраје у тешким тренинзима и дијетама нарочито у самим припремама непосредно пре такмичења. Потребно је знање и искуство, подразумева се познавање људског тела, исхране, суплементације. На такмичењу потребно је презентовати себе на најбољи начин, што подразумева концентрацију, самоувереност која зрачи, позе, уметнички перформанс, посебно у делу слободног позинга уз музику – закључује Цветковић, успешан спортиста, али и лиценцирани тренер бодибилдинга и фитнеса спреман да дели знање са новим генерацијама, рекреативцима и такмичарима.