Инфо

8. јул 2021.8. јул 2021.
Наше маме и баке најбоље кувају
ШАПЧАНИН ГЛАВНИ КУВАР У ХИЛТОНОВОЈ ПОДГРУПАЦИЈИ ХОТЕЛА У РУМУНИЈИ

Наше маме и баке најбоље кувају

Дипломирао је на Колеџу за хотелски менаџмент у Београду, одсек гастрономија, и кроз школовање и стручне праксе у Црној Гори и Америци стекао велико искуство, научио страни језик и почео да се озбиљније бави овим послом. Тренутно је Executive chef (главни кувар) Хилтонове подгурпације хотела DoubleTree u Oradei, Румунија. “Кували смо за Бред Пита, Џони Депа, Новака Ђоковића, Леонарда Дикаприја, у Њу Јорку смо радили један велики коктел за Шанел где сам лично упознао Софију Вергару. Радећи овај посао сусретао сам се са много изазова”, прича за “Глас Подриња” Лазар Прстојевић
Лазар Прстојевић, двадесетдеветогодишњи Шапчанин, вођен љубављу према храни и кувању, за нешто више од 10 година, прошао је пут од ученика Средње економске школе у Шапцу до главног кувара Хилтонове подргрупације хотела.

Први озбиљан додир са кухињом имао је још у основној школи, када је ишао на обуку у “Српску Круну”, за коју каже да је била најбоља пицерија у граду. Ишао је и на повремену праксу и посао у ресторану ФК Мачва, и у ресторан “Мањеж” на Шабачком хиподрому.

Сећа се да је пекао пљескавице и кришом гледао коњичке трке када је за то било времена. Од 2009. године се активно бави овим послом, како кроз стручна усавршавања и праксе, тако и кроз озбиљне пословне понуде ван граница наше земље.

Дипломирао је на Колеџу за хотелски менаџмент у Београду, одсек гастрономија, и кроз школовање и стручне праксе у Црној Гори и Америци стекао велико искуство, научио страни језик и почео да се озбиљније бави овим послом. Прва пракса ван Европе била му је у Њу Јорку, за њега тада нестварном граду, где је радио у једном голф клубу као помоћни кувар.

Сваки почетак је тежак, а некада и загорео
Љубав према куварству гајим од малих ногу, још пре уписа у средњу Економску школу сам експериментисао у кухињи, наравно уз асистенцију женског дела моје породице, и мама и баке су ми давале “ветар у леђа”.

Тата ме увек подсети да сам на неком тв програму (мислим да је била емисија коју је водио Воки Костић) видео неко јело са кромпиром и сиром, хтео сам да изненадим родитеље да им направим то јело за доручак, али њих је пробудио дим загореле хране из рерне, али добро имао сам само пет година. Тада је све почело.


Свој гастрономски пут започиње у Тивту, у хотелу Regent PortoMontenegro, где је радио свој први преопенинг (пред отварање хотела) са 20 кувара у кухињи. Након пар година преселио се у мало топлије крајеве. Радио је у Amanyara хотелу, светском ланцу хотела смештеном на Карибима, на острвима Туркс и Каикос. После две године вратио се у Београд, где започиње још један преопенинг првог Хилтон хотела у Србији, где је био шеф кухиње три године.

Тренутно је Executive chef (главни кувар) Хилтонове подгурпације хотела DoubleTree u Oradei, Румунија.
Шта сматраш највећим предностима свог посла?

-Дефинитивно овај посао не познаје границе, наравно ако га заиста волиш. Увек ти даје могућност да пробаш нешто интересантно, научиш нешто ново, пренесеш своје знање на неког, али такође пропутујеш свет, зарадиш, негде мање негде више.

Поред жеље и упорности да научиш нешто ново о куварству, предност јесте и познанство са медијским личностима, тако сам на пример упознао глумца и тв водитеља Слобу Стефановића на пријему код Француског амбасадора, након тог сусрета снимили смо две тв кулинарске емисије које Слоба води.

Највећа предност заиста јесте успостављање контакта и рад са колегама на заједничким плановима и креирањима нових јела, углавном те колеге постану пријатељи за цео живот, а то јесте нешто дивно. Где год да сам радио увек сам имао одличну сарадњу са колегама, јер ја се водим оним како дајеш, тако и добијеш.

Шта је најегзотичније (или необичније) што си спремао и што си јео?
-На Карибима сам први пут пробао њихов специјалитет са живим шкољкама, као нека врста салате са цитрусима, али након одређеног времена ми се допало заиста, многима не би. Најнеобичније јело које сам спремао, има их доста, издвојићу сабљарку у кокосовом млеку, такође један диван спој укуса.

Шта су најновији трендови у кулинарству и да ли Србија прати свет у том погледу?
-Трендови се мењају сваке године, али свакако за госта је битно да је јело укусно и да садржи квалитетне намирнице.
Последњих година све више се користе хемијски суплементи како би се створила одређена куварска креација, поготово у иностранству, код нас је тек почело да се развија, и до скоро се нису могли наћи на тржишту и купити одређени суплементи.

Наша земља има одличан кадар и супер талентоване куваре који показују добре вештине за праћење трендова, али нажалост наше високо образовање још увек нема платформу и програм за молекуларну гастрономију.

Дефинитивно овај посао не познаје границе, наравно ако га заиста волиш. Увек ти даје могућност да пробаш нешто интересантно, научиш нешто ново, пренесеш своје знање на неког, али такође пропутујеш свет, зарадиш, негде мање негде више


Још један тренд јесте органски узгајана храна, морам рећи да сам веома поносан нашом земљом што све више води рачуна о органској производњи хране. У последње време има доста домаћинстава који производе феноменалне производе, од сокова, џемова, замрзнутог воћа и поврћа.
Издвојио бих Органелу из Ваљевске Каменице, која поред производње супер органске хране води рачуна и организује акције, да свако дете које је оболело од рака а смештено је у Нурдор родитељској кући, добије бесплатно органску непрскану храну. БРАВО!

Сарма одлучује
Да ли су бољи кувари жене или мушкарци?
-Онај ко боље спреми сарму. Наравно, немам предрасуде.


Шта се странцима највише свиђа у нашој кухињи?
-Све зависи из ког дела света долазе гости. Коментари су углавном позитивни на роштиљ, сарму, кајмак, ајвар, добру речну рибу, домаће колаче. Свиђа им се једноставност хране која је преукусна.

Колико се разликује радити у Србији и иностранству?
-Постоје одређене разлике, рецимо у образовању, наша земља има пар високошколских установа везане за куварство, док у иностранству постоје универзитети и академије које се баве гастрономијом на високом нивоу. Колеге са којима сам радио у Америци имају већи приступ образовању, поготово у учењу нових трендова и презентација хране.
Такође разлика је да ли се ради у локалном ресторану, или у ресторану - хотелу високе категорије, све има своје мане и предности. Нажалост, добар кувар је плаћенији у иностранству.

Да ли си имао прилику да куваш за светске звезде и колико су захтевни?
-Као појединац нисам био лични кувар неке познате светске звезде, али са својим куварским тимом јесам. Свако је на свој начин посебан, углавном су то нормални људи који знају шта хоће да једу, нису размажени као што ми мислимо.

Лазар Прстојевић, за нешто више од 10 година, прошао је пут од ученика до главног кувара


Њоке на Лазарев начин
Да ли би поделио са нама неки свој омиљени рецепт?
-Наравно! Тренутно смо у годишњем добу у којем преовлађује свеже поврће, у комбинацији са одређеним протеином и добром тестенином, никада нећете погрешити.

Њоке са поврћем и пршутом:
Потребне намирнице за 4 особе:
- Њоке од кромпира 600г
- Маслиново уље 30мл
- Црни лук 100г
- Бели лук 1 цен
- Тиквица 350г
- Жута паприка 200г
- Чери парадајз 100г
- Свињска пршута 200г
- Неутрална павлака за кување 100мл
- Домаћи бели тврди сир 100г
- Со, бибер, свеж босиљак по укусу.

Њоке скувати у слано кључалој води, неких пет минута све док не испливају на површину воде.

Направити сос. У тигању или шерпи, на мало маслиновог уља пропржити ситно сечен црни лук, посолити, затим додати сечену паприку на тракице, можете и другације да сечете поврће по вашој жељи. Све заједно добро промешати, зачинити по укусу. Након пет, шест минута динстања додати сецкану пршуту, тиквице и чери парадајз, затим све залити неутралном павлаком, кувати неких пет минута на умереној температури. Ако је пршута више слана, додати мање соли. У сос додати њоке, све заједно промешати, ако је сос сувише густ, додати мало воде у којој су се кувале њоке.
Сервирати уз рендани тврди сир, или фету и мало сецканог босиљка. Пријатно. Ручак готов за 15 минута.


Кували смо за Бред Пита, Џони Депа, Новака Ђоковића, Леонарда Дикаприја, у Њу Јорку смо радили један велики коктел за Шанел где сам лично упознао Софију Вергару, а за прославу 4. јула угостили смо и државне званичнике и тадашњег председника.

Које су најчешће грешке које српске домаћице праве у кухињама?
-Наше мајке и баке кувају најбоље на свету! Не могу рећи да има много грешака, можда да мало више експериментишу са неким новим зачинима рецимо.

Да, имам пар савета, не гомилајте посуде, шерпе и све оно што више није за употребу негде по фиокама, ако није за употребу значи није за употребу.

Да ли си некада имао неке посебне захтеве од гостију и да ли си све могао да их испуниш?
-Свакодневно имам неке посебне захтеве од гостију, то је нормална ствар у мом послу. Покушавамо да увек изађемо у сусрет ако је то могуће. Највише захтева у последњих пар година се односи на храну без глутена, без лактозе. Такође доста људи има алергије на морске плодове, печурке, бибер... Веома је важно да гост раније најави шта не сме да једе, ми се потрудимо да ту жељу испунимо спремајући му нешто укусно.



Шта је био највећи изазов са којим си се до сада сусрео?
-Радећи овај посао сусретао сам се са много изазова. На почетку је то било да ли ћу се уклопити у тим који не прича мој језик, и дан данас имам неку врсту тог изазова, рецимо у Румунији веома мало колега прича енглески језик, на Карибима радници у кухињи причају шпански и француски језик, али временом се све савлада.

Изазов јесте и рад у различитим сменама, у хотелу се раде све три смене, укључујући и ноћну смену, дешавало се некада да из друге смене идем у прву смену, па у трећу смену, некада немате слободан дан у недељи, али човек све издржи.
Још један изазов јесте раздвојеност од драгих особа и породице, на то морате бити добро спремни.
Где видиш себе у будућности?

-Што се тиче моје каријере у будућности, остаћу недоречен, то је нормално јер нико не зна где га живот води. Мада, имам доста жеља за будућност, волео бих да имам свој ресторан, такође, волео бих своје знање да пренесем на млађе колеге, што значи да од просвете не бежим, педагогију заиста волим.

Шта би саветовао младима који желе да се баве овим послом?
-Гастрономија као наука изучава све што је везано за исхрану једног живог бића, од самог почетка како је нека намирница дошла на трпезу, до тога како је узгајана, третирана и презентована у разним јелима. Једном речју - уметност на тањиру.



Кувар је особа која ту намирницу са љубављу и разумевањем спрема. Да слажем, се кувар јесте позив уметника.
Најбитнија ствар је да особа која планира да се бави овим послом, мора да има жељу и вољу за један диван, али итекако тежак посао. Рад у гранама туризма и хотелијерства је како физички, тако и психички захтеван посао. Овим послом се баве људи који могу да трпе тензију, рад у различитим сменама пун изазова и доста стајања на ногама.
Смене на послу умеју да буду и дуже од 12 сати у току дана, поговотову ако се ради о великим ланцима хотела. Младим колегама и почетницима у овом послу бих пожелео да буду стрпљиви, да се усавршавају када год имају прилику за то, да престану да сањају о великом успеху преко ноћи, јер се цео живот учи нешто ново, није битно да ли је то ова професија или нека друга.



Није срамота ићи на летњу праксу и радити за само 150 евра цело лето, тамо се највише научи, иако се кући вратиш исцрпљен и уморан, једног дана се све то исплати, верујте ми.

Ако заиста имате неко “шесто чуло” за ову врсту позива, обавезно упишите смер куварство, а затим крените у супер али нимало лаку, а тако лепу животну авантуру коју овај посао носи са собом.
М.М.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa