ИЗ ПЕРА ТОМИСЛАВА ЈЕРОТИЋА
САРАМАНДА КОМАНДИР ЗА ДОВИКИВАЊЕ
МАЧВАНСКО ПОГЛАВЉЕ - У којем се говори о грлатом Сараманди, о Мачванској бановини, о данашњој Мачви и некадашњем чувеном боју на Дубљу, о првом српском песнику који је окилавио на народним пословима и о томе како су дубљанске ашчије услужили словеначке глумце
Можда ће некоме засметати што је читава северозападна Србија подведена под појам Мачва, али то је тако и ту се ништа не може, иако је Мачва данас сведена на свега нешто преко десетак села.
Историја каже да се Мачванска бановина, основана пре седам и по векова (1247), простирала од Хрватске, преко Босне, Београда, Кучева и Браничева, све до Турн-Северина у данашњој Румунији. Српска династија загосподарила је Мачванском бановином за време краља Драгутина, „сремског краља“, када су, „ову крупну политичку творевину савременици називали Краљевством Србије, а немањићке земље, којима је тада владао Милутин, сматрали Краљевством Рашке“ (Шабац у прошлости И, стр. 87-91).
У потоњем историјском времену територија Мачве даље се смањује. Према Милану Ђ. Милићевићу, у 19. ве-ку, под појмом Мачва подразумевају се три округа: Ва-љевски, Шабачки, и Подрински (Кнежевина Србија И, стр. 359-574). А, исти Милан Ђ. Милићевић, али у другој књизи („Успомене“), када је 1850. распоређен на учитељ-ску дужност у Лешницу, вели „Док сам још био у начел-ству (у Шапцу), Коста је нашао неког Рему, сељака из Богатића, и погодио га да ме одвезе у Богатић, где је канцеларија среза мачванскога, у који је онда и Лешница припадала“ („Успомене“, Просвета, Бгд, 1952. стр. 109)...
Историја каже да се Мачванска бановина, основана пре седам и по векова (1247), простирала од Хрватске, преко Босне, Београда, Кучева и Браничева, све до Турн-Северина у данашњој Румунији. Српска династија загосподарила је Мачванском бановином за време краља Драгутина, „сремског краља“, када су, „ову крупну политичку творевину савременици називали Краљевством Србије, а немањићке земље, којима је тада владао Милутин, сматрали Краљевством Рашке“ (Шабац у прошлости И, стр. 87-91).
У потоњем историјском времену територија Мачве даље се смањује. Према Милану Ђ. Милићевићу, у 19. ве-ку, под појмом Мачва подразумевају се три округа: Ва-љевски, Шабачки, и Подрински (Кнежевина Србија И, стр. 359-574). А, исти Милан Ђ. Милићевић, али у другој књизи („Успомене“), када је 1850. распоређен на учитељ-ску дужност у Лешницу, вели „Док сам још био у начел-ству (у Шапцу), Коста је нашао неког Рему, сељака из Богатића, и погодио га да ме одвезе у Богатић, где је канцеларија среза мачванскога, у који је онда и Лешница припадала“ („Успомене“, Просвета, Бгд, 1952. стр. 109)...
Најновији број
18. април 2024.
