Одувек желео да лечи људе

Живот заиста пише романе. Једна је и непоновљива прича о некадашњем младићу Милану Павловићу, рођеном пре 55 година у Богатићу, одраслом у суседном Мачванском Метковићу, који је данас потпуковник, доктор гинекологије у Центру за гинекологију и хуману репродукцију ВМА у Београду.

ЛЕКАР И ОФИЦИР
Из родног краја, плодне равнице, ушушкане између Дрине и Саве, понео је љубав према медицини, али и патриотски дух предака. Неизвесност одласка у бели свет, није га обесхрабрила, знајући да су баш из овог краја поникли угледни лекари, врсни сликари, инжењери... Он је желео да успе и то се догодило.
С поносом прича о прадеди Николи и његова два сина, погинулим у Првом светском рату. У кући Павловића тада је остала само једна мушка глава, малолетни Војислав, деда нашег саговорника. Деда је до краја свог живота жалио што га као дванаестогодишњака нису повели у рат и поред силног наваљивања. До краја живота био је убеђен да би све било другачије да су и њега повели, или је можда желео да негде далеко остави кости заједно са браћом и оцем.

Милану ништа није било тешко. Разлог је сасвим јасан. Успео је да споји две своје велике љубави, медицину и војску

Доктор Павловић нам са пуно жара прича о свему овоме и стекао сам утисак да је све то било од кључког значаја за његово формирање да постане лекар и официр.

Са жељом да лечи људе уписао је Средњу медицинску школу у Шапцу коју је завршио са одличним успехом и то као ученик генерације. Након тога одлази на одслужење војног рока у Требиње у санитетску службу, где је завршио обуку. После тога прекомандован је у Београд у помоћну чету ВМА, где је радио као медицински техничар у хитној помоћи.

И после успешно завршеног војног рока наставио је да се бави медицином. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду уз жељу да буде војни доктор. Та жеља му се остварује заснивањем радног односа у Првој оклопној бригади у амбуланти, као лекар. Тада је имао чин потпоручника.
Уследили су често напорни терени, али Милану ништа није било тешко. Разлог је сасвим јасан. Успео је да споји две своје велике љубави, медицину и војску.

гинеколог са вма, два пута учествовао у мировним мисијама, уједињених нација у централноафричкој републици

-Овим се остварио мој животни сан. Управо то сам желео и то се догодило. Ту није било лажи нити преваре. Патриотски дух предака је оживео у мени, каже Др Павловић.

Нови, велики задатак испунио је 1999. године, када је са Корпусом специјалних јединица боравио у караули Кошаре. За то га везују болне успомене , али је и поносан јер је у тим тешким временима, дао свој допринос као лекар и официр. За време НАТО агресије Др Павловић је био командир санитетске чете у склопу Прве оклопне бригаде. Присећа се и тих, тешких и напорних дана, али све је храбро изгурао са својим саборцима.

У МИРОВНИМ МИСИЈАМА
Стручно усавршавање наставио је на Медицинском факултету у Београду. Завршава специјализацију из гинекологије и акушерства и постдипломске студије. Радио је као гинеколог у Војномедицинском центру на Новом Београду, као начелник гинекологије и Кординатор гинеколошке службе у Центру војномедицинских установа у Београду. Од 2018. године ради на ВМА у Центру за гинекологију и хуману репродукцију. С пуно жара и блискости доктор Павловић, сада већ у чину потпуковника Војске Србије се присећа своја два учешћа у мировним мисијама Уједињених нација у Централноафричкој републици у Бангију ( MINUSCA ).

Из родног краја, плодне равнице, ушушкане између Дрине и Саве, понео је љубав према медицини, али и патриотски дух предака

-Занимљиво је што сам упознао људе различитих раса са свих континената, различитих боја коже, различитих културних и верских опредељења. Заједно са колегама пружали смо здравствене услуге за око 6.000 војника Уједињених нација, стационираних у овом делу света у мисији MINUSCA.
Било је ту времена и за друге активности. Имали смо теретану. Омогућено је бављење спортом, фудбал, кошарка, одбојка...

У нашој бази била је и приручна библиотека, тв сала... Одлазили смо организовано у посете у друге базе, а и они су организовано долазили код нас. Организован је и дочек Нове године...

Поред осталог ту сам наставио своје бављење сликарством у чему ми је највише помогла наша призната сликарка, Мачванка Слободанка Ракић Шефер. Уз њену помоћ, доста сам сазнао о сликању, као и преко интернета. Овде нам је он постао прозор у свет, каже доктор Павловић.

У поменутим мисијама био је два пута по шест месеци. Организовано су одлазили на разне забаве и прославе, а своју рану љубав према сликарству, овде је употпунио са десетак нових уља на платну. Те слике су му сада драге успомене, баш као и фотографија младе, домаће пацијенткиње, која му је уз велику захвалност за све што је учинио за њу и породицу показала своју и фотографију срећно рођене бебе.