СУША УМАЊУЈЕ ПРИНОСЕ СВИХ УСЕВА
Пшеница избегла најгоре
Приноси хлебног жита у Мачви рекордни, али без кише уз сушу и право тропско врене кукурузу и соји се лоше пише
Све пољопривредне културе овог лета трпе велику сушу, а у комбинацији са високим дневним температурама имаће знатно ниже приносе. У Мачви је једино пшеница и то оне раније сорте избегла последице оваквог времена, које се гранични са елементарном непогодом.
-На њиви од 98,9 ари, ове године сам имао 11 тона пшенице. Многи мало верују, али мерење је било поштено и тачно. Мислим да је осим пуне примене агротехнике, томе допринела и дубља сетва у оптималном року, каже млади произвођач из Узвећа Александар Фирауновић.
Његов знатно старији колега Радоица Станковић из Мачванског Белотића, тврди да је на хектару добио девет тона хлебног жита.
Стручњаци кажу да је пшеница избегла сушу и вегетацију завршила раније. Јако сунце је само допринело њеном бржем сазревању, тако да ни остали параметри попут хектолитарске тежине и влажности зрна нису били проблематични. Истина позније сорте су претрпеле извесну штету на приносу, али све у свему ратари у Мачви су задовољни приносом хлебног жита, овогодишњег рода. Ценом од 22 динара за килограм, нису. Кажу, „покрива“ само трошкове производње, а нема сумње да је јако сунце утицало да жетва у овом крају почне раније од уобичајеног времена и будући да је механизације било довољно, пре буде и завршена.
Будући да се сушни период наставља, посебно кукуруз, али и остале културе су највише угрожене овог жарког лета. Наводњавање, око милион хектара, колико на њивама у Србији заузима кукуруз, тврде стручњаци је просто „немогућа мисија“. То се наравно односи и на око 65.000 хектара, под овом културом у шабачком крају. Кукуруз свакако остаје „Краљ њива“, како су га раније крстили.
-Тренутно је у фази метличења и за даљи развој, осецање рода и наливање зрна киша му је неопходна. То се односи и на друге културе, али кукуруз је највише заступљен и на нашим просторима, каже Светлана Златарић из Пољопривредно стручне и саветодавне службе у Шапцу.
Наводњавање мало ко има могућност да користи, а и у овом случају више шансе за „преживљавање“ имају раније сорте кукуруза и оне где је примењена пуна агротехника. Наравно од изузетног значаја је и растреситост и квалитет земљишта.
Према мерењима стручних служби у мају, ове године просек падавина је био 100 литара воде по метру квадратном, а оптимално је 70 литара. У наредном месецу(јун) неопходно је било бар 70 литара воде по квадратном метру, а то готово да није нигде испуњено.
Све у свему, ако не падне добра киша, кукурузу и осталим културама се лоше пише и то ће имати велике последице по приносе.
-На њиви од 98,9 ари, ове године сам имао 11 тона пшенице. Многи мало верују, али мерење је било поштено и тачно. Мислим да је осим пуне примене агротехнике, томе допринела и дубља сетва у оптималном року, каже млади произвођач из Узвећа Александар Фирауновић.
Његов знатно старији колега Радоица Станковић из Мачванског Белотића, тврди да је на хектару добио девет тона хлебног жита.
Стручњаци кажу да је пшеница избегла сушу и вегетацију завршила раније. Јако сунце је само допринело њеном бржем сазревању, тако да ни остали параметри попут хектолитарске тежине и влажности зрна нису били проблематични. Истина позније сорте су претрпеле извесну штету на приносу, али све у свему ратари у Мачви су задовољни приносом хлебног жита, овогодишњег рода. Ценом од 22 динара за килограм, нису. Кажу, „покрива“ само трошкове производње, а нема сумње да је јако сунце утицало да жетва у овом крају почне раније од уобичајеног времена и будући да је механизације било довољно, пре буде и завршена.
Будући да се сушни период наставља, посебно кукуруз, али и остале културе су највише угрожене овог жарког лета. Наводњавање, око милион хектара, колико на њивама у Србији заузима кукуруз, тврде стручњаци је просто „немогућа мисија“. То се наравно односи и на око 65.000 хектара, под овом културом у шабачком крају. Кукуруз свакако остаје „Краљ њива“, како су га раније крстили.
-Тренутно је у фази метличења и за даљи развој, осецање рода и наливање зрна киша му је неопходна. То се односи и на друге културе, али кукуруз је највише заступљен и на нашим просторима, каже Светлана Златарић из Пољопривредно стручне и саветодавне службе у Шапцу.
Наводњавање мало ко има могућност да користи, а и у овом случају више шансе за „преживљавање“ имају раније сорте кукуруза и оне где је примењена пуна агротехника. Наравно од изузетног значаја је и растреситост и квалитет земљишта.
Према мерењима стручних служби у мају, ове године просек падавина је био 100 литара воде по метру квадратном, а оптимално је 70 литара. У наредном месецу(јун) неопходно је било бар 70 литара воде по квадратном метру, а то готово да није нигде испуњено.
Све у свему, ако не падне добра киша, кукурузу и осталим културама се лоше пише и то ће имати велике последице по приносе.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
