Фото: Глас Подриња
ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ПУНЕ ЧЕКАОНИЦЕ ХИТНЕ И УРГЕНТНОГ
Врућина утиче на тело и ум
Високе температуре не изазивају само колапсе, сунчанице и топлотне ударе, него и пак концентрације и нервозу. Због свега тога Хитна помоћ и Ургентни пријем Опште болнице имају пуне руке посла. Општа слабост, повреде приликом падова изазваних несвестицама, али и туче и саобраћајне незгоде најчешћи су разлози због којих Шапчани ових дана траже помоћ.
-Због великих врућина повећан је обим посла и у амбуланти и на терену. Позиви су најчешћи пре подне. Углавном пензионери изађу до продавнице или по пензију и док чекају у реду буде им лоше и падну. Некада дођу само због тога, али честе су повреде при таквим падовима, па чак и преломи, наводи др Славица Дугоњић, начелница Служе хитне медицинске помоћи.
Најважнији савет је да се по великим врућинама уоште не излази напоље, а посебно важи за старије, хроничне болеснике, малу децу и трудинице. Уколико ипак морају да изађу да то ураде у раним јутарњим сатима, да са собом понесу воду и нешто слатко уколико им падне шећер. Хронични болесници треба редовно да узимају терапију, али и да је коригују у зависности од тренутног стања. Савет увек могу добити на бројеве телефона 194 или 015 363-307.
-Исхрану такође треба прилагодити. Јести чешће мање калоричне оброке, јести доста свежег воћа и поврћа. Воду треба пити и када се не осећа жеђ. Избегавати алкохол, газирана пића, кафу и црни чај пити у мањим количинама и никако енергетска пића која још више убрзавају рад срца и повећавају знојење, апелује др Дугоњић.
Наводи да ефекти овако топлог времена могу бити од лакших сунчаница, преко топлотне исцрпљености до топлотног удара који је опасан по живот. Пре неколико дана у Хитну је примљен радник који је ангажован на изгадњи новог моста. Имао је губитак свести и температуру вишу од 40 степени.
-Топлотни удари се догађају приликом дуге изложености сунцу и великим врућинама. Симптоми могу да буду од блажих – поспаности и конфузије, па до коме. Не треба нагло излазити напоље из јако климатизованих просторија или аутомобила, због тога што крвни судови не могу да се адаптирају тако брзо. Наравно, треба водити рачуна и на купалиштима. Поред свих осталих мера опреза, не улазити загрејан нагло у воду, објашњава др Дугоњић.
Многи су последњих дана присуствовали сценама када људима позли на улици. До доласка Хитне помоћи пролазници могу много да помогну.
-Када неко падне на улици треба га прво померити у хлад. Уколико је без свести окренути га на бок и не давати му воде. Ако је свестан умити га и дати му воде да пије гутљај по гутљај, наводи др Славица Дугоњић.
Пацијенти којима буде пружена прва хитна медицинска помоћ, често даље буду послати на Ургентни пријем Опште болнице. Такође, овде долазе пацијенти и из околних домова здравља. Одатле се или пуштају кући, или шаљу на даље болничко лечење. Ових дана током свака 24 сата на Ургентном имају просечно око 90 прегледа, што је дупло више у односу на уобичајено. Уз то, раде и антигенска тестирања за сваког пацијента који треба да уђе у Хируршки блок.
-Трудимо се да сва дијагностика буде у току тзв. „златног сата“, односно сат времена по пријему. Наравно, ако је нешто хитно заврши се често и за неколико минута. Пацијетни некада имају стрпљења, некада не. Поготову сада када је врућина, често су нервозни и све би одмах. Морају да им се ураде налази и потребна дијагностика, а за то је потребно око сат времена. Уколико се ради о трауми, то мора да потраје. Потребно је да дође више консултаната, да се уради рендген, скенер, објашњава Тања Маринковић, главна сестра Ургентног пријема.
Нажалост, није реткост да пацијенти вербално, али и физички насрну на докторе и сестре. Туче у чекаоници нису ништа необично, а запослени кажу да ни сами не знају колико пута су врата на пријему била полупана.
-После короне у порасту су пијанства. Због тога долази и до повећаног броја саобраћајних незгода и туча. Деси се да после туче заврше овде, а онда наставе да се туку у чекаоници. Када су толико пијани да су без свести и угрожено им је дисање исто долазе код нас. Иначе, мање алкохолисани иду на одељење психијатрије, а млађи од 16 година на педијатрију, наводи Маринковићева.
Због ситуације са епидемијом и уласком Опште болнице Шабац у ковид режим и ово одељење је било преоптерећено. Запослени нису користили одморе, а ни сада, по изласку из епидемије, не могу да одахну.
-Сви пацијенти из Хитне и локалних домова здравља пролазе овуда. Уколико су за терцијално збрињавање у Београду организује се транспорт и лекар и техничар иду у пратњу. Само се интернистичка стања као што су инфаркти или едеми упућују директно на интерно или мождани изливи на наурологију, каже Тања Маринковић.
Запослени на Ургентном пријему Опште болнице апелују на колеге из домова здраља и Хитне помоћи да пацијенте које могу збрину код њих. Због превише пацијената којима је помоћ могла да буде пружена и на примарном нивоу здравствене заштите може се десити да на помоћ чека неко ко је витално угрожен.
-Због великих врућина повећан је обим посла и у амбуланти и на терену. Позиви су најчешћи пре подне. Углавном пензионери изађу до продавнице или по пензију и док чекају у реду буде им лоше и падну. Некада дођу само због тога, али честе су повреде при таквим падовима, па чак и преломи, наводи др Славица Дугоњић, начелница Служе хитне медицинске помоћи.
Најважнији савет је да се по великим врућинама уоште не излази напоље, а посебно важи за старије, хроничне болеснике, малу децу и трудинице. Уколико ипак морају да изађу да то ураде у раним јутарњим сатима, да са собом понесу воду и нешто слатко уколико им падне шећер. Хронични болесници треба редовно да узимају терапију, али и да је коригују у зависности од тренутног стања. Савет увек могу добити на бројеве телефона 194 или 015 363-307.
-Исхрану такође треба прилагодити. Јести чешће мање калоричне оброке, јести доста свежег воћа и поврћа. Воду треба пити и када се не осећа жеђ. Избегавати алкохол, газирана пића, кафу и црни чај пити у мањим количинама и никако енергетска пића која још више убрзавају рад срца и повећавају знојење, апелује др Дугоњић.
Наводи да ефекти овако топлог времена могу бити од лакших сунчаница, преко топлотне исцрпљености до топлотног удара који је опасан по живот. Пре неколико дана у Хитну је примљен радник који је ангажован на изгадњи новог моста. Имао је губитак свести и температуру вишу од 40 степени.
-Топлотни удари се догађају приликом дуге изложености сунцу и великим врућинама. Симптоми могу да буду од блажих – поспаности и конфузије, па до коме. Не треба нагло излазити напоље из јако климатизованих просторија или аутомобила, због тога што крвни судови не могу да се адаптирају тако брзо. Наравно, треба водити рачуна и на купалиштима. Поред свих осталих мера опреза, не улазити загрејан нагло у воду, објашњава др Дугоњић.
Многи су последњих дана присуствовали сценама када људима позли на улици. До доласка Хитне помоћи пролазници могу много да помогну.
-Када неко падне на улици треба га прво померити у хлад. Уколико је без свести окренути га на бок и не давати му воде. Ако је свестан умити га и дати му воде да пије гутљај по гутљај, наводи др Славица Дугоњић.
Пацијенти којима буде пружена прва хитна медицинска помоћ, често даље буду послати на Ургентни пријем Опште болнице. Такође, овде долазе пацијенти и из околних домова здравља. Одатле се или пуштају кући, или шаљу на даље болничко лечење. Ових дана током свака 24 сата на Ургентном имају просечно око 90 прегледа, што је дупло више у односу на уобичајено. Уз то, раде и антигенска тестирања за сваког пацијента који треба да уђе у Хируршки блок.
-Трудимо се да сва дијагностика буде у току тзв. „златног сата“, односно сат времена по пријему. Наравно, ако је нешто хитно заврши се често и за неколико минута. Пацијетни некада имају стрпљења, некада не. Поготову сада када је врућина, често су нервозни и све би одмах. Морају да им се ураде налази и потребна дијагностика, а за то је потребно око сат времена. Уколико се ради о трауми, то мора да потраје. Потребно је да дође више консултаната, да се уради рендген, скенер, објашњава Тања Маринковић, главна сестра Ургентног пријема.
Нажалост, није реткост да пацијенти вербално, али и физички насрну на докторе и сестре. Туче у чекаоници нису ништа необично, а запослени кажу да ни сами не знају колико пута су врата на пријему била полупана.
Време алергија на стршљенове и пчеле
-Лети су чести уједи инсеката који изазивају алергију. Најопаснији је стршљен. Уколико дође до уједа стршљена, евентуално попити нешто за алергију ако има при руци и одмах кренути ка Хитној, не чекати почетак алергијске реакције. Код уједа пчеле тако треба поступити уколико постоји алергија или ако почне мучнина, повраћање, отицање гушење, наводи др Славица Дугоњић.
-После короне у порасту су пијанства. Због тога долази и до повећаног броја саобраћајних незгода и туча. Деси се да после туче заврше овде, а онда наставе да се туку у чекаоници. Када су толико пијани да су без свести и угрожено им је дисање исто долазе код нас. Иначе, мање алкохолисани иду на одељење психијатрије, а млађи од 16 година на педијатрију, наводи Маринковићева.
Због ситуације са епидемијом и уласком Опште болнице Шабац у ковид режим и ово одељење је било преоптерећено. Запослени нису користили одморе, а ни сада, по изласку из епидемије, не могу да одахну.
-Сви пацијенти из Хитне и локалних домова здравља пролазе овуда. Уколико су за терцијално збрињавање у Београду организује се транспорт и лекар и техничар иду у пратњу. Само се интернистичка стања као што су инфаркти или едеми упућују директно на интерно или мождани изливи на наурологију, каже Тања Маринковић.
Запослени на Ургентном пријему Опште болнице апелују на колеге из домова здраља и Хитне помоћи да пацијенте које могу збрину код њих. Због превише пацијената којима је помоћ могла да буде пружена и на примарном нивоу здравствене заштите може се десити да на помоћ чека неко ко је витално угрожен.
Најновији број
18. април 2024.
