180 ГОДИНА ЦРКВЕ СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У ШАПЦУ
МЕСТО БЛАГОЧЕСТИВИХ
Прошле среде у Народном музеју предавањима о „Архитектури и сликарству иконостаса“Јелене Пјевац и „Утицају цркве на културни живот града“ Кристине Арсеновић, као и изложбом у Библиотеци шабачкој започета прослава поводом 180 година постојања Цркве шабачке. Дан касније у Међуопштинском историјском архиву прота Марко Павловић осврнуо се у свом предавању на развој цркве и свештенства у 19. и 20. веку у Шапцу. Свечаност завршена у недељу Светом литургијом и концертом Црквеног хора „Свети Јован Богослов“
Протеклих сто осамдесет година уназад Црква Св. Апостола Петра и Павла у Шапцу делила је судбину свога народа. Грађена од 1827. до 1831. године на иницијативу Јеврема Обреновића њен завршетак и опремање свим потребним украсима трајало је све до тридесетих година 20. века. Значајан период, како је у свом предавању истакла Јелена Пјевац, била је средина 19. века када се предузимају обимни радови на подизању монументалног звоника. Тада црква добија и велелепни иконостас. Иконе за олтарску преграду осликао је Павле Симић.
Одолевајући времену, ратним стихијама, разарањима и страдањима по завршетку Првог светског рата приступа се подизању порушеног звоника. Сликар Андреј Биценко 1931. године осликао је зидове цркве, а радови на поправци, декорисању и подизању споменика страдалим Шапчанима у црквеној порти били су завршени 1934. године.
Као извор вере, ослонац у добру и у злу, Црква је од свог постојања имала и културно-просветну делатност која је посебно била изражена током 19. века. О духовности, љубави према писаној речи, превођењу и уметности Вићентија Ракића, проте Јована Павловића, владике Герасима Георгијевића, Михаила Јовановића и Гаврила Поповића говорила је Кристина Арсеновић из Библиотеке шабачке. Како подаци сведоче Црква је имала великог удела и у оснивању Читалишта шабачког. Такође је утицала и на почетак позоришног живота и сакупљање прве музејске збирке.
Одолевајући времену, ратним стихијама, разарањима и страдањима по завршетку Првог светског рата приступа се подизању порушеног звоника. Сликар Андреј Биценко 1931. године осликао је зидове цркве, а радови на поправци, декорисању и подизању споменика страдалим Шапчанима у црквеној порти били су завршени 1934. године.
Као извор вере, ослонац у добру и у злу, Црква је од свог постојања имала и културно-просветну делатност која је посебно била изражена током 19. века. О духовности, љубави према писаној речи, превођењу и уметности Вићентија Ракића, проте Јована Павловића, владике Герасима Георгијевића, Михаила Јовановића и Гаврила Поповића говорила је Кристина Арсеновић из Библиотеке шабачке. Како подаци сведоче Црква је имала великог удела и у оснивању Читалишта шабачког. Такође је утицала и на почетак позоришног живота и сакупљање прве музејске збирке.
Најновији број
18. април 2024.
