Инфо

22. јул 2021.22. јул 2021.
Значај и вишеструка корист  заоравања жетвених остатака
Реч стручњака ПСССШ:

Значај и вишеструка корист заоравања жетвених остатака

Што се тиче јесење обраде земљишта као важне агротехничке мере у обради, поставља се питање шта радити са жетвеним остацима, како заорати преосталу кукурузовину? Струка одувек заступа заоравање жетвених остатака, а никако спаљивање
Љуштење стрништа или угарење, је операција која подразумева плићу обраду земљишта, а изводи се непосредно после убирања раних предусева, обично стрних жита, у циљу стварања плитког растреситог слоја на површини. Ово нису једине предности љуштења оранице, јер ова операција доноси боље примање и чување влаге, заоравање жетвених остатака, уништавање пониклих корова, ометање пораста вишегодишњих корова, провоцирање семена коровских и гајених биљака које се потом уништавају основном обрадом. Приликом оваквог начина третирања парцела, долази до стварања услова за формирање мрвичасте структуре и биолошке зрелости земљишта, тј. довођење земљишта у стање угарности, лакше и квалитетније извођење основне обраде уз смањену потрошњу енергије.

Ову операцију треба обавити одмах после жетве, што пре или одмах истог дана, јер се тада лакше и квалитетније изводи љуштење, због тога што у земљишту има још влаге и ако се не обави на време, долази до бржег губљења воде без биљног покривача, чиме се учинак смањује, а потрошња енергије повећава.

Овде може доћи до одређених потешкоћа, који настају услед жетвених остатака које треба сакупити, уклонити или иситнити и равномерно растурити, али при доброј организацији то се може обавити за кратко време, при чему се може приступити адекватном љуштењу које се може квалитетно извести, јер у земљишту има још доста влаге.

Ако комбајн оставља сламу у тракама, онда се слама уситњава тарупом и равномерно растура по парцели при чему може започети љуштење, или, ако је комбајн опремљен сечком и истовремено ситни сламу и распоређује у ширину рада хедера, у том случају љуштење се може обавити истовремено са жетвом.

Дубина љуштења зависи од типа земљишта, климатских и временских прилика, влажности земљишта и количине жетвених остатака. У зависности од наведених чинилаца, дубина љуштења је од 10 – 15 цм. Влажност љуштеног земљишта се повећава услед нарушавања капацитета, а тиме се спречава испаравање, при чему је и обезбеђеније упијање воде за време падавина.

Уместо љуштења оранице, може да се одмах приступи орању на пуну дубину (15 – 25 цм), при чему треба растурити минерално ђубриво или стајњак, ако је потребно за наредни усев. После ове фазе рада, потребно је затворити бразде како би се сачувала постојећа влага у земљишту, што се постиже употребом ваљака или дрљаче у агрегату са плугом.

Овим начином припреме земљишта, а у летњем орању ако је изведено при повољној влажности, услед повољне микробиолошке активности, земљиште се обогаћује хранивима, посебно нитратима. Оваква обрада се препоручује и при поновљеној сетви стрних жита, јер се жетвени остаци заоравају на већу дубину, што умањује заразу од фузаријума у наредној години.

Са агрономског становишта спаљивање сламе и других биљних остатака је неоправдано и наноси велике штете са дуготрајним последицама, где се губе значајне количине органске материје и сав азот, убрзава опадање садржаја хумуса у земљишту, уништава се корисна микрофлора земљишта, ремети се биолошка равнотежа и тиме дестабилизује агроекосистем, такође може изазвати пожар несагледивих димензија, где запаљени остаци димом загађују околину, а и спаљивање жетвених остатака је законом забрањено.
Што се тиче јесење обраде земљишта као важне агротехничке мере у обради, поставља се питање шта радити са жетвеним остацима, како заорати преосталу кукурузовину? Струка одувек заступа заоравање жетвених остатака, а никако спаљивање, мада већи проблем прави кукурузовина због велике количине која остаје на парцели, начина да се уситни и заоре, ради сетве наредне културе. Ипак, уситњавањем и дубоким заоравањем на дубину од 20 до 30 цм, уз уношење азотног минералног ђубрива (КАN -а, АN-а, или URЕА -е), обогаћује се земљиште хумусом. На овај начин се додатком азота, жетвени остаци брже разлажу, повећава се микробиолошка активност земљишта, а самим тим се осигурава врло битан однос C : N ( угљеника и азота).



Органска материја у земљишту садржи око 50 % C и око 5 % N, чији је однос 10 : 1. Пошто се орањем најчешће заоравају жетвени остаци и органска ђубрива широког односа C : N, микроорганизми својом активношћу доводе до сужавања тог односа у процесу оксидације угљеника. Све док однос C : N не падне на одређену вредност, микрорганизми сав ослобођени азот користе за своје потребе. Зато се препоручује уношење азотних минералних ђубрива, код заоравања сламе и кукурузовине, како би се спречила азотна депресија. Ослобађање азота и могућност усвајања од стране биљака, започиње тек када је однос C : N, мањи од 25 : 1. Један део делимично разложене свеже органске материје се даљим поступком хумификације уз помоћ микроорганизама претвара у хумус. Тако добијене хранљиве материје из жетвених остатака имају исту хранидбену вредност за биљке као оне из стајњака.

Осим напред наведеног значаја, хумус је важан за одржавање повољне структуре тла у процесу настанка органоминералних структурних агрегата. Хумус у земљишту је важан не само са биолошког, него и са физичко – хемијског аспекта. У физичком смислу хумус поправља водно - ваздушни и топлотни режим земљишта. Код настанка структурних агрегата побољшава се аерација и дренажа тла. Хумус велику улогу игра у побољшавању хемијских својстава земљишта и његове пуферности, односно киселости
Све наведене чињенице оправдавају важност заоравања биљних остатака, нарочито на земљиштима где нема могућности за уношење органског ђубрива. Осим заоравања биљних остатака, препоручује се увођење сидерата у плодоред. Сидерација или зеленишно ђубрење је планирано уношење у земљиште надземне масе одређених култура гајених само за ту сврху.

Сидерати обогаћују земљиште органском материјом, побољшавају биолошку активност тла, користе теже приступачне облике хранива, на тежим земљиштима врше биолошку дренажу, док на лакшим повећавају водни капацитет тла и тако свеобухватним активностима утичу на бољу приступачност хранљивих елемената.

За сетву сидерата се могу користити легуминозе, сточна репица, уљана ротква, хељда, а све то зависи од времена и парцеле која је у том тренутку слободна. Могу да се засеју и остану преко зиме чије карактеристике презимљавања прате временске услове, при чему спречавају испирање нитрата у земљу, а по заоравању враћају земљишту све састојке.

Сидерати се не заснивају као комерцијални производ, већ имају важну улогу у плодореду код интензивне ратарске и повртарске производње, где неки од њих спречавају ширење нематода код гајења усева у монокултури .

Обзиром да је у склопу мера нитратне директиве, сетва сидерата би требало да постане све масовнија појава.

Зато, још једном наглашавам да је паљење жетвених остатака вишеструко штетно, док је заоравање вишеструко благодатно.
Дипл. инж. Гордана Рехак

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa