НАЈТЕЖЕ ИГРЕ ДО САДА

Логично је да су припреме за Олимпијске игре комплексне, захтевају опсежан план, аналитички приступ, међутим пред ове које стартују сутра, та логика се не односи (само) на тренинге и психолошку припрему, већ процедуре пред полазак, наметнуте због нестабилне епидемиолошке ситуације.

-Изуезтно су ригорозне процедуре и оптерећују све пред пут. Правила су строга по питању тестирања пре одласка, али и када допутујемо у Јапан. Свако непоштовање правила нам је предочено као ризик за одузимање акредитације, уз могућност одузимања права учешћа на такмичењу – појашњава нам на почетку разговора члан стручног штаба кајакашке репрезентације Србије Милан Ђенадић и тренер Страхиње Стефановића, предствника Србије у једноседу на 200 метара.

Шапчани од Пекинга
Од осамостаљења Србије Шабац су представљали 2008. године Мирослав Ђукић, селектор фудбалске репрезентације Србије. Четири године касније Веселин Вуковић је предводио рукометаше, Драгана Гладовић је наступала на теквондо надметању, поражена је на старту, предводио је тренер Горан Петровић, док је Александар Алексић носио национални дрес у кајакашком четвороседу на 1.000 метара предвођен тренером Мирославом Алексићем. У Рију предствљали су нас кајакаши: Небојша Грујић (К2 200), Миленко Зорић (К2 1.000) и Дејан Пајић (К1 1.000), уз тренере Мирослава Алексића и Уроша Павловића- На месту селектора рукометаша Словеније налазио се Веселин Вујовић.

Све то је увод у обавезе које чекају од првог минута у олимпијском селу. Атмосфера пред почетак је специфична на делоком истоку и то не добар начин. Велики догађај је у сенци вируса и страха.
-Мислим да ће ово бити најтеже Олимпијске игре до сада. Биће чудна атмосфера без публике на борилиштима, свакако ће недостајати, јер су и навијачи саставни део величанствености спортског догађаја, али не само то. Знамо да нас очекује свакодневно тестирање и различите процедуре које су још увек непознаница за све. Сматрам да ћемо свега постати свесни тек када се сместимо у олимпијско село и надметања започну. Волео бих да ништа од свега поменутог не утиче на наш наступ, односно да све што не зависи само од нас не остави траг током такмичења.

Правила су правила, морају се поштовати. Најбољи отколон од околних догађаја за сваког спортисту је фокус на припреме, тренинге.

-Трудим се да све то не утиче на мене и искрено не осећам психолошки притисак. Максимално сам усресређен на ситнице које ће допринети бољој форми Стефановића. Немогуће је остати искључен из свих околних дешавања, међутим мој фокус је посао, јер Игре нису само част, већ и обавеза.
Упркос свему узбуђење расте и још мало је преостало до самог такмичења. Кајак је у завршници Олимпијских игара, 4. и 5. августа. Иако је отварање посебан појам у спорту, они спортисти које је програм сместио у завршницу ОИ спектаклу присуствују код куће, у паузи између тренинга и припрема за пут.

припреме: фото: ruma.rs

-Учешће на Играма је осећај за чији опис, чини ми се, не постоји довољно сликовита реч. То није само успех, већ и остварење сна, али се не задовољавамо само учешћем, већ желимо нешто више. Све се одвијало према плану, врло сам задовољан тренутном формом Страхиње Стефановића, пред пут, припреме смо спроводили на више локација, од Турске до Словеније и сада радимо на језеру Борковац код Руме. Имамо одличне услове на води, све неопходно за комплетан тренинг. С оптимизмом ћемо спаковати кофере и кренути на далеки пут.

Циљ је висок, али самим тим и мотивишући, зове се победничко постоље и наша тробојка на јарболу славе у Јапану.

-Заједнички циљ је освајање медаље, пласман на Игре је већ велики успех, али је за велику каријеру неопходно констатно тежити вишем. После осигураног наступа, наредни прокламовани циљ је освајање одличја и за то је обезбеђена велика потпора. Максималну подршку у свом домену дају нам Министарство омладине и спорта, Кајакашки савез Србије, као и неколико кајакашких клубова којима смо захвални на „позајмици“ њихових такмичара за спаринг партнере Страхињи током тренажног процеса.