Марија Јовичић и Месец младог аутора у Културном центру
Аутопортрет као дневник
Серијом аутопортрета академска сликарска Марија Јовичић представила се шабачкој јавности првом самосталном изложбом у Културном центру у оквиру Месеца младог аутора. Унутрашњи свет, трагања и одговор на вечно питање „Ко сам ја?“ покушала је да одгонетне кроз скицирање сопственог лика и одраза у огледалу.
"Глас Подриња"
Да ли се аутопортрети могу посматрати као вид сликарског дневника? Циклуси слика аутопортрета сигурно јесу попут сликарског дневника. Уметник у дело уноси своје тренутне емоције које се односе на њега, његову околину, као и на само дело. Мада, уметничко дело и спољашњи утицаји такође утичу на уметника. Од свега тога зависи завршетак уметничког дела, па је сваки аутопортрет другачији и омогућава праћење емотивног и психолошког стања уметника. Колико се одраз у огледалу може повезати са дуалном природом сваког од нас? Од нашег става према нама самима зависи производ рада. На пример, уколико уметник осећа тугу, потези четкице неће бити толико енергични; боје које преовладавају на аутопортрету ће пратити уметниково тренутно осећање, а и сама поставка композиције. Често ми је лакше и лепше да признам платну моју природу него себи, пошто сликање себе дозвољава мало објективнији поглед, од субјективног начина на који сви посматрамо себе.
Сматрам да треба да упознамо себе, а сликање аутопортрета ми помаже да видим себе својим очима боље. Док сликам свој портрет у огледалу, више емоција, расположења и ставова откријем платну, него што бих успела само посматрањем себе или можда неким унутрашњим монологом
У којој мери уметник открива себе кроз дела? Посматрач мојих аутопортрета може открити нешто о мени, иако ме не познаје, зато што сам у великој мери открила себе, своју личност. Шта желиш да постигнеш кроз сликање сопственог лика? Спознаја себе је мој циљ. Сматрам да треба да упознамо себе, а сликање аутопортрета ми помаже да видим себе својим очима боље. Док сликам свој портрет у огледалу, више емоција, расположења и ставова откријем платну, него што бих успела само посматрањем себе или можда неким унутрашњим монологом.
Марија Јовичић, рођена у Шапцу 20. јуна 1998. године, након основне школе у Коцељеви, уписује средњу Школу примењених уметности у Шапцу коју завршава 2017. године. Своје даље школовање наставља на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек сликарство, где као редован студент дипломира јуна 2021. године у класи професора Бранка Раковића.
"Глас Подриња"
У току школовања уз помоћ ментора Марија осваја награде: друго место на републичком такмичењу „Крв живот значи“ (2012/2013); перманентно учешће на разним манифестацијама и ликовним колонијама; најдража, прво место у категорији од 19 до 25 година на педесет осмом конкурсу ликовне манифестације деце и омладине за награду Паје Јовановића у Вршцу, 2017.
Да ли се може направити паралела између сликања портрета и ћелија? Рад на сликама ћелија под микроскопом се ослања на идеју спознаје себе самог. Ћелије су још једно, дубље истраживање човека и његове унутрашњости. Поставка за јавност доступна је до 1. августа у Галерији Културног центра.
"Глас Подриња"
