Трећа генерација заљубљена у коњарство. Прва трка са 14 година. Однос са грлима се гради сваког дана, неопходно међусобно разумевање. Подршка свих колега. Снови о победама и европским хиподромима. Најбољи учитељ стриц који је џокеј у Аустрији. Свака трка нова радост
Победнички пехар, осмех, поглед лепе неверице због онога што је постигао, у оделу јахача петнаестогодишњи Александар Алекса Станаревић, недавни победник трке на Шабачком хиподрому. Дечак, основац, а већ победник у конкуренцији „великих“.
Прва победа је посејала клицу приче, али док је она настајала остварена је једна још вреднија. Предводећи исто грло Eiskonigom тријумфовао је у Шабачком дербију. Сам назив сугерише значај, чак и за оне који нису познаваоци коњичког спорта. Постао је Алекса тако најмлађи победник у историји овдашњег дербија. Хтедосмо да га представимо као џокеја, но није нам дозволио, он је, за сада, јахач.
"Глас Подриња"
-Звање џокеја се стиче после 30 победа, мени је преостало још 28 (смех), до тада сам јахач са сном да једног дана постанем џокеј, верујем да сам почео на време. Победа у дербију је победа у до сада трци живота за мене, још сам под утиском и сваки опис ми делује недовољно добар да представи мој осећај.
Победничке трке биле су његове пете и шесте у каријери. Он није инсистирао, већ је „само“ желео, а старијима је препустио одлуку када ће бити кадар да наступи на нивоу трка. Да је убедљиво најмлађи могло је да се види читајући биографије, не и на самој стази. Први пут се упустио у борбу са 14 година. Наступ је могућ уз одобрење родитеља, тренера и осталих учесника у трци. Потписан захтев се шаље у Београд у Коњички савез Србије.
Као и свако од нас, грло такође је некада расположено више, некада мање, није му увек до трчања, реагује на ситнице које скрећу пажњу, све те појединости су део односа два жива бића, где се кроз добар однос остварује максимум
За његова досадашња и сва будућа достигнућа
најзаслужнија ће бити породица. Станаревићи из Лончаника крај Уба, већ су дуго везани за коњарство и прича о њима није прича о појединцу коме су племенити четвороношци освојили срце, већ породичном знамењу где се између љубави и занимања поставља знак једнакости.
- Већ генерацијама је коњарство део нас и та љубав се преноси на сваку наредну генерацију. Деда је био одгајивач, тата је тренер и поткивач, чича је џокеј који ми је и био највећи узор, ја сам се, за сада пронашао у јахању, такође и мој брат ужива у томе. Волим да кажем да ме је породица својом свакодневицом усмерила, а љубав се потом родила и наравно траје. Мислим да је прадеда први закорачио у коњарство, деда Живота је био први у породици власник тркачког коња, отац Горан тренер и поткивач, стриц Миладин је џокеј, брат Марко и ја смо јахачи. Он је још јахач у тренингу.
Негујући љубав према атовима, пустио је Александар да га она усмери у којем правцу ће се исказати он у породици коњара. Енергија „чиче“ џокеја обузела је и њега определивши га том месту.
-Стриц је џокеј у Аустрији, био сам код њега и он ме је упутио у неке тајне позива јахача и још увек ме саветује. Немам дилему, апсолутно желим да оно што је сада задовољство, претворим и у професију. Сањам успехе на највећим тркама код нас, а потом и одлазак у иностранство и европска тркалишта.
На сваком тренингу и на тркачком дану, млади Алекса апсолутно може да рачуна на подршку колега. Без обзира где су трке, које су награде, престиж, међу џокејима и јахачима постоји нека спона која их све спаја.
"Глас Подриња"
-Код нас је специфично, другачије него у другим спортовима. Јесмо фактички ривали док траје трка, међутим међусобно се сви добро знамо, поштујемо и рећи ћу волимо. После сваке трке сви међусобно разговарају, добијамо савете једни од других и то је у коњичком спорту нормално. Као најмлађи, можда сам у повољнијој позицији, јер искрено осећам да ме сви воле и да су ми ривали, а у ствари ментори који су ту за баш сваки савет.
Бициклиста, аутомобилиста, возач формуле, глисера, џет скија управља механизмом, односно машином и умешност којом то чини одредиће домете у надметању. У коњичком спорту јахач и грло су два жива бића, са свим карактеристикама које их одликују и да би и један и други пружили максимум, потребан је посебан приступ, разумевање. Не треба заборавити да говоримо о интелигентним и хиперсензитивним животињама.
Већ генерацијама је коњарство део нас и та љубав се преноси на сваку наредну генерацију. Деда је био одгајивач, тата је тренер и поткивач, чича је џокеј који ми је и био највећи узор, ја сам се, за сада пронашао у јахању, такође и мој брат ужива у томе.
-Тешко је објаснити како се гради однос, једноставно то је свакодневни процес. Коњ осећа, разуме на свој начин јахача и уколико разумевање није обострано, то ће животиња осетити и резултат неће бити најбољи могући.
Као и свако од нас, грло такође је некада расположено више, некада мање, није му увек до трчања, реагује на ситнице које скрећу пажњу, све те појединости су део односа два жива бића, где се кроз добар однос остварује максимум. Као и међу људима, толико је ћуди и међу животињама.
Не постоји прототип понашања, нити универзално правило у опхођењу које је апсолутно примењиво на свако од грла. У случају лошег приступа, тркач постаје нефокусиран, незаинтересован, а онда сва очекивања падају у воду. -Сваки четвороножац је јединка за себе, сваки захтева донекле другачији приступ.
Реакције јахача попут удараца и притиска код некога делују подстичуће, док код других производи супротан ефекат. Наравно, током једног тркачког дана, џокеји наступају на неколико грла, али то се превазилази тако што се кроз разговор са колегама сазнају појединости, а потом сe реагује у складу са њима.
Резултат у трци зависи, отприлике подједнако од јахача и самог грла. Генерално, јахачи јесу ситније грађе, то је пожељно, а снага није примарна, много је значајнија техника, процена тренутка и разумевање грла.
Када скине опрему,а узбуђење са хиподрома утихне на крају тркачког дана, снови будућег џокеја не престају. Одбројава време до нове трке, пролазећи безброј пута у мислима све што се догађало. Увек може боље, сутра је нови дан, нови тренинг, нови почетак.
Време одређује тренинг Наступ на стази је само сумирање тренажног процеса. Време и начин тренинга одређује тренер, а метеоролошки услови су база за одређивање приступа.
-Коњ као и ми не воли врућину, нити било какве екстремне услове. Тренинзи су рано ујутру током лета, односно касније током зиме. Темпо одређује тренер, постоје бржи, захтевнији тренинзи и они лакши. Заједнички се доноси процена, форма се темпира за најзначајније трке.
-Трудим се да напредујем и када не тренирам, трудим се да сазнам неке тајне, зато што имам сјајне џокеје око себе, не либим се да их питам за различите детаље и свако знање је драгоцено када желите да се животно посветите било чему.
"Глас Подриња"
"Глас Подриња"
