Инфо

2. септембар 2021.2. сеп 2021.
Зенит Србије
У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ О СРПСКОМ КРАЉУ МИЛУТИНУ

Зенит Србије

Ово је година значајних јубилеја, међу којима је један од најважнијих – седам векова од смрти краља Милутина. У башти Културног центра, проф. др Борис Стојковски одржао је занимљиво предавање о једном од најзначајних српских владара.

- Реч је о владавини дугој пуних 39 година, с краја 13. и почетка 14.века, веома занимљивом периоду. Краљ Милутин био је проактиван и према Западу и према Истоку. Представља веома занимљиву фигуру средњовековне Србије. За време његове владавине, рудници су започели са радом што је довело до развоја спољне трговине са Дубровником и Котором, лукама ка Италији где се руда извозила. То је доносило велики приход српском краљу који је један од угаоних темеља који је омогућио зенит средњовековне Србије, рекао је, између осталог, професор Стојковски.

Економски успон омогућио је развој градитељске и културне делатности. Познато је да је краљ Милутин био велики задужбинар.

Краљ Стефан Урош II Милутин Немањић, рођен око 1253. године, преузео је власт од свог старијег брата, краља Драгутина, угарског вазала и зета. Као други син српског краља Стефана Уроша I и његове супруге краљице Јелене Анжујске на историјску сцену ступа 1267. године, започињањем преговора свога оца са византијским царем Михајлом VIII о Милутиновој женидби са Аном, што доводи до Милутиновог именовања за наследника уместо старијег сина и угарског зета Драгутина. Женио се пет пута, али је од свих бракова највише пажње привукао његов брак са тада петогодишњом византијском принцезом, Симонидом. Из тог брака Милутин није добио наследника, због Симонидине неплодности, тако да је до дан-данас остало отворено питање да ли је по природи била неплодна или је нешто довело до тога. Краљ Милутин се сматра највећим градитељем и донатором српских цркава и манастира међу Немањићима, међутим, због бројних породичних сукоба, и контраверзног брака, дуго је важио за једну од омраженијих чланова ове династије. Након његове смрти расуло у земљи је било непревазиђено до тад да се поједина властела једноставно отцепила, а банде пљачкаша су нападале чак и поворку која је преносила Милутиново тело у његову задужбину манастир Бањску.


- Тешко је утврдити број цркава које је подигао. Данило Други је вероватно претерао када је рекао да је краљ у свакој години владавине подигао по једну цркву. Временом су неке потпуно нестале, а неке попут оних у Северној Македонији претворене у џамије. Вероватно је био ктитор, или оснивач српског манастира у Јерусалиму, који не постоји од 18. века, али се зна да је био близу места Христовог васкрсења, у улици Св. Фрање Асишког. Занимљиво је да су Св. Сава и Св. Фрањо Асишки били савременици тако да се круг на одређен начин затвара.

Предавач није изоставио ни брачну политику свестраног српског владара.

- Ова тема постаје незаслужено јако шкакљива, а заправо је политичка. Важно је оно што ми историчари називамо методологијом историјских извора. Неке информације данас добијају својеврсну полумитску слику као што су бракови краља Милутина, или чувена прича о златним виљушкама. Потребно је објаснити како тумачимо изворе настале у Средњем веку. То су људи који су писали пре 700 или 800 година, а и тада је неко радио за некога. Када знамо те чињенице, онда многе ствари постају јасније и занимљивије.
М.Ф.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa