Инфо

2. септембар 2021.2. сеп 2021.
Коњи Ранка Угљешића

Коњи Ранка Угљешића

ЉУБИША ЂУКИЋ: ТАМО АМО ПО АНАЛИМА КОЊИЧКОГ
СПОРТА У ШАПЦУ И ОКОЛИНИ (3)

Више од игре и престижа

Коњички спорт је посебна страст. Турци Србима забрањивали да имају и јашу добре коње. Коњичке трке за муштулук. Да се не заборави одмеравање снага галопера у пространим пољима
Добар коњ био је и остао нераздвојни део легенде. Познате су приче и песме о јунацима и мегданџијама, а коњи су у шабачком крају више од престижа и вучне снаге.

ОБИЧАЈ ПРАЗНОВАЊА КОЊАРСТВА ОСТАО ДО ДАНАШЊИХ ДАНА
Историјски је познато да су Турци почетком 19 века Србима поред осталог строго забрањивали да имају и јашу добре коње. Путописци и хроничари тог времена, забележили су да су се излоканим и тешко проходним путевима у Подрињу могле видети само воловске запреге.

Влајко Јовић одгајивач тркачких коња из Богатића


Нити је било кола на другом месту, осим равне Мачве и ђегод у Пожаревачкој нахији“, пише Вук Караџић.
Уважени колега, почевши Новица Прстојевић, у једном од својих записа додаје да је ипак и у овом крају тог времена било домаћина који су гајили коње не питајући колико то кошта и колико рада и љубави изискује. Остао је стари обичај да се о Божићу, Васкрсу или каквом другом већем празнику пројаше кроз шор или сокаке, све до њива. А у јесење дане кад крену свадбе, почињале би трке за муштулук или оне за обнародовану награду, које су Турци звали кошије.

Сећања сежу до данашњих дана. Потомци памте и кроз организовање различитих коњичких сусрета у сред пространих атара, настоје да љубав према коњарству отргну од заборава.

Маринко Лацковић из Клења са унуком


- Да ме је неко натерао не би ни луд газио ово блато али кад су коњи и трка у питању, све остављам. Прирасли ми за срце па то ти је , каже један Мачванин сећајући се коњичких трка организованих у сред атара Глушаца, за Светог Саву.

На њему шешир, гуњ и шајачке панталоне до колена улепљене блатом. Додаје: „Народ светкује. Неки су после дужег времена изашли на светло дана да протегну ноге и уживају у галопу „четвороногих лепотана“.

Ту је и прича. У неко доба стижу галопери. Опет преко поља. Неке коње довозе и у камионима. Гиздави вранци и дорати поскакују бесно. Очигледно нису навикли на близину велике масе народа. Од удара њихових копита пршти вода и блато. Већ су до пола затранцани, само им очи знатижељно светлуцају. Добро су ухрањени, а длака зимска. Види се да им недостаје јачи тренинг.

„Биће добра трка. Стигао је мачвански шампион Крис. Ту је и искусни Педро, па лукави стари ас Гласач. Сви најављени су дошли.“

ПРВО ШАБАЧКО ТРКАЛИШТЕ НА ДАНАШЊЕМ ВАШАРИШТУ
На општинској утрини близу Саве где је данас вашариште уређено је прво шабачко тркалиште. Звало се Михаиловац. Тркачка стаза обележена је кочићима и барјачићима. Подигнута је и нека трибина за гледаоце. Трке су овде одржаване скоро четири деценије. Касније је 1927. године подигнуто модерније тркалиште, а тек 1960. данашњи хиподром. По жељи људи са ранијег тркалишта на ново су о трошку општине Шабац, „пренети“ објекти са старог.

Све то пратила је штампа. Три дана пред Светог Николу у Шапцу се 1889.године појавио „Витез“, лист за спортско витештво и привреду, чији је власник било Коло јахача „Кнез Михаило“. Био је то први лист за коњички спорт у Србији и овом делу Балкана који је доста допринео афирмацији коњарства.

НЕУМОЉИВА СТАТИСТИКА
Мачва је од давнина била највећи одгајивач коња у Подрињу, па и у читавој Србији. Од 32.000 коња колико је укупно Подриње дало у Првом светском рату, две трећине од тога дала је Мачва. Само је кућа Самуровића из Мачванског Прњавора при мобилизацији 1914.године дала око 40 грла.

Према попису из 1939. године у бившој држави је било 1.273.503 коња. Одмах после Другог светског рата тај број је сведен на 519.000. Смањење од 60 одсто (попис из 1955.године) историчари тумаче као директан удар на село. Мада је било и других разлога у јавности се помињу два најважнија. Први је један светски рат, а други дугогодишња владавина комуниста који нису баш придавали пажње коњима, поготово оним радним.

Многи људи служили су војску у коњици. Томе је придавана посебна пажња. Коњица је често била српска узданица. Тај период на ослужењу војног рока многи издвајају као изузетну околност. Коњу је придавана посебна пажња. Изузетно се водило рачуна о његовом здрављу и изгледу. Њихов број није био занемарљив.

Али будућност није била на страни коња. Нов удар на ову племениту животињу је уследио шездесетих година. Историчари су га назвали периодом „пролетеризације села“. За пет година од 1970 до 1975 у Србији се смањио број коња за 70.000. Касније још драстичније 145.000.

С друге стране број трактора се стално повећавао. Са око 100.000 у 1975 попео се на 384.000 у 1980. години. Општине Шабац и Богатић су најбољи пример за то. У општини Богатић, бележи статистика, трактор постаје апсулутни господар мачванских поља.

- Сада идемо у Лондон, а 70 километара одатле у Епсом да би купили коње разних узраста и „дебело“ плаћамо како би показали супериорност на хиподромима широм Србије. Раније код нас су трчали углавном радни коњи, данас енглески пунокрвњаци. Било како било коњички спорт и раније и данас практично је спасао коња под најездом новог времена, говорио је Стајко Радосављевић из Салаша Ноћајског, познати заљубљеник у брзе коње и један од оснивача хиподрома у Шапцу.

војвода лука лазаревић


- Љубав према четвороногим “лепотанима штала”, код нас није усахла, додаје Горан Вулетић, учесник и организатор многих коњичких забава.

Обновљено сећање била је и недавна изложба коња у Богатићу. По кишовитом времену учествовало је 50 коња.

- Код нас освојене награде нису стимуланс да их гајимо. Пре бих рекао да је у питању престиж и љубав. А о интересовању за коње најбоље говори велико присуство гледалаца на хиподромима, каже Драган Дражић из Богатића, власник кобиле Флорида, победника ове изложбе.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa