ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “ПАСВОРД” У
ГАЛЕРИЈИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
ГАЛЕРИЈИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Одговор на отуђеност
У Галерији Културног центра у току је изложба цртежа академског сликара Небојше Милошевића.
Необичну поставку насловљену „Пасворд“, отворила је историчарка уметности Соња Петровић Јагић.
- Задовољство је други пут ове године угостити једног озбиљног уметника у Галерији Културног центра. Наиме, Небојша је добитник овогодишње награде на Изложби цртежа у КЦ. Пре осам година имао је самосталну изложбу у нашој галерији под називом „Дисплеј те гледа“. Његове теме - отуђење, дигитализација, компјутери, о томе у шта нам се живот претворио - покушава да прикаже кроз минималистичка средства. На овим цртежима можемо видети многобројне асоцијације на сечива и на решење проблема одсецањем. Могу да кажем да је изложба симболична, асоцијативна, уједначена у квалитету и нико неће погрешити уколико дође да је погледа, поручила је Јагић Петровић.
Изложба се затвара 10. септембра.
ЦРТЕЖ КАО КОНСТАНТА
У свом досадашњем уметничком кретању, од ступања на сцену, другом половином 90-их година до данас, Небојша Милошевић је од радова обојених звуком и атмосфером урбаних џез клубова дошао до серије трезвено цртаних плексуса. Био мушки или женски, у контексту полова, секса, моћи, трофеја или глобалног интернационалног мозга, који ради на вентил, заправо, све је то један исти плескус, цивилизацијски, који трпи од сопствене песнице.
Небојша Милошевић рођен је 1968. године у Косовској Митровици. Школу за индустријско обликовање завршио је у Београду, а Факултет уметности, одсек сликарство, у Приштини. Постдипломске студије завршио је на Графичком одсеку. Од 1996. ради као професор на предмету Цртање на Факултету уметности у Косовској Митровици.
Милошевић је, дакле, од слика у бити надреалистичке провенијенције, преко принтова колажа (показаних бечкој публици) још тада критичког става према друштвеној и личној стварности, и графика рађених класичним техникама, стигао до радова по којима се лако препознаје у нашој средини. Новији Милошевићеви цртежи сежу до традиције авангарде и одражавају донекле предузет концептуални приступ.
Цртеж је та дисциплина од које Милошевић не одступа практично ни у једној фази свог рада, чак ни када је неки други медиј задати оквир, Цртеж он најдоследније негује у свом уметничком поступку, од раних радова, непосредније ликовности – у смислу геста и композиционог устројства, до новог цртежа конструктивног склопа, рађеног ручно – акриликом, али у дослуху са визуелном посебношћу света представа насталих посредством високих технологија. Тиме аутор, поред демонстрације чистог и писменог ликовног устројства целине, заправо, напушта ликовност у њеном традиционалном смислу и борави у сфери концептуалног стваралаштва, где је главно средство – мисао, активирана и усмеравана кроз симболе и елементе позајмљене од дизајна, адвертајзинга и репертоара медицинског садржаја. На тај начин, Милошевић остаје доследан још једној константи у свом раду а то је критичка реакција на свет и окружење.
(Љубица Јелисавац-Катић )
Необичну поставку насловљену „Пасворд“, отворила је историчарка уметности Соња Петровић Јагић.
- Задовољство је други пут ове године угостити једног озбиљног уметника у Галерији Културног центра. Наиме, Небојша је добитник овогодишње награде на Изложби цртежа у КЦ. Пре осам година имао је самосталну изложбу у нашој галерији под називом „Дисплеј те гледа“. Његове теме - отуђење, дигитализација, компјутери, о томе у шта нам се живот претворио - покушава да прикаже кроз минималистичка средства. На овим цртежима можемо видети многобројне асоцијације на сечива и на решење проблема одсецањем. Могу да кажем да је изложба симболична, асоцијативна, уједначена у квалитету и нико неће погрешити уколико дође да је погледа, поручила је Јагић Петровић.
Изложба се затвара 10. септембра.
ЦРТЕЖ КАО КОНСТАНТА
У свом досадашњем уметничком кретању, од ступања на сцену, другом половином 90-их година до данас, Небојша Милошевић је од радова обојених звуком и атмосфером урбаних џез клубова дошао до серије трезвено цртаних плексуса. Био мушки или женски, у контексту полова, секса, моћи, трофеја или глобалног интернационалног мозга, који ради на вентил, заправо, све је то један исти плескус, цивилизацијски, који трпи од сопствене песнице.
Милошевић је, дакле, од слика у бити надреалистичке провенијенције, преко принтова колажа (показаних бечкој публици) још тада критичког става према друштвеној и личној стварности, и графика рађених класичним техникама, стигао до радова по којима се лако препознаје у нашој средини. Новији Милошевићеви цртежи сежу до традиције авангарде и одражавају донекле предузет концептуални приступ.
Цртеж је та дисциплина од које Милошевић не одступа практично ни у једној фази свог рада, чак ни када је неки други медиј задати оквир, Цртеж он најдоследније негује у свом уметничком поступку, од раних радова, непосредније ликовности – у смислу геста и композиционог устројства, до новог цртежа конструктивног склопа, рађеног ручно – акриликом, али у дослуху са визуелном посебношћу света представа насталих посредством високих технологија. Тиме аутор, поред демонстрације чистог и писменог ликовног устројства целине, заправо, напушта ликовност у њеном традиционалном смислу и борави у сфери концептуалног стваралаштва, где је главно средство – мисао, активирана и усмеравана кроз симболе и елементе позајмљене од дизајна, адвертајзинга и репертоара медицинског садржаја. На тај начин, Милошевић остаје доследан још једној константи у свом раду а то је критичка реакција на свет и окружење.
(Љубица Јелисавац-Катић )
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
