ЗНАЧАЈ УНОШЕЊА СТАЈЊАКА ПОД ОСНОВНУ ОБРАДУ

Стајњак је органско ђубриво, а уношење и заоравање стајњака има за циљ одржавање плодности земљишта кроз повећање биолошке активности, која се манифестује уношењем корисних микроорганизама који доприносе целокупној динамици земљишта чиме поправљају физичке, хемијске и биолошке особине. Унета органска материја се делимично разграђује из чијих продуката разградње се стварају нова органска једињења, хумусне материје које доприносе плодности земљишта, делујући различито на тип земљишта, тако што се глиновита, тешка земљишта претварају у растресита, а песковита везују и спречавају ерозију водом и ветром.

Уношење стајњака у земљиште може да се обави у више наврата: по завршетку жетвених радова, у јесен, пролеће, али при том треба бити обазрив, јер губици активних материја могу бити веома велики, поготово амонијачног азота услед високих температура или нитратног у јесење-зимском периоду. Зато, изношење стајњака у јесен и заоравање одмах, имају предност је се губици смањују, а стајњак се добро меша са земљом и поправља структуру земљишта. Такође, треба знати када и на каквом типу земљишта треба деловати са стајњаком, јер климатски услови и текстура земљишта утичу на брзину разлагања стајњака. У сушној клими, на тешким земљиштима стајњак за јаре усеве даје се у јесен, а у хумидној клими и на лаким земљиштима у пролеће.

Ђубрење стајњаком треба организовати тако да извожење, растурање и заоравање буду синхронизовани

Ђубрење стајњаком треба организовати тако да извожење, растурање и заоравање буду синхронизовани. Стајњак одмах по растурању треба заорати на одговарајућу дубину. Количина стајњака зависи од количине расположивог стајњака на газдинству, од особина земљишта и климе, од квалитета стајњака и захтева усева. На земљиштима која су сиромашна у хумусу и хранивима и где дуго времена није ђубрено органским ђубривима, као и на глиновитим и песковитим земљиштима, треба ђубрити обилније, јер стајњак поправља физичке, хемијске и биолошке особине земљишта.

Квалитет стајњака зависи од начина спремања и неге. Од квалитетнијег стајњака који садржи више минералних материја дају се мање дозе, тако се с истом количином стајњака могу ђубрити веће површине. Стајњак делује преко минералних материја које се ослобађају у процесу минерализације и преко утицаја на физичке и биолошке особине земљишта. Стајњак се у земљишту даље разлаже и ослобађају се биљна хранива. У лаким земљиштима, неутралне или слабо алкалне реакције, минерализација је знатно бржа него на глиновитим и киселим земљиштима. Најбрже се разлаже целулоза и хемицелулоза, а најтеже лигнин.

Стајњак повољно делује и на топлотни режим земљишта. С обзиром на то да стајњак повећава укупну порозност, до извесне границе утиче и на брже загревање земљишта. Иако је концентрација минералних материја у стајњаку мала, ипак се у земљиште уносе значајне количине хранива. Биљна хранива у стајњаку су хемијски везана за органску материју и постепено се ослобађају у процесу минерализације.
Зато је стајњак спороделујуће ђубриво и он у земљишту делује више година, зависно од особина земљишта, климе, примењене количине и дубине заоравања. Правилна употреба стајњака, односно уношење у земљиште зрелог стајњака, један је од основних предуслова да би биљка искористила сав хранидбени потенцијал које ђубриво пружа.