ДЕО БЕСЕДЕ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА ИЗГОВОРЕНЕ У САБОРНОМ ХРАМУ У ШАПЦУ ПРЕ 110 ГОДИНА
ФАТАЛНО НЕРАЗУМЕВАЊЕ СЛАСТИ И ПРАВДЕ
Јован је у име правде устао против Иродијаде, Иродијада је у име сласти устала против Јована. Јованова мисао није разумела крв Иродијадину, као што крв Иродијадина није разумела мисао Јованову. И нису се ни могли разумети. И то фатално неразумевање једно другог и довело је до катастрофе
„...Јован се у тридесетој години удаљио од људи у пустињу, миран као јагње, а вратио се из пустиње међу људе, пламенит као пустињски лав. Он се удаљио у пустињу да би у осами могао средити све оне утиске, које су људи на њ учинили у току тридесет година живота међу њима и средити своје мисли о људима и о животу уопште. Он се удаљио у пустињу да би остао насамо с мислима својим, у тишини, у ћутању, и насамо с немом и једноликом пустињском природом око себе, и насамо са звездама, које нигде лепше не сијају и нигде речитије не трепере него над пустињом. По читаве дане и ноћи седео је он у сивој пустињи на камену, наслоњен главом на руке и потонуо у размишљања; по читаве дане и ноћи шетао је он фуриозно обалом Мртвог мора, гневан на себе и немоћ своју. Многе су се загонетке врзле по памети његовој, и он је се мучио да их разреши. Понеки пут проламала је тишину пустињску рика лава, која се постепено губила не налазећи себи нигде еха. Но што је мање налазио своме гласу одзива у пустињи, то је гневан лав све силније рикао. А уколико је рика лавовска бивала силнија, утолико је после ње тишина пустињска изгледала дубља. Пророк је слушао ту страшну песму пустињску и нерви су његови сви вибрирали од узбуђења. Неку слутњу, неко предосећање је имао он...
***
...Иродијада је била решена у опште на сваки корак, који би само њој прибавио или осигурао њено лично задовољство, а она је била жена од задовољства; од младости своје она је била жена од задовољства; по крви својој она је била створење од задовољства. Њено лично задовољство био је онај идол, коме је она све жртвовала. У службу тога идола свог она је тежила од увек да упрегне цео свет. Њени родитељи мора да су били слуге тога идола, њен први муж, Филип, био је слуга тога идола, њен други муж, Ирод, био је слуга тога идола. Иродијада је држала као нешто природно, да и цео Јерусалим са свом аристократијом својом, римском и јеврејском, треба да служи том њеном идолу; и не сам Јерусалим, но и сва Јудеја, и цео свет; и не само цео свет, но и богови, јеврејски и римски. Људима је она заповедала, богове је умилостивљавала, да служе њеном задовољству. За Иродијаду је неприродно било, да се неко противи тој служби. Она је имала своју философију, једну више инстинктивну но мисаону философију, по којој је она представљала центар света, око кога све мора да се окреће. Свет је за њу био толико добар и леп, колико је могао да послужи њој; богови и људи онда су били добри за њу, кад су јој њене жеље испуњавали, без одлагања и без роптања. Иродијада је имала своју нарочиту скалу вредности ствари и људи. На врху те скале стајала је реч наслада, испод ње Иродијада, а испод ове ређала су се до дна имена богова и људи и ствари. Што слађе живети у овоме веку без обзира на оно, што је било пре нас, и што ће бити после нас, и што бива око нас - то је био морал н и закон ове сладострасне жене, закон који је она носила у крви својој, и који је њу носио кроз цео њен живот, докле је год крв била у сили, да је могла управљати њене мисли и њене осећаје.
ДРАМСКИ ПРОГРАМ У ПОРТИ САБОРНОГ ХРАМА У ШАПЦУ Очи које су Бога виделе У порти Саборног храма Светих апостола Петра и Павла, у протеклу суботу, на празник Усекованија Св. Јована Претече, изведен је драмски пргорам “Очи које су Бога виделе”. Уметничкој вечери присуствовали су представници Градске управе, заменик градоначелника Блажа Кнежевић, монахиње из манастира Петковица, свештеници и бројни суграђани који су се сабрали да би принели Св. владици Николају уздарје за његове богате дарове. Програм је уприличен поводом 140 година од рођења, 65 година од упокојења и 30 година од преноса моштију владике Николаја Велимировића, као и 110 година од његове чувене беседе коју је изговорио у шабачкој цркви: “О Јовану и Иродијади”.
- Упркос забрани, владика Николај Велимировић изговорио је своју чувену беседу, храбро и достојанствено, како њему и доликује. То ме је инспирисало да осмислим програм који сам припремила са бившим ученицима, члановима драмске секције, и својим кћерима. Шабачка црква је давних година широм отворила своја врата, а сада на челу града имамо човека који уме да препозна значај сарадње цркве и културних институција, што је јако важно за духовну и културну обнову сваког нашег суграђанина, каже проф. Александра Павловић. Учествовали су: Миља Вујовић, Лена Вујовић, Никола Ђукић, Марко Рибић, Душан Дракулић и Огњен Ђукић. За музику је био задужен Алекса Јовановић.М.Ф.
Сласти, сласти што више! била је девиза Иродијадина. Правде, правде што више! била је девиза Јованова.
Јован је у име правде устао против Иродијаде, Иродијада је у име сласти устала против Јована. Јованова мисао није разумела крв Иродијадину, као што крв Иродијадина није разумела мисао Јованову. И нису се ни могли разумети.
И то фатално неразумевање једно другог и довело је до катастрофе.
***
У већини од нас није потпун дух ни Иродијадин ни дух Јованов, но једна мешавина од једног и другог. Жеђ за слашћу и тежња за правдом стално се боре у нама, стално нас лелујају тамо - амо, и болно нас растржу. Иродијада и Јован то су два полуса људске природе. Опростимо Иродијади, драга браћо, опростимо јој, јер у царству духова извесно јој је опростио и велики пророк: опростимо јој, да би се и нама опростило. Опростимо јој, јер то је она заслужила, јер кроз деветнаест столећа служи она хришћанском свету за углед тога, како не треба живети овде на земљи. Деветнаест векова изложена је она осуди и презрењу света. Опростимо јој, јер јој немамо шта више ни опростити, - јер грех је њен већ довољно кажњен.
У већини од нас није потпун дух ни Иродијадин ни дух Јованов, но једна мешавина од једног и другог. Жеђ за слашћу и тежња за правдом стално се боре у нама, стално нас лелујају тамо - амо, и болно нас растржу. Иродијада и Јован то су два полуса људске природе
Боже, који си гледао драму Јована Крститеља у Иродову двору, и који нас данас истим погледом посматраш, дај нам снаге, да победимо дух Иродијадин у себи, и да следујемо примеру твога праведника. Изведи нас из заблуде, Боже, увек онда, када крв наша збуни разум наш. Нека би мисао на тебе, велики Боже, вечито светлила нам у тами наше мале животне драме, која је ради тебе приређена, и коју ти боље видиш него ми. Амин.“
