“Лајковчанка” у Коцељеви

Прошле среде пред читалачком публиком нашли су се романи Веље Жуњића. Дружење са овим лајковачким књижевником заљубљеницима у писану реч приредио је издавач “Етно Коцељева”, у жељи да промовише своја али и издања других завичајних писаца.

„Дођите да вам нацртамо осмех” гласио је слоган на позивници за ово књижевно вече, уз обећање да посетиоце очекује пуно смеха и позитивне енергије.

Баш тако је и било. Жуњић је, најпре, својом непосредношћу освојио публику у Коцељеви, а потом и шаљивим стиховима још увек необјављених песама.

У свом стилу представио је и роман првенац “Шампитица” а потом и дело “Боја твога имена”.

–Први роман сам почео да пишем у тајности, како бих својим пријатељима поклонио књигу за Нову годину. После неколико дана након што сам им је дао почеле су да стижу реакције. Један од њих је није прочитао ни до данас али је био довољно паметан да је проследи господину Радовану Белом Марковићу који ме је контактирао и захваљујући томе, ја сам постао писац- истиче Жуњић и додаје да је реч о љубавном роману базираном на машти, који жене обожавају и читајући га, плачу.

Чини се да је највише пажње привукао роман “Лајковчанка” којим је аутор желео да се одужи свом граду. Ово књижевно дело било је кандидат за НИН-ову награду и добило је све похвале.
До теме је, каже, дошао захваљујући причама својих суграђана.

–Један од споредних ликова, четнички војвода Гараган, поменут у тим причама, био је на неки начин покретач за овај роман. Радња се везује за време Другог светског рата и истинита је прича из Лајковца. Мислим да сам био неутралан и даље сматрам да је народ у овом рату највише зла имао и од четника и од партизана, посебно после рата. Описао сам их баш онако како сматрам, да ни једни ни други нису били добри. Истовремено прича се сели у Београд, у деведесете године и лик Јане, девојке која се враћа у Лајковац. Мислим да је јако занимљива прича- истиче Жуњић.

Приликом посете Коцељеви аутор је читалачкој публици представио и дело “Старлатан”, комад писан за позоришно извођење и најавио нову књигу “Слонови су криви за све” која је још увек у припреми. Сва досадашња дела су писана у различитим жанровима али му је, напомиње, сатира највећи изазов.

–Неки писци су ми рекли да имам тај дар и наговорили ме да пишем сатиру. Мислио сам да је то доста лакше. Међутим, сво време ходаш по ивици и можеш лако да одеш у пародију. Они, који су имали прилику да већ прочитају моју нову књигу, кажу да је у стилу Домановића или Нушића, само савременог. Ја се надам да је тако, да ће нова књига бити читана. Покушавам можда да променом жанрова побегнем из предвидивог и досадног- каже Жуњић.