Шест галопера Николића у дербију

Окружен „гомилом“ успомена на полувековну историју коњичког спорта у Корману надомак Шапца, данас, на очевом пространом имању део својих пензионерских дана проводи доктор Миле Николић, један од чувара богате традиције Николића коња. Галопери ове угледне породице су исписали вишегодишњу историју коњарства у овом крају, тако да доктора Мила, није потребно посебно представљати.
Све је почело далеке 1954. године. Прво је Милов деда Витомир гајио радне коње. Знао је да купује јефтиније,“ћудљиве“ коње, „школује“ их по потреби, продаје и тако зарађује, дружећи се са четвороногим лепотанима штала.
У време када су расформиране многе ергеле ( 1952-53. година) у Мачву стиже више приплодних кобила ( Електра, Надај ми се, Видра, Коса...). Николићи узимају Електру и она је у њиховој штали ождребила Ескадрилу. Доктор Николић се сећа да је Електрин „партнер“ у овом случају био Алжир, коњ чувеног одгајивача Јовише Берића из Маова. Чекајући да Ескадрила потрчи Николићи купују Војводину у ергели Гладнош на Фрушкој Гори 1950. године. Доктор Миле приповеда и о две Ескадрилине победе у Шапцу. Каже да је солидно трчала, без обзира на преку нарав и нервозу на старту. У партнерству са Змајем ождребила је Епона, а 1962. године извезли су је у Амрику, као приплодну кобилу.
У сећању из овог периода остали су и успеси Експорта, Ескадрилиног сина кога је као гимназијалац јахао.

Каролина ћерка Јадрана и Контесе, Фото: Лична архива

Ипак, незаборавни су успеси Каролине (1970-71. година) кобиле од Јадрана и Контесе из линије чувене Кинг Су, са којом је и почела „озбиљнија“ ера Николића коња. Управо је Каролина ождребила три најбоље кобиле из њихове штале. То су: Касандра 1. , Корманка и Касандра 2.

Каролина са ћеркама Касандром и Корманком, Фото: Лична архива

Набрајајући најбоље резултате Касандре 1, доктор Миле каже да је ова кобила била велики фаворит у трци Експрес у којој је нажалост сломила ногу и тако неславно завршила каријеру.
Корманка је у две сезоне трчала 14 пута. Освојила је 12 награда. Била је пет пута прва и само два пута без пласмана.

Доктор
Миле Николић

На очевом пространом имању део својих пензионерских дана проводи доктор Миле Николић, један од чувара богате традиције Николића коња. Галопери ове угледне породице су исписали вишегодишњу историју коњарства у овом крају

-Као двогодка победила је у трци „Критеријум“, испред трогодих коња, Белог Облака, Викинга и Тисе. Сјајно је трчала и као трогодка, а 1978. године победила је и у трци Ослобођење Шапца, каже доктор Миле Николић, а у Службеном програму трка од 14. 09. 1977. године, између осталог пише: „Победом у „Критеријуму“ Корманка наговестила кандидатуру за шампиона. Корманкини навијачи су одушевљено поздравили њен пролазак кроз циљ и овај велики успех њеног одгајивача Ранка Николића и јахача Бране Петрића... „

Корманка после победе у трци Критеријум, Фото: Лична архива

Корманка је у две сезоне трчала 14 пута. Освојила је 12 награда. Била је пет пута прва и само два пута без пласмана

Његова и оца Ранка Касандра 2 је као двогодка стартовала пет пута . Забележила је четири победе и једно друго место. Неухватљива је била и касније. Тешко је у једном новинском тексту набројати све њене успехе. Поменимо само неке: Три победе у Београду, успех у трци „Костолац“ (1980. година)...
У најпрестижнијој трци, бивше Југославије, а данас Србије, галопском Дербију, који најбржи коњи трче само једном у животу, учествовало је шест коња Николића са Кормана. Прво је част шабачких заљубљеника у коњички спорт бранио Експорт (1969. године). Потом Касандра 1 (1977), Корманка (1978), Корманац 1987) , Касандра 2 (1981) и Колорадо (1994.године ).

Ранко Николић
са шампионком Корманком и ждребетом Касандром, септембра 1978. Фото: Лична архива

Познато је да је доктор Миле многе распусте проводио на хиподрому. У Шабачкој гимназији су га звали Миле Џокеј. На Медицинском факултету у Београду, јахао је и између испита, журећи са факултета на хиодром и обрнуто.
Велику шесторку наследили су и други добри галопери из Николића штале. Доктор Николић не пропушта да истакне и читаву плејаду добрих галопера Стојана Николића.
Наравно, незаборавна је љубав и преданост коњичком спорту његове целокупне породице, прво деде Витомира, потом оца Ранка, брата Миливоја, некадашњег студента ветерине, стрица Баћуле, тренера до најчешћег јахача њихових коња Бране Петрића.
Изузетно је срећан што се та нит не прекида. Напротив „освежавају“ је нове генерације Николића, деца и унучад.