У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ У КОЦЕЉЕВИ ФОРМИРАНА СВА ОДЕЉЕЊА
Пољопривреда и машинство на цени
Веће интересовање владало је и за смер машински техничар за компјутерско конструисање у којем је од 30 остало упражњено тек четири места. Са друге стране, овогодишњи свршени основци најмање су били заинтересовани за смер економски техничар па је тако попуњено тек две трећине места
Средњу школу у Коцељеви похађа укупно око 400 ђака распоређених у 18 одељења. И у новој школској години у овој установи формирана су сва одељења а у први разред уписано је 107 средњошколаца. Највеће интересовање свршених основаца владало је за пољопривредну струку док су, са друге стране, места у трогодишњим смеровима остала упражњена.
–Што се тиче овогодишњег уписа може се рећи да је он протекао нестандардно. Раније смо имали проблема да попунимо четврти степен, док је трећи редовно попуњаван. Овога пута се десило обрнуто. Многи се слажу у оцени да је један од разлога зашто је то тако лакши тестови на завршном испиту од неког просека а самим тим и већи број поена. Немамо препуна одељења али то смо и очекивали. Ипак, важно је да смо успели да формирамо свих пет одељења прве године и са тиме смо задовољни. У свим смеровима их има довољно а највећи број је у пољопривредној струци, што је можда необично- анализира директор Средње школе Верољуб Матић и додаје да се током септембра месеца јављало још ученика у жељи да пређу на овај смер, што није било могуће, јер је максималан број већ уписан.
Веће интересовање владало је и за смер машински техничар за компјутерско конструисање у којем је од 30 остало упражњено тек четири места. Са друге стране, овогодишњи свршени основци најмање су били заинтересовани за смер економски техничар па је тако попуњено тек две трећине места.
Оваква ситуација на смеру који је био један од најатрактивнијих за руководство школе је, кажу, необична. Говорећи о евентуалним разлозима зашто су ђаци мање заинтересовани за подручје економије Матић истиче да економски техничари вероватно након завршене средње школе имају најмањи дијапазон запошљавања.
–Они који одлуче да заврше факултет имају могућности, али колико ја пратим задњих година, не иду деца масовно на економске факултете, већ студирају нешто друго. Па можда су зато опредељени да избегну математику, физику или неке друге за њих захтевније предмете и зато бирају неки други смер, попут пољопривредног. Са друге стране, машинска струка је солидна и имају могућност запошљавања већ након средње школе. Да не говоримо о могућностима након завршеног факултета. Очигледно се вратило позитивно време за машинску струку и техничке науке из мог угла. Јер, сећамо се сви оног кризног периода за ову науку. Међутим, ова струка је поново тражена и то већ пре 5-6 година, али деци и њиховим родитељима је било потребно извесно време да то схвате- оценио је директор Средње школе.
БОРБА ЗА СВАКОГ ЂАКА
Све мањи број деце утиче и на мањи број ученика у овој школи. Зато је све теже одржати максималан број одељења у овој образовној установи. Не теши ни чињеница што друге школе у окружењу, сличне величине коцељевачкој, имају још мањи број средњошколаца. Стога у овој установи намеравају да за будуће средњошколце постану још атрактивнији, да покушају да открију шта још могу да понуде новим генерацијама, уведу нешто ново, поправе оно што је потребно.
–Имамо неких идеја, али не бих да причам ништа унапред. Имали смо у последних двадесетак и више година неколико момената у којима је било важно предузети одређене кораке како бисмо продужили даље. Сада је тих могућности све мање. Промоција школе се не ради само у мају, већ она мора да буде присутна целе године, да има континуитет- сматра Матић и додаје да има простора за побољшање и у самом начину рада.
–Раније су људи на селу радили тешке послове и певали. А могли су да раде намргођени и сви да ћуте. Мислим да тај пример много говори. Са децом се може радити на разне начине. Да атмосфера буде опуштена, да деца буду ослобођена страха, али да прате наставу и уче. Има пуно ствари које се могу применити у циљу ефикаснијег рада. Ми се морамо прилагођавати трендовима савременог доба- закључио је директор ове образовне установе.
Једна од важних карика у промоцији школе су и садашњи средњошколци који могу да буду одлични амбасадори и добри узори за наредне генерације.
–Што се тиче овогодишњег уписа може се рећи да је он протекао нестандардно. Раније смо имали проблема да попунимо четврти степен, док је трећи редовно попуњаван. Овога пута се десило обрнуто. Многи се слажу у оцени да је један од разлога зашто је то тако лакши тестови на завршном испиту од неког просека а самим тим и већи број поена. Немамо препуна одељења али то смо и очекивали. Ипак, важно је да смо успели да формирамо свих пет одељења прве године и са тиме смо задовољни. У свим смеровима их има довољно а највећи број је у пољопривредној струци, што је можда необично- анализира директор Средње школе Верољуб Матић и додаје да се током септембра месеца јављало још ученика у жељи да пређу на овај смер, што није било могуће, јер је максималан број већ уписан.
Веће интересовање владало је и за смер машински техничар за компјутерско конструисање у којем је од 30 остало упражњено тек четири места. Са друге стране, овогодишњи свршени основци најмање су били заинтересовани за смер економски техничар па је тако попуњено тек две трећине места.
Оваква ситуација на смеру који је био један од најатрактивнијих за руководство школе је, кажу, необична. Говорећи о евентуалним разлозима зашто су ђаци мање заинтересовани за подручје економије Матић истиче да економски техничари вероватно након завршене средње школе имају најмањи дијапазон запошљавања.
–Они који одлуче да заврше факултет имају могућности, али колико ја пратим задњих година, не иду деца масовно на економске факултете, већ студирају нешто друго. Па можда су зато опредељени да избегну математику, физику или неке друге за њих захтевније предмете и зато бирају неки други смер, попут пољопривредног. Са друге стране, машинска струка је солидна и имају могућност запошљавања већ након средње школе. Да не говоримо о могућностима након завршеног факултета. Очигледно се вратило позитивно време за машинску струку и техничке науке из мог угла. Јер, сећамо се сви оног кризног периода за ову науку. Међутим, ова струка је поново тражена и то већ пре 5-6 година, али деци и њиховим родитељима је било потребно извесно време да то схвате- оценио је директор Средње школе.
БОРБА ЗА СВАКОГ ЂАКА
Све мањи број деце утиче и на мањи број ученика у овој школи. Зато је све теже одржати максималан број одељења у овој образовној установи. Не теши ни чињеница што друге школе у окружењу, сличне величине коцељевачкој, имају још мањи број средњошколаца. Стога у овој установи намеравају да за будуће средњошколце постану још атрактивнији, да покушају да открију шта још могу да понуде новим генерацијама, уведу нешто ново, поправе оно што је потребно.
–Имамо неких идеја, али не бих да причам ништа унапред. Имали смо у последних двадесетак и више година неколико момената у којима је било важно предузети одређене кораке како бисмо продужили даље. Сада је тих могућности све мање. Промоција школе се не ради само у мају, већ она мора да буде присутна целе године, да има континуитет- сматра Матић и додаје да има простора за побољшање и у самом начину рада.
–Раније су људи на селу радили тешке послове и певали. А могли су да раде намргођени и сви да ћуте. Мислим да тај пример много говори. Са децом се може радити на разне начине. Да атмосфера буде опуштена, да деца буду ослобођена страха, али да прате наставу и уче. Има пуно ствари које се могу применити у циљу ефикаснијег рада. Ми се морамо прилагођавати трендовима савременог доба- закључио је директор ове образовне установе.
Једна од важних карика у промоцији школе су и садашњи средњошколци који могу да буду одлични амбасадори и добри узори за наредне генерације.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
