СРЕЋА ПРАТИ ДОКТОРА ХАЏИ МИЛИВОЈА ВУКОВИЋА
Најнеобичније теле
Међу више награда које је добио на разним лутријама и местима где су организоване, почев од улазница за меч наше фудбалске репрезентације 1975. године на Светском првенству у Немачкој, преко оних освојених за присуство сусрету кошаркашких екипа Босне и Емерсона, примаријус доктор опште медицине, хаџи Миливој Вуковић, родом из Олова, настањен у Богатићу, издваја награду уматичено теле, коју је добио на недавно одржаној изложби стоке и оваца на сточној пијаци у Богатићу.
Покровитељ ове, девете манифестације по реду, Општина Богатић, у наградној игри доделила је уматичено теле сименталске расе, тежине 250 килограма, најсрећнијем посетиоцу изложбе. Сасвим случајно, то је био доктор Миливој.
На пијацу је дошао необавезно бициклом, најпре да би посматрао наступ младих чланова фолклорног ансамбла „Ђидо“ из Богатића. Онако, узгред попунио је и листић са својим именом, који су му понудили, да би учествовао у наградној игри за посетиоце. Стицајем срећних околности, по њега, девојчица која је извлачила награду из гомиле цедуљица извукла је баш ону са његовим именом. Тако је добио прву награду, уматичено теле.
Али још у „бунилу“, због изненадне награде, помислио је шта ће њему теле. Где да га држи? Како да га храни, поји? Чим му је газда прелепог теленцета Мирослав Ивантић из Црне Баре, који је предходно теле продао Општини Богатић за 70.000 динара, понудио за исто 300 евра, оберучке је прихватио. Ни касније више понуде нису помогле и теле је завршило поново у штали Мирослава Ивантића, који гаји још тридесетак високомлечних расних крава и више телади. Међу овим млекуљама је и мајка, крава из Глушаца која је отелила“ срећно“ теленце.
Миливој се кући вратио са триста евра у џепу.
У наградним играма учествује одавно. Био је један од најбољих студената Медицинског факултета у Сарајеву. У Богатићу је пронашао посао и свио брачно гнездо. Обрадовао је и своје чланове породице, бесплатним наградним путовањима на Сребрно језеро и Високе Татре, које је такође „зарадио“ на лутрији. И док се други ишчуђавају и нећкају он обавезно чита новине и испуњава купоне. Некада у све то укључи и брата Здравка, који се само изненади, када се нађе на списку добитника.
Вуковић је у једном мандату био и посланик у Скупштини Србије. Каже да му је то вероватно повећало износ пензије. Али важније од тога му је оно што је покојна баба говорила: „Синко свако има своју срећу“! Он додаје, никоме није забрањено да је тражи(срећу), а да ли ће у томе успети неизвесно је. Њега очигледно срећа прати.
Покровитељ ове, девете манифестације по реду, Општина Богатић, у наградној игри доделила је уматичено теле сименталске расе, тежине 250 килограма, најсрећнијем посетиоцу изложбе. Сасвим случајно, то је био доктор Миливој.
На пијацу је дошао необавезно бициклом, најпре да би посматрао наступ младих чланова фолклорног ансамбла „Ђидо“ из Богатића. Онако, узгред попунио је и листић са својим именом, који су му понудили, да би учествовао у наградној игри за посетиоце. Стицајем срећних околности, по њега, девојчица која је извлачила награду из гомиле цедуљица извукла је баш ону са његовим именом. Тако је добио прву награду, уматичено теле.
Али још у „бунилу“, због изненадне награде, помислио је шта ће њему теле. Где да га држи? Како да га храни, поји? Чим му је газда прелепог теленцета Мирослав Ивантић из Црне Баре, који је предходно теле продао Општини Богатић за 70.000 динара, понудио за исто 300 евра, оберучке је прихватио. Ни касније више понуде нису помогле и теле је завршило поново у штали Мирослава Ивантића, који гаји још тридесетак високомлечних расних крава и више телади. Међу овим млекуљама је и мајка, крава из Глушаца која је отелила“ срећно“ теленце.
Миливој се кући вратио са триста евра у џепу.
У наградним играма учествује одавно. Био је један од најбољих студената Медицинског факултета у Сарајеву. У Богатићу је пронашао посао и свио брачно гнездо. Обрадовао је и своје чланове породице, бесплатним наградним путовањима на Сребрно језеро и Високе Татре, које је такође „зарадио“ на лутрији. И док се други ишчуђавају и нећкају он обавезно чита новине и испуњава купоне. Некада у све то укључи и брата Здравка, који се само изненади, када се нађе на списку добитника.
Вуковић је у једном мандату био и посланик у Скупштини Србије. Каже да му је то вероватно повећало износ пензије. Али важније од тога му је оно што је покојна баба говорила: „Синко свако има своју срећу“! Он додаје, никоме није забрањено да је тражи(срећу), а да ли ће у томе успети неизвесно је. Њега очигледно срећа прати.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
