Лакша од пројектила, храбрија од многих

Најмлађа од троје деце Јанковића из Салаша Црнобраског, Катарина до краја средње школе о Војној Академији није размишљала. Била је уверена да ће ићи путем старијег брата и сестре и после фармацеутског смера шабачке Средње медицинске уписати Фармацеутски факултет. На промоцију Академије у Шапцу, случајно је отишла, а тако и смер изабрала. Те године је била једина девојка међу 15 мушкараца. Тврди да је нико није омаловажавао на конто пола, али анегдота да је првих факултетских дана дошао артиљеријки пуковник са треће године да је упозна као “девојку лакшу од пројектила која је имала храбрости да упише артиљерију” увек ће јој бити у сећању.

Приликом предстаљања смерова, артиљерија ми је деловала најмоћније.Асоцијација на реч официр за мене је било гађање, односно наоружање

Студије је завршила 2018. године, међу три најбоља студента у класи. Од председника Републике Србије том приликом добила је официрску сабљу, а од Фонда Борко Никитовић награду намењену најуспешнијем диломцу међу родовима Копнене војске на Војној академији. Као један од најбољих студената имала је право да бира радно место. Центар за испитивање наоружања и војне опреме Никинци у њеним очима је изгледао као прилика и изазов. Прилика за стално напредовање, изазов јер је реч о послу високог ризика где свака грешка може довести до кобних последица.

Сабља од председника Србије, Фото: Министарсто одбране РС

После две године рада у служби, ванредно је унапређена у чин артиљеријског поручника. Извела је прво артиљеријско гађање на 40+ километара после 1991. године, на чувеној “Нори”. Измакло јој је да буде прва жена артиљерац, али још увек није касно за остварење сна: да понесе чин генерала Војске Србије.
Сам посао одузима доста времена, али и одласци и доласци у Београд где дана живи. Међутим, њен приватни живот не трпи, јер ју је војска научила де је кључ сваког успеха добра организација. Каже да је испуњена и срећна млада жена и да неким случајем све мора испочетка, њени избори би били исти.

Случајности које нам одреде пут
-Родитељи ми се баве пољопривредом, а брат и сестра су у свету фармације. Било је сасвим логично да и ја то будем. Никакву везу са војском нисам имала. Случајно сам отишла на промоцију војног школства у Шапцу и заинтересовала се. Једноставно, нисам имала шта да изгубим. Пријемни је био раније него за остале цивилне факултете - почела је артиљеријски поручник Катарина Јанковић своју причу и наставила другом случајношћу:
-Приликом предстаљања смерова, артиљерија ми је деловала најмоћније.Асоцијација на реч официр за мене је било гађање, односно наоружање. Тако сам се одлучила за “краљицу ватрене моћи” и уписала смер са 15 момака.

Посвећеност и амбиција
Стицај околности, или случајности јој јесу указале пут, али је сваку деоницу Катарина прелазила захваљујући свом труду.
-Нисам имала никакав проблем. Успела сам да у мору физички крупнијих и снажнијих момака да будем најбољи артиљерац у класи- каже поручник Јанковић.
Ангажована, посвећена и амбициозна, са одличним просеком стиче могућност бирања радног места. Одлука Јанковићеве је био Центар за испитивање наоружања и војне опреме у Никинцима. Ни у једном тренутку се није покајала.

Катарина Јанковић:
Сваки дан нови изазов, Фото: "Глас Подриња"

Сваки дан је нови изазов. Данас руководим гађањем артиљерије, сутра гађањем из тенка, прекосутра из хеликоптера...

-Данас сам на дужности командира групе за извршење испитивања наоружања и војне опреме у Никинцима. Центар у Никинцима је једини полигон у Републици Србији где се тестира наоружање и муниција пре него ли уђе у употребу. Ово је опитни полигон, ризик посла је присутан сваки дан- објашњава поручник Јанковић и додаје да је упркос ризику велики акценат на безбедност, те да се сваком гађању приступа као да је први пут.
Упркос ризицима, ово је место које Катарини дозвољава константан раст. Каже да би на другим позицијама радила само на једном систему, артиљеријском оруђу, а овде ради са свим оруђима класичне и ракетне артиљерије..
-Сваки дан је нови изазов. Данас руководим гађањем артиљерије, сутра гађањем из тенка, прекосутра из хеликоптера... Посао захтева свестраност и знање, Сваки дан сам у процесу, док бих у јединици радила само на једном средству- објашњава Катарина Јанковић.

Све бих опет исто
У Војсци се вреднују труд и рад. То што је била најбољи студент била је добра полазна основа, али сам посао изискује стално доказивање. На то је спремна. Тврди да је једна од важнијих лекција које је у војној школи савладала добра организација. Уколико се добро организујеш можеш све да стигнеш, каже Катарина Јанковић, и на питање шта јој је било најтеже на досадашњем путу одговара:
-Ништа. Поново бих све исто.