Закаснела сетва

Пшеница је биљна врста која код нас заузима значајне површине, друга је биљна врста по засејаним површинама, главни извор за производњу хлеба, користи се и за исхрану стоке и више него што би требало. Да би дала свој максимум треба јој посветити пажњу више него што се иначе ради.
Постоје врхунске сорте али њихов потенцијал родности се не искористи у потпуности . За то постоји више разлога поред одабира сорте и количина и распоред падавина , екстремне временске прилике односно јаки мразеви или појава топлотних удара у време наливања зрна. Али на временске услове неможемо да утичемо. Зато прилагођавање технологије гајења сортименту могу се постићи значајне резерве за повећање приноса. Односно улога агротехнике је да што више умањи негативно деловање временских услова на гајене биљке. У најзнашајније агротехничке мере спадају: плодоред, систем обраде и припрема земљишта за сетву, ђубрење, избор сорте, оптимални рок сетве, вегетациони простор, мере неге током вегетације. Све су ово чиниоци који утичу на формирање приноса.

Према истраживањима чинилац „Оптималан рок сетве“ је један од најважнијих фактора у производњи стрних жита. То је чинилац који највише модификује принос и практично одређује интезитет деловања свих осталих агротехничких мера. Временом сетве утиче се на дужину вегетације, посебно на бокорење, однос надземног деле биљке и корена, на висину биљака, густину, степен искоришћавања НПК ђубрива, отпорност на болести, презимљавање. Сетвом у оптималном року , обезбеђује се предуслов за здраве биљке које ће бити предуслов толерантности на временска варирања у смислу његовог избегавања у критичним фазама пораста. Мали принос пшенице најчешће је повезан са сетвом ван оптималног рока, зато што пшеница има посебне захтеве према топлотним и светлосним условима који се морају испунити како бе се раст и развиће одвијали несметано. Закаснела сетва директно се одражава на принос и неможе се ни једном мером поправити. Услед закаснеле сетве младе биљке бивају изложене понекад веома ниским температурама што се дешавало и може доћи до њиховог пропадања јер нису довољно развијене, као и у сушним условима у фази наливања зрна што за последицу може имати смањење броја зрна по класу и самим тим и приноса. Повећање температуре ваздуха од фебруара месеца до краја вегетације, има за последицу бржи раст и развиће биљака а као последица скраћење трајања појединих фенолошких фаза. Етапе органогенезе се брже пролазе, фаза бокорење се скраћује а тиме се директно утиче на принос јер се ту формирају главни елементи приноса. Ово се може донекле ублажити сетвом сората краће вегетације.

Код нас се и даље пшеница сеје касније ван оптималног рока 30-50% (новембар, децембар), па се поставља питање до када се може сејати. Већина стручњака се слаже да се може сејатидо периода када ће дати принос изнад границе рентабилитета. Тако су испитивања показала да је најбољи рок од 11-20 октобра (група научника НС Института).

Сетвом пшенице ван оптималног рока, исход се неможе предвидети али је смањење приноса евидентно неизбежно, али колико ће то смањење бити зависи од пролећа. Уколико су март и април топлији односно дође до наглог скока температуре, доћиће до већег смањења приноса из касније сетве. Али ако је пролеће хладније и дуже то траје, онда се тај принос из касније сетве може боље реализовати. Закључак , сејати у оптималном року.