Драматично поскупљење гаса

Економска криза увелико куца на врата Европе. Цена гаса достигла је 1.400 долара за 1.000 кубика, што се аутоматски одражава на цене осталих енергената. У Европи је већ хаос, а срећа у српској несрећи је што смо до краја ове године заштићени уговором о снабдевању са руским Гаспромом. Према том уговору, Србија плаћа 300,41 долара за 1.000 кубних метара. Како ће бити почетком наредне године, видећемо.
Разговарали смо са Дејаном Стојановићем, директором Пословног удружења Топлане Србије.
Који су разлози, према Вашем мишљењу, довели до драматичног поскупљења гаса?
- Има више разлога: утицај пандемије, коришћење обновљивих извора енергије, слаба попуњеност складишта током овог периода... До сада је, најчешће, од 80 до 85% складишта било попуњено у Европи. Сада је 72,4%. Нас су стално критиковали из секретаријата Енергетске заједнице из Беча што користимо нафтну формулу уз констатацију да зато скупо плаћамо гас, међутим сад се испоставило да смо на добитку. Већи део Европе избацио је нафтни део формуле и користи само тржишни део, сагласно закону понуде и потражње.
Шта тачно подразумева нафтна формула?
- То значи да се за наступајући квартал рачунају три претходна. У овом тренутку, цена природног гаса за Топланe износи 300,41 долар за 1.000 кубика гаса. Пратећи цену нафте, процена је да за последњи квартал (октобар, новембар и децембар) цена порасти између 10 и 12%. Од јутрос је 86 долара по мегаватсату, што значи да је у паду у односу на претходну недељу када је била 116 долара по мегават сату.
Како ће се то конкретно одразити на рачуне за даљинско грејање?
- Цене одређују јединице локалне самоуправе на основу Уредбе Владе која је донета 2015. Топлане су у обавези да поднесу захтев за корекцију цена сваке године до 1. септембра. Међутим, у зависности од промена цене енергената, могу да, током грејне сезоне, коригују цену. Ако цена иде до 3% , онда се може поднети захтев, ако је 5 и више посто, поготово ако пада цена енергента, мора да се смањи.
Према актуелном уговору између српске и руске државне компаније, требало би да цена гаса буде стабилна до краја ове године?
- Да, како ће се ствари одвијати после Нове године зависи од новог уговора. Може да наступи проблем са одређеним бројем топлана зато што њих једанаест нема никакву супституцију гаса. То је озбиљан проблем зато што гас мора да се остави за њих и становништво, који су купци из категорије домаћинства, односно, купци са са јавног снабдевања. Такође, веома је значајна информација да топлане имају тржишну цену у доларима, а становништво које користи гас за загревање, или мали купци за привредне активности, имају регулисану цену која се није мењала од 2016. Сви они који су се сад прикључили на гас имају екстра повољне услове да се греју, можда најјефтније у овом тренутку.
Поред гаса, топлане користе мазут и угаљ за производњу топлотне енергије?
- Српске топлане у сопственим топлотним изворима за производњу топлотне енергије користе близу 80% природног гаса, 10% мазута и 10% угља. Интересентно је да су цене свих енергената порасле, природни гас је за топлане поскупео (трећи квартал ове године поскупео је за тридесетак посто), а мазут око 50% од септембра прошле до септембра ове године. Све зависи од цене нафте на тржишту, а њена цена расте.

Ми највећи део струје добијамо из домаћег угља тако да ту не би требало да буде већих проблема. Колико је то еколошки исправно, то је друга тема

Кад расте цена нафте, све цене иду навише?
- Тако је. Једино је цена угља била на идентичном нивоу. Неке топлане ће користити дрвну сечку од ове грејне сезоне (Прибој, Мајданпек и Мали Зворник) уместо мазута, а дрвна сечка је поскупела за отприлике 20%.
Цена гаса диктира и цену струје?
- То је више изражено у европским земљама које за производњу струје имају разне енергетске миксеве. Ми највећи део струје добијамо из домаћег угља тако да ту не би требало да буде већих проблема. Колико је то еколошки исправно, то је друга тема. Неки написи говоре да је повећано учешће обновљивих извора енергије добрим делом утицало на комплетну кризу, јер нису набављали довољне количине фосилних горива, складишта су се брже празнила, а нове количине нису уговорене на време. Идеја јесте да, због емисије штетних гасова, што више фосилних горива избацимо из употребе, али није реално да у Србији елиминишемо угаљ чак ни до 2050.
Било би незахвално бавити се дугорочним прогнозама?
- Очекује се стабилизација цене гаса, да би требало да се заустави на 50 до 60 евра за мегават сат, али све дугорочне прогнозе су врло незахвалне. Сећам се да 2015. године, када је нафта нагло скочила, нико није имао добру процену зато што је много фактора у игри.