ПОМОЋНИЦА МИНИСТРА ЗА БРИГУ О ПОРОДИЦИ И ДЕМОГРАФИЈИ У ПОСЕТИ КОЦЕЉЕВИ
Поражавајући подаци због депопулације и миграција
У понедељак је у радној посети у Коцељеви боравила помоћница министра за бригу о породици и демографији Александра Чамагић. Тема састанка била је унапређење демографских прилика у Србији кроз примену мера пронаталитетне политике на нивоу државе али и ове локалне самоуправе
Са драстичним падом броја житеља суочавају се скоро све самоуправе у Србији.
Према последњем попису коцељевачка општина имала је нешто више од 13 хиљада становника, а процена је да ће их на наредном бити знатно мање, око 11,5 хиљада. У поређењу са послератним годинама број грађана се готово преполовио. У овим границама Коцељева је највише становника имала на попису 1953. године и тада је у 17 насеља општине живело преко 20 хиљада људи. Породице су биле вишечлане, са по четворо или петоро деце.
Након тога, у међупописном периоду губила је у просеку по хиљаду грађана. Са једне стране, ту су биле миграције шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а потом и депопулација, па је сасвим разумљиво зашто су подаци поражавајући.
–Податак који данас имамо, а ја се плашим да не буде још драстичније од процена из прошле године, говори да је већ у последњих десет година тај број опадања броја становника још израженији, тако да ћемо према тим прогнозама на наредном попису имати и до две хиљаде грађана мање него на претходном - каже Златко Поповић, један од начелника у општинској управи.
У понедељак је у радној посети у Коцељеви боравила помоћница министра за бригу о породици и демографији Александра Чамагић. Тема састанка била је унапређење демографских прилика у Србији кроз примену мера пронаталитетне политике на нивоу државе али и ове локалне самоуправе.
Она је у разговору са руководством општине истакла да је један од задатака овог министарства да анализира са чиме се све локалне самоуправе сусрећу, шта су проблеми и на чему би се морало радити када је у питању побољшање демографске слике.
–Бројке нису сјајне ни вама, као што нису никоме у земљи, осим у три општине у Србији. Нама је битно да чујемо свуда на локалу шта је специфично за дату средину када је сама породица у питању и шта је оно што можемо да урадимо да би породица боље функционисала, да би се вратила на то централно место у друштву, јер свесни смо да није баш у данашњем систему вредности породица на високом месту. Утицај модерног темпа живота, медији, бомбардовање неким новим трендовима са свих страна, учинило је своје.
Међутим, формирањем овог министарства то постаје озбиљнија прича- рекла је Чамагић и додала да није сасвим сигурна да је за пад рађања у Србији у највећој мери одговорна лоша економска ситуација.
–Да је баш тако не би земље много јаче од нас имале исти проблем. Ми смо негде на том европском просеку, али је то недовољно за просту репродукцију. Забрињавајуће су бројке које смо добили ових дана за прошлу годину. Родило се никада мање беба, а умрло никада више људи по први пут од када се мери број. Новорођене деце имамо мање од 62 хиљаде што није био случај ни у ратовима и много тежим годинама. Умрло је чак 115 хиљада, а демографи се плаше шта ће се тек десити, каква ће бити ова година када су бројеви у питању- напоменула је помоћница министра.
Она је поручила да је заснивање породице интимно питање сваког појединца али да је на држави и локалним самоуправама да омогуће да услови за добијање деце, а касније и њихово одрастање, буду што бољи, те да је важно да у малим срединама људи имају исте услове као и у градовима.
–Ту смо да чујемо и да сигнализирамо и колегама у другим министарствима шта је оно што би сви заједно могли да урадимо, што би значило и променило слику на локалу- закључила је Чамагић.
У разговору са представницом министарства за бригу о породици и демографији председник коцељевачке општине Душан Илинчић поручио је да је у фокусу руководства ове локалне самоуправе да максимално ојача привреду како би створила езгистенцијалне услове за већину младих.
–Важно је да им обезбедимо посао, коректну плату и да на тај начин имају разлога да остану овде, да ту граде своју будућност, заснивају породице и рађају децу. Сматрам да је окосница свега привредни потенцијал, тј.фирме које могу да створе услове и запосле младе са наше територије или друге који би дошли и остали овде да живе и раде. То је једини начин да побољшамо нашу демографску слику и повећамо број становника. Са друге стране, већина њих која оду на школовање, на факултете, остају у великим градовима. Важно је да младима обезбедимо садржаје, али је чињеница да имамо велики одлив ове популације из Коцељеве. Ми смо у сарадњи са државом на локалу реконструисали скоро све школе и у овој области немамо већих проблема.
Урадили смо нове фискултурне сале и сада их имамо три на подручју општине. У току је изградња вртића и проширење капацитета. Међутим, у свим школама је до сада осетан пад броја ђака, како на сеоском подручју, тако и у Коцељеви- истакао је Илинчић.
Он је указао на још један проблем са којим се породица данас суочава, а то је неразумевање родитеља од стране послодаваца и поручио да највећи терет носи жена, те да је стога неопходно да држава ово питање уреди системски како би подстакла жене да рађају и да се посвете одгајању деце и породици.
–Данас ретко ко од послодаваца разуме родитеље који имају мало дете и њихове потребе. Жена носи велики део терета и данас она мора практично да буде изопштена са посла како би могла да одгаја дете. Заиста, ретки су послодавци који имају било какво разумевање за улогу жене као мајке. А то није системски решено код нас. На њој су готово све обавезе које се односе на породицу, поред свих оних професионалних. Заиста је тешко одржати баланс. Важно је да држава нађе системско решење и помогне женама у одгајању деце, да им друштво и окружење буде подршка. То је можда и једна од кључних ствари за промену демографске слике и повећање наталитета у Србији. Такође је важно да мање средине имају неке елементарне ствари у свом окружењу, попут доступности педијатра, логопеда и свега онога што су мале општине имале пре неколико деценија- закључио је председник општине Коцељева.
На састанку је истакнуто да млади, који напусте своје место због школовања, остају у великим градовима јер мале средине не могу да им пруже оно што им је у потребно у смислу професионалне афирмације, усавршавања, напредовања, избора и могућности. Опет, са друге стране, останак у великим градовима не значи и квалитетан живот, па се у мањим срединама надају да ће послови будућности који могу да се обављају на даљину, младе ипак враћати у родна места, у подручја која имају адекватну инфраструктуру.
У разговору са помоћницом министра начелник одељења за привреду, пољопривреду, туризам, општу управу и јавне службе Миодраг Тадић поручио је да ништа није могуће променити преко ноћи и да је неопходан скуп системских мера које заједно могу да предузму и општине и републички органи преко свих министарстава.
–Ту је важно радити и на условима који ће утицати на бољи животни стандард становника које ми, као локална самоуправа сами предузимамо. Било је неких конкурса за побољшање демографске слике пре него што је формирано ово министарство, али ја молим да, ако то буде поново актуелно, ипак приближи и малим локалним самоуправама. Ми често не можемо да испунимо захтеве из тих конкурса, тако да нам не вреди што они постоје, када ми као мале општине и са малим могућностима и кадровима не можемо све то да припремимо и често не учествујемо- указао је на овај проблем Тадић.
Наша земља у области демографских трендова бележи изузетно негативне тенденције. Број умрлих је константно већи у односу на број рођених, док истовремено расте број исељених становника из Србије, што ће довести земљу у тешку демографску кризу.
Према подацима републичког Завода за статистику процењен број становника у Републици Србији у прошлој години мањи је од седам милиона. Настављен је тренд депопулације што значи да је и стопа раста становништва у односу на претходну годину негативна и износи -6,7.
У првих осам месеци ове године број живорођених био је готово 40 хиљада што је у односу на исти период прошле пад од 594, тј.за 1,5 одсто. Са друге стране од јануара до августа 2021.умрло је преко 80 хиљада људи, за скоро 12,4 хиљада више него у истом временском периоду прошле године, што је раст од 17,6 процената.
Према последњем попису коцељевачка општина имала је нешто више од 13 хиљада становника, а процена је да ће их на наредном бити знатно мање, око 11,5 хиљада. У поређењу са послератним годинама број грађана се готово преполовио. У овим границама Коцељева је највише становника имала на попису 1953. године и тада је у 17 насеља општине живело преко 20 хиљада људи. Породице су биле вишечлане, са по четворо или петоро деце.
Након тога, у међупописном периоду губила је у просеку по хиљаду грађана. Са једне стране, ту су биле миграције шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а потом и депопулација, па је сасвим разумљиво зашто су подаци поражавајући.
–Податак који данас имамо, а ја се плашим да не буде још драстичније од процена из прошле године, говори да је већ у последњих десет година тај број опадања броја становника још израженији, тако да ћемо према тим прогнозама на наредном попису имати и до две хиљаде грађана мање него на претходном - каже Златко Поповић, један од начелника у општинској управи.
У понедељак је у радној посети у Коцељеви боравила помоћница министра за бригу о породици и демографији Александра Чамагић. Тема састанка била је унапређење демографских прилика у Србији кроз примену мера пронаталитетне политике на нивоу државе али и ове локалне самоуправе.
Она је у разговору са руководством општине истакла да је један од задатака овог министарства да анализира са чиме се све локалне самоуправе сусрећу, шта су проблеми и на чему би се морало радити када је у питању побољшање демографске слике.
–Бројке нису сјајне ни вама, као што нису никоме у земљи, осим у три општине у Србији. Нама је битно да чујемо свуда на локалу шта је специфично за дату средину када је сама породица у питању и шта је оно што можемо да урадимо да би породица боље функционисала, да би се вратила на то централно место у друштву, јер свесни смо да није баш у данашњем систему вредности породица на високом месту. Утицај модерног темпа живота, медији, бомбардовање неким новим трендовима са свих страна, учинило је своје.
Међутим, формирањем овог министарства то постаје озбиљнија прича- рекла је Чамагић и додала да није сасвим сигурна да је за пад рађања у Србији у највећој мери одговорна лоша економска ситуација.
–Да је баш тако не би земље много јаче од нас имале исти проблем. Ми смо негде на том европском просеку, али је то недовољно за просту репродукцију. Забрињавајуће су бројке које смо добили ових дана за прошлу годину. Родило се никада мање беба, а умрло никада више људи по први пут од када се мери број. Новорођене деце имамо мање од 62 хиљаде што није био случај ни у ратовима и много тежим годинама. Умрло је чак 115 хиљада, а демографи се плаше шта ће се тек десити, каква ће бити ова година када су бројеви у питању- напоменула је помоћница министра.
Она је поручила да је заснивање породице интимно питање сваког појединца али да је на држави и локалним самоуправама да омогуће да услови за добијање деце, а касније и њихово одрастање, буду што бољи, те да је важно да у малим срединама људи имају исте услове као и у градовима.
–Ту смо да чујемо и да сигнализирамо и колегама у другим министарствима шта је оно што би сви заједно могли да урадимо, што би значило и променило слику на локалу- закључила је Чамагић.
У разговору са представницом министарства за бригу о породици и демографији председник коцељевачке општине Душан Илинчић поручио је да је у фокусу руководства ове локалне самоуправе да максимално ојача привреду како би створила езгистенцијалне услове за већину младих.
–Важно је да им обезбедимо посао, коректну плату и да на тај начин имају разлога да остану овде, да ту граде своју будућност, заснивају породице и рађају децу. Сматрам да је окосница свега привредни потенцијал, тј.фирме које могу да створе услове и запосле младе са наше територије или друге који би дошли и остали овде да живе и раде. То је једини начин да побољшамо нашу демографску слику и повећамо број становника. Са друге стране, већина њих која оду на школовање, на факултете, остају у великим градовима. Важно је да младима обезбедимо садржаје, али је чињеница да имамо велики одлив ове популације из Коцељеве. Ми смо у сарадњи са државом на локалу реконструисали скоро све школе и у овој области немамо већих проблема.
Урадили смо нове фискултурне сале и сада их имамо три на подручју општине. У току је изградња вртића и проширење капацитета. Међутим, у свим школама је до сада осетан пад броја ђака, како на сеоском подручју, тако и у Коцељеви- истакао је Илинчић.
Он је указао на још један проблем са којим се породица данас суочава, а то је неразумевање родитеља од стране послодаваца и поручио да највећи терет носи жена, те да је стога неопходно да држава ово питање уреди системски како би подстакла жене да рађају и да се посвете одгајању деце и породици.
–Данас ретко ко од послодаваца разуме родитеље који имају мало дете и њихове потребе. Жена носи велики део терета и данас она мора практично да буде изопштена са посла како би могла да одгаја дете. Заиста, ретки су послодавци који имају било какво разумевање за улогу жене као мајке. А то није системски решено код нас. На њој су готово све обавезе које се односе на породицу, поред свих оних професионалних. Заиста је тешко одржати баланс. Важно је да држава нађе системско решење и помогне женама у одгајању деце, да им друштво и окружење буде подршка. То је можда и једна од кључних ствари за промену демографске слике и повећање наталитета у Србији. Такође је важно да мање средине имају неке елементарне ствари у свом окружењу, попут доступности педијатра, логопеда и свега онога што су мале општине имале пре неколико деценија- закључио је председник општине Коцељева.
На састанку је истакнуто да млади, који напусте своје место због школовања, остају у великим градовима јер мале средине не могу да им пруже оно што им је у потребно у смислу професионалне афирмације, усавршавања, напредовања, избора и могућности. Опет, са друге стране, останак у великим градовима не значи и квалитетан живот, па се у мањим срединама надају да ће послови будућности који могу да се обављају на даљину, младе ипак враћати у родна места, у подручја која имају адекватну инфраструктуру.
У разговору са помоћницом министра начелник одељења за привреду, пољопривреду, туризам, општу управу и јавне службе Миодраг Тадић поручио је да ништа није могуће променити преко ноћи и да је неопходан скуп системских мера које заједно могу да предузму и општине и републички органи преко свих министарстава.
–Ту је важно радити и на условима који ће утицати на бољи животни стандард становника које ми, као локална самоуправа сами предузимамо. Било је неких конкурса за побољшање демографске слике пре него што је формирано ово министарство, али ја молим да, ако то буде поново актуелно, ипак приближи и малим локалним самоуправама. Ми често не можемо да испунимо захтеве из тих конкурса, тако да нам не вреди што они постоје, када ми као мале општине и са малим могућностима и кадровима не можемо све то да припремимо и често не учествујемо- указао је на овај проблем Тадић.
Наша земља у области демографских трендова бележи изузетно негативне тенденције. Број умрлих је константно већи у односу на број рођених, док истовремено расте број исељених становника из Србије, што ће довести земљу у тешку демографску кризу.
Према подацима републичког Завода за статистику процењен број становника у Републици Србији у прошлој години мањи је од седам милиона. Настављен је тренд депопулације што значи да је и стопа раста становништва у односу на претходну годину негативна и износи -6,7.
У првих осам месеци ове године број живорођених био је готово 40 хиљада што је у односу на исти период прошле пад од 594, тј.за 1,5 одсто. Са друге стране од јануара до августа 2021.умрло је преко 80 хиљада људи, за скоро 12,4 хиљада више него у истом временском периоду прошле године, што је раст од 17,6 процената.
В. Бошковић В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
