Домаћи и међународни ниво

Судећи по резултатима и медаљама теквондо је олимпијски најуспешнији део спортске породице од осамостаљења Србије. Ипак на домаћем нивоу свеприсутна су различита гледишта по питању садашњости и будућности овог спорта. Неопходна су средства, али не само њихово увећање, већ је још важнији начин расподеле међу срединама и систем развоја спорта.

-Нажалост по бројности каскамо за другим борилачким спортовима. Пооштравање правила по којима клуб опстаје у чланству Савеза довело је до нестанка око 30 клубова. Без бодовања домаћих турнира за репрезентативни статус умањен је њихов значај, док је учешће на великим турнирима врло захтевно финансијски и није сваки клуб у могућности да обезбеди средства и самим тим се све своди на ентузијазам, могућности родитеља и оних који могу и желе да уложе знајући да им се неће вратити у економском односу. Потребна су већа улагања и подршка клубовима у мањим местима, односно децентрализација нашег спорта без које будућност није светла – истиче тренер ТК „Шабац“ Јован Дедић додајући да су неки поступци учињени на штету спорта којем припада.

- Гласање у Савезу је такво да један клуб има 14 гласова, јер су правила прилагођена, а остали један, два, до три, ми као клуб смо имали ситуацију где Савез, због неког измењеног система бодовања бира да не одведе Жарка Крајишника, светског кадетског вицешампиона на Европско кадетско првенство лишавајући њега, нас, али и себе сигурне медаље. Светска федерација је била у чуду.

Оптимистичније гледиште садашњости и перспектива има тренер ТК „Летњиковац“ Горан Петровић. Ниво који је српски теквондо достигао захтева велики труд да би био одржан. Шабац је, наводи он, град који по теквондо потенцијалу може да послужи за пример.

-У Шапцу сва три клуба су врло активна, присутна је подршка локалне самоуправе. Мислим да смо и организационо сазрели, међутим клубови се суочавају са изазовима да сачувају представнике до сениорског нивоа, да имају контнуитет резултата од пионира до сениора. Имамо тренере са искуством у држави, поносан сам што Летњиковац има вишедеценијски континуитет наступа. Мора наш теквондо да буде у спони са међународним, да пратимо развој и напорно радимо како би напредовали. Тренутно је ситуација обећавајућа на националном нивоу, међутим без рада и улагања нема континуираног напретка, те тога морамо бити свесни. Од осамостаљења Србије смо можда и најуспешнији олимпијски спорт, само што стара слава брзо ишчезне, ако је не следе нови успеси – истиче Петровић.

Према бројности националних савеза до недавно је теквондо био први у свету, само између десет и 20 држава нема своју организацију. Недавно је примат вратио фудбал, но бројност већа од 200 Савеза указује на значај међународних надметања.

-Најважнији је сусрет са ривалима из других држава. Није исти утисак борбе са домаћим ривалима и сусрет са другачијим стиловима борби, приступа, тактике. Стиче се искуство и разбија страх. Код нас још постоји фама по питању бораца из Русије, јер они не излазе на турнире, имају национална такмичења квалитетом на нивоу Европског првенства. Већину других смо добро скаутовали баш кроз међународне турнире – сматра тренер Милош Лазић (ТК Шабац)

Одлазак ван граница је и прилика за развој личности и сазревање борца на сваки начин, истиче његов колега из екипе „Летњиковца“ Иван Карајловић.

-Наступ на међународном нивоу даје изванредно искуство младима и представља корак у не само спортском сазревању. Развијајући свест да су део великог такмичења, лакше подносе пораз, спортски славе успех, анализирају грешке мотивисани да се врате и буду бољи. Истовремено јача осећај припадности држави чији су представници.

Судија ће бити време, резултати, али и податак колико различитих клубова има одликаше и бројност оних који су теквондо изабрали за свој спорт.